Analitičari: Zastoj u dijalogu sa SAD može skupo da košta Kosovo

Zastoj u strateškom dijalogu sa Sjedinjenim Američkim Državama mogao bi da ostavi ozbiljne i dugoročne posledice po Kosovo, od slabljenja političke podrške Vašingtona do izostanka stranih investicija i manjeg međunarodnog interesovanja za Kosovo, upozoravaju analitičari.

Oni su saglasni da izbor Justine Široke Pulje za predsednicu sam po sebi neće biti dovoljan za unapređenje odnosa sa Sjedinjenim Državama i ističu da je za obnovu partnerstva neophodno aktivnije angažovanje kosovskih institucija i ozbiljni koraci ka vraćanju dijaloga u središte političke agende, piše Front onlajn.

Bivši glavni pregovarač u dijalogu Avni Arifi izjavio je da je poboljšanje odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama neophodno za obnovu strateškog dijaloga.

„Razlozi za uvođenje sankcija u politici često služe kao osnova za intenziviranje aktivnosti, koje su potrebne da bi se one ukinule. Svakako, da bismo obnovili ovaj dijalog, moramo da uspostavimo dijalog sa američkom administracijom. Dijalog na ovom nivou gotovo da ne postoji“, ukazuje Arifi.

On smatra da postoji mogućnost da predsednica Kosova odigra ulogu u poboljšanju odnosa sa međunarodnim saveznicima, ali da ostaje da se vidi koliko će joj vlada omogućiti da to učini. On upozorava da pogoršanje odnosa sa saveznicima ima konkretne posledice po Kosovo.

„Nema novih priznanja, nema stranih investicija i nema političkog fokusa na Kosovo“, podvukao je Arifi.

Poznavalac političkih prilika Azem Vlasi konstatovao je da je izbor predsednice prevazišao institucionalnu krizu, ali neće biti presudan za unapređenje odnosa sa SAD.

„Američka strana će odrediti koje uslove kosovska strana mora da ispuni kako bi strateški dijalog počeo. Ti uslovi biće prilično teški za Kosovo. Ipak, Kosovo mora da učini sve što je u njegovom interesu i što doprinosi dobrim odnosima sa SAD“, rekao je Vlasi.

On smatra da je izbor nove predsednice Justine Široke Pulje pozitivan, jer je njime okončana institucionalna kriza, ali ističe da to samo po sebi neće biti presudno za unapređenje odnosa sa Vašingtonom.

„Kosovska strana mora da učini sve što je moguće za unutrašnju stabilnost, ravnopravnost i dobrobit svih svojih građana, bez obzira na etničku pripadnost. Američka strana tome pridaje značaj“, rekao je Vlasi.

Naglasio je da saradnja sa SAD mora da ostane bliska i kontinuirana, bez obzira na to da li će strateški dijalog uskoro biti nastavljen.

„Ponekad odnosi mogu da izgledaju kao odnos učenika i učitelja, ali Amerika nas nikada neće ostaviti same. Oslobođenje Kosova od Srbije, nezavisnost i stvaranje kosovske države ostvareni su uz presudnu ulogu SAD. Amerika ne napušta ono što je sama stvorila“, zaključio je Vlasi.

Bivši ambasador Kosova Đerđ Dedaj smatra da partnerstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama mora da bude jedan od glavnih prioriteta kosovske politike i državne agende. On se zalaže za promenu pristupa institucija u Prištini prema Vašingtonu.

„Partnerstvo Kosova sa SAD jeste i mora da bude visoko na političkoj i državnoj agendi. Poslednjih godina, tokom vlasti Kurtija i Osmani, to partnerstvo je oslabilo i došlo do kritične tačke. To je dovelo do zahlađenja zvaničnih odnosa između Vašingtona i Prištine, a potom i do prekida strateškog dijaloga između naših zemalja“, rekao je Dedaj.

Prema njegovim rečima, izbor nove predsednice i formiranje nove Kurtijeve vlade trebalo bi da budu praćeni suštinskim promenama politike i strateškog pristupa američkoj administraciji.

„Suštinska promena u odnosima partnerstva i prijateljstva sa SAD hitna je i od životnog značaja za Kosovo, u političkom, strateškom, ekonomskom, vojnom i svakom drugom smislu. Poslednje poruke iz Vašingtona su jasne i moraju da podstaknu Prištinu na preispitivanje dosadašnjeg pristupa. To je hitno i neophodno“, rekao je bivši ambasador.

Dedaj očekuje da nova predsednica donese novu energiju u međunarodnu saradnju, posebno u odnosima sa SAD, Evropskom unijom, Natom i zemljama regiona.

On je istakao da predsednica treba da deluje u interesu svih građana, poštuje Ustav i prevaziđe stranačke interese. Očekuje i da će Široka Pulja uskoro biti pozvana u Belu kuću, kako bi se unapredila saradnja Kosova i SAD.

„Prioritet institucija Kosova, a naročito predsednice, mora da bude obnova strateškog dijaloga između SAD i Kosova. U suprotnom, posledice po Republiku Kosovo biće nenadoknadive“, upozorio je Dedaj.

Bivši diplomata Bljerim Canaj ocenio je da je nastavak strateškog dijaloga sa SAD neophodan za Kosovo, ukazujući da je jedno od ključnih pitanja koje treba rešiti položaj srpske zajednice.

Prema njegovim rečima, zahtev nove predsednice za nastavak dijaloga pokazuje da je tretman srpske manjine jedan od važnih uslova američke strane za obnovu procesa.

„To govori o tome koliko je Srbija danas prisutna kroz lobiranje u Americi i koliko zaostajemo za njom. Sada se suočavamo sa posledicama našeg rada, odnosno nerada, u tom pravcu“, rekao je Canaj.

Canaj smatra da Kosovo mora da ispuni kriterijume koje postavljaju SAD i ocenjuje da je nastavak dijaloga sa Srbijom proces od kojeg Priština teško može da odustane, između ostalog i zbog međunarodnog pritiska.

„Iznenađuje me što nam je nada ostala samo u predsednici. To pokazuje da je to nedovoljno i postavlja se pitanje zašto imamo Ministarstvo spoljnih poslova i sve te diplomate širom sveta. Zašto imamo ambasade i da li rade svoj posao, ako smo se usredsredili samo na predsednicu? Njoj je teško da sama nešto postigne. Moraju da joj pomognu diplomate, ambasade i Ministarstvo spoljnih poslova“, predočio je on.

Canaj smatra da je posebno važno da se spoljna politika ne koristi za unutrašnje političke obračune.

Govoreći o dugoročnim posledicama suspenzije strateškog dijaloga, on je ocenio da udaljavanje od dosadašnjeg nivoa odnosa sa Vašingtonom nije u interesu Kosova i imalo bi ozbiljne posledice.

„Teško mi je da govorim o dugoročnim posledicama izostanka dijaloga sa SAD. Međutim, već sama činjenica da sa Amerikom nemamo odnose kakve smo imali pokazuje da to nije dobro. Dugoročno se postavlja pitanje kakav spoljnopolitički pravac možemo da izaberemo. Ako nisi sa Amerikom, sa kim ćeš biti? I Evropa se prema nama do sada odnosila onako kako se odnosila i zbog toga što smo prijatelji Amerike, jer su SAD uvek uticale pozitivno“, rekao je Canaj.