Bajrami: Odbijanjem američkog gasa propušta se prilika da Kosovo bude sigurnije

Funkcionerka Demokratskog saveza Kosova Hikmete Bajrami izjavila je da odbijanje američkog gasnog projekta ima ozbiljne posledice po energetsku sigurnost, ekonomiju i investicije na Kosovu, jer se ne radi samo o odbijanju jednog infrastrukturnog projekta, već o propuštenoj prilici da Kosovo postane sigurnije u pogledu snabdevanja električnom energijom, ekonomski konkurentnije i manje zavisno od uvoza.

U intervjuu za RTV21, Bajrami je rekla da posledice takve odluke već osećaju i građani i preduzeća.

„Posledice već vidimo, plaćaju ih građani i preduzeća. Odbijanje američkog projekta gasa je odbijanje mogućnosti da Kosovo bude sigurnije u pogledu snabdevanja energijom, ekonomski konkurentnije i manje zavisno od uvoza“, rekla je Bajrami.

Prema njenim rečima, tokom šest godina vlasti nisu povećani novi proizvodni kapaciteti, dok je Kosovo u tom periodu uvezlo električnu energiju u vrednosti oko milijardu evra.

„To pokazuje da nismo izgradili alternative, već smo produbili zavisnost od uvoza“, navela je Bajrami.

Zato smatra da bi Kosovo, umesto da ostane van regionalnih energetskih tokova, trebalo da diversifikuje izvore snabdevanja i poveća energetsku sigurnost.

„Cena nije samo energetska, ona je i ekonomska i politička. Kompanije se suočavaju sa sve većim troškovima energije. Neke već imaju ozbiljne probleme u poslovanju, dok druge razmatraju premeštanje investicija van Kosova“, rekla je Bajrami. 

Ona je ocenila da vlada u tehničkom mandatu treba da odgovori da li odbijanje američkog projekta ima političku pozadinu, navodeći da činjenice pokazuju kako je vlada Aljbina Kurtija odbila više projekata povezanih sa SAD.

„Ako je to najbolji izbor za Kosovo, onda Vlada mora da to dokaže analizama – neka objavi studije. Neka pokaže koliko košta infrastruktura za dovođenje gasa na Kosovo, koliko košta gasifikacija lignita i zašto je izabrana jedna opcija, a ne druga“, rekla je ona.

Bajrami je zatražila i transparentnost u vezi sa najavama o korišćenju energije iz Valone, na osnovu memoranduma iz 2022. godine sa Albanijom.

„Po kojoj ceni će Kosovo dobijati tu energiju? Po proizvodnoj ceni ili po cenama međunarodnih berzi? Ako postoji sporazum koji to garantuje, on treba da bude javan“, rekla je Bajrami.

Govoreći o odnosima Kosova i Sjedinjenih Američkih Država, ona je ocenila da je  to partnerstvo mnogo šire od jednog projekta, ali da ponovljeno odbijanje strateških američkih projekata stvara negativnu percepciju.

„Ne radi se samo o političkim odnosima sa SAD, već o gubitku mogućnosti za strateške investicije, energetsku sigurnost, ekonomski razvoj i integraciju Kosova u novu energetsku arhitekturu regiona“, rekla je Bajrami. 

Zaključila je da je Kosovu potrebno više investicija, partnerstva i energetskih alternativa.

Zbog toga tražimo promenu pristupa i energetsku politiku koja služi javnom interesu i dugoročnom razvoju Kosova, a ne politiku koja služi trgovcima energijom“, dodala je Bajrami.