Baraljiju: Jasne procedure za zabranu političkih partija, to nije pitanje nečijih želja

Profesor ustavnog prava Mazlum Baraljiju izjavio je za Kosovo onlajn, komentarišući najave zabrane Srpske liste, da to nije pitanje nečijih želja, već jasnih procedura i poštovanja zakona.

Pokret Samoopredeljenje je pred februarske parlamentarne izbore u tri navrata pokretao inicijativu za zabranu učešća Srpskoj listi, okarakterišući je kao „terorističku organizaciju“, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da bi ova stranka mogla da bude zabranjena uoči oktobarskih izbora.

Baraljiju ističe da postoje jasne procedure, ali i razlozi zbog kojih neka stranka može biti zabranjena na Kosovu.

„Kada se eventualna politička partija bavi nečim što je protivno ustavnom i pravnom sistemu ili protiv Krivičnog zakona Kosova… U tom slučaju prvo je potreban predlog iz najmanje dva ministarstva koji zatim ide u CIK i onda on odlučuje o tome“, kazao je Baraljiju.

Navodi i da je moguće i da, u slučaju kršenja zakona neke stranke, pa čak i CIK-a, fizička ili pravna lica podnesu krivičnu prijavu da bi se pokrenula krivična procesuda.

„To su slučajevi gde neka stranka može da bude izbrisana iz registra, a ne zbog političkih razloga ili ubeđenja ili zato što neka politička partija to želi ili hoće“, decidan je Baraljiju.

Upitan da li je moguće napraviti stabilnu vladu bez učešća Srpske liste, ovaj analitičar kaže da je to moguće, ali da je ključan problem na Kosovu to što ni albanske stranke ne mogu međusobno da se dogovore.

„Većina albanskih političkih partija može da napravi dvotrećinsku vladu. Međutim, ni oni apsolutno nisu složni. Svako je protiv svakoga“, kaže Baraljiju.

To je bilo vidljivo, podseća, i po završetku februarskih izbora kada je grupa stručnjaka poručila strankama da je formiranje vlade jedinstva u interesu građana.

„Šira vlada bi rešila sve probleme Kosova, i unutrašnje i spoljne. Ali do toga nije došlo“, kazao je Baraljiju.

Dodaje da je pitanje saradnje sa Srpskom listom prekinuto nakon događaja u Banjskoj, ali da je ključan problem što ni albanske partije ne mogu da se dogovore.

„Oni ni međusobno ne mogu da sarađuju, niti da se slože oko vlade jedinstva koja bi rešila sve probleme, ali i preuzimanja odgovornosti. Lakše bi bilo da su svi uključeni i da postoji jedinstven stav po određenim pitanjima. Do toga nije došlo zato što ne postoji dovoljno demokratske racionalnosti i nažalost, ako hoćete, nedovoljne svesti svih političkih partija o uticaju koji imaju na stabilnost i razvitak zemlje, ali i rešavanje pitanja građana“, navodi Baraljiju.

Takva vlada jedinstva je, naglašava, potrebna i zbog aktuelnih međunarodnih previranja.

„Svi treba da se ujedine jer postoje ozbiljni rizici u međunarodnoj zajednici, ali oni ne mogu da se slože. Zato nažalost nemamo ni vladu ni Skupštinu“, zaključio je Baraljiju.