Antić: Duboko ukorenjeno prijateljstvo Srbije i Severne Makedonije, akcenat na ekonomiji i obrazovanju

Profesor Filozofskog fakulteta u Nišu, istoričar Dejan Antić ocenio je da odnose Srbije i Severne Makedonije karakteriše ukorenjeno prijateljstvo i zajednički koreni dva naroda, a da su ekonomija i obrazovanje dva ključna pravca buduće saradnje. Naglašava da ohrabruje činjenica da najveći deo pravoslavnih građana Severne Makedonije ne opravdava priznanje Kosova.

Pre godinu dana, u manastiru Prohor Pčinjski predsednici Srbije i Severne Makedonije Aleksanar Vučić i Gordana Siljanovska Davkova imali su prvi zvanični sastanak na kome je dogovoreno učvršćivanje odnosa dve zemlje.

Antić ističe da je taj susret bio „politički čin od izuzetnog značaja“ sa ključnom porukom da se dve zemlje „usmere ka budućnosti“.  

„Bio je to politički čin od izuzetnog značaja, ne samo za unapređenje bilateralnih odnosa, već i kao svedočanstvo duboko ukorenjenog prijateljstva i zajedničkih korena dva naroda. Ovaj sastanak je potvrdio nameru da se pogled Beograda i Skoplja usmeri ka budućnosti, što podrazumeva nastavak privredno-ekonomske saradnje, i zajednički rad na obezbeđivanju regionalne stabilnosti“, ističe Antić za Kosovo onlajn.

Kosovo - najsloženije pitanje

Kao najosetljivije pitanje između dve zemlje apostrofira makedonsko priznanje Kosova.

„Ta tema ostaje nesumnjivo najosetljivije i najsloženije pitanje u okviru ukupnih bilateralnih odnosa. Srbija nije, niti će ikada odustati od Kosova i Metohije, izvorišta svoje državnosti, identiteta i duhovnosti“, naglašava Antić.

Dodaje da ohrabruje činjenica da veći deo pravoslavnih građana Severne Makedonije ne podržava odluku o priznanju.

„Ohrabruje činjenica da se većina pravoslavnih građana Severne Makedonije ne slaže sa zvaničnim stavom svoje države koji je, u velikoj meri, posledica spoljnopolitičkih pritisaka i uticaja, i da Kosovo i Metohiju i dalje doživljava kao sastavni deo Srbije. Taj stav naroda ostaje značajna osnova za očuvanje dubokih istorijskih i duhovnih veza između srpskog i makedonskog naroda“, navodi ovaj istoričar.

Zajedničko nasleđe

Saradnja Srbije i Severne Makedonije u protekloj godini bila je najvidljivija nakon tragedije u Kočanima kada je život izgubilo 62. mladih, a više od 200 povređeno.

„Srbija je pružila svu neophodnu pomoć povređenim građanima Severne Makedonije. Taj bratski gest nije bio izolovan, već je podržan i novim dogovorima o uzajamnoj pomoći u kriznim situacijama i koordinaciji zdravstvenih ustanova“, zapaža Antić.

Dodaje da su Beograd i Skoplje osim na polju zdravstva intenzivirali saradnju na polju infrastrukturnog povezivanja, pre svega uređenju putne i železničke mreže koja povezuje dve države, ali i unapređenje funkcionisanja integrisanog graničnog prelaza Preševo-Tabanovce.

„Ta saradnja je nastavljena na polju kulture i očuvanja zajedničkog nasleđa. Podsetiću vas da je u aprilu ove godine u Beogradu otvoren Makedonski kulturni centar, a da se u narednom periodu očekuje i otvaranje Srpskog kulturnog centra na Vardaru“, precizira Antić. 

U aktuelnim geopolitičkim okolnostima ekonomija i obrazovanje trebalo bi da budu ključni pravci saradnje Srbije i Severne Makedonije, smatra ovaj istoričar.

„Iako trgovinska razmena raste, potrebno je snažnije stimulisati investicije, zajedničke projekte u energetici, kao i podršku malim i srednjim preduzećima. Akcenat treba staviti i na digitalizaciju, gde postoji prostor za partnerstvo“, poručuje Antić.

Dodaje da u segmentu obrazovanja treba raditi na kvalitetnijem povezivanju i umrežavanju srpskog i makedonskog obrazovnog sistema. „Potrebno je institucionalizovati razmenu studenata i mladih istraživača, jer se radi o omladini koja je stasala na istoj slovenskoj i pravoslavnoj kulturi i tradiciji, i zato što naše nove generacije treba da budu nosioci dugoročnog prijateljstva i saradnje. Zajednički školski i univerzitetski programi i stipendije bi bili snažan korak u tom pravcu“, uveren je Antić.

Evropske integracije

Upitan koliko bi dve zemlje mogle jedna drugoj da budu oslonac u evropskim integracijama, ovaj istoričar poručuje da „samo onaj ko ima brata, ima i na koga da se osloni kad vremena postanu teška“.

„Srbija i Makedonija su tu, jedna uz drugu. One moraju da računaju jedna na drugu u vremenu kada pojedine članice Evropske unije iznose uslove koji često nemaju veze sa reformama, već sa geopolitičkim kalkulacijama, teritorijalnim i asimilacionim aspiracijama i pritiscima. U takvom ambijentu, bratske države nemaju veću podršku od međusobne. Srbija i Severna Makedonija nemaju bližeg partnera na Balkanu, ni istorijski, ni kulturno, ni rodbinski ni emotivno“, kaže Antić.

Objašnjava da dve zemlje i dva naroda povezuju zajednička prošlost koju su obeležile borba za slobodu, stradanje i solidarnost.

„Ali i zajednička vizija budućnosti u kojoj će se očuvati suverenitet, nacionalni identitet i stabilnost. Umesto da se prepuštaju diktatu velikih, Beograd i Skoplje moraju jedan drugom biti oslonac u dijalogu sa Evropom, ali i u odbrani legitimnih nacionalnih interesa, u ekonomskom povezivanju i regionalnoj saradnji. Srpsko-makedonsko prijateljstvo je politički kapital. Ono je naša strateška prednost i preduslov za dostojanstveno mesto na svetskoj političkoj pozornici“, zaključio je Antić.