Beriša: Dekret o raspuštanju skupštine neustavan

Bivši savetnik kosovskog premijera Aljbina Kurtija Durim Beriša tvrdi da dekret kosovske predsednice Vjose Osmani o raspuštanju skupštine nije ustavan, jer prema zakonu predsednik nema takva ovlašćenje.

Beriša je izrazio neslaganje sa kolegama pravnicima – Barduljom Hasanpapajem, Perparimom Grudom, Fatonom Fetahuom i Kadrijem Krieziujem po pitanju dekreta kosovske predsednice, navodeći da nije primetio da su njihova mišljenja izgrađena na osnovu metodologije poznate u ustavnom pravu i ustavnom sudstvu za ocenu ustavnosti akata ustavnih organa.

„Možemo i dalje imati različite stavove o rezultatu, ali treba napraviti razliku da li je reč o ličnom mišljenju odvojenom od metodologije ustavnog prava“, naveo je on na Fejsbuku.

Rešenje pitanja da li je dekret kosovske predsednice o raspuštanju Skupštine u skladu sa Ustavom zavisi od dva osnovna elementa, objašnjava Beriša - prvo, da li je predsednica imala ustavno ovlašćenje da preduzme takav korak u konkretnim okolnostima, i drugo, da li su u trenutku donošenja dekreta bili ispunjeni ustavni uslovi koji dozvoljavaju ili nalažu raspuštanje Skupštine.

„U parlamentarnom ustavnom poretku, raspuštanje predstavničkog organa nije redovan čin institucionalnog funkcionisanja, već vanredna mera sa direktnim posledicama po ostvarivanje narodnog suvereniteta. Zbog toga se takva mera ne može zasnivati na diskrecionoj volji šefa države, već isključivo na jasno i izričito određenim ustavnim ovlašćenjima“, naveo je on.

On pojašnjava da Ustav Kosova zasniva položaj predsednika na principu ograničene ustavne nadležnosti. 

„Predsednik nije organ sa opštom političkom vlašću, već institucija koja vrši samo ona ovlašćenja koja su joj izričito data Ustavom i zakonom. U tom smislu, donošenje predsedničkih dekreta nije autonomni izvor vlasti, već pravna forma vršenja već utvrđenih ustavnih nadležnosti“, naveo je on.

Kada je reč o raspuštanju Skupštine, Beriša navodi da Ustav ovu materiju uređuje posebno i restriktivno. 

„Slučajevi raspuštanja nisu ostavljeni otvorenim za političko tumačenje, već su taksativno nabrojani. Takođe, u oblasti izbora predsednika, Ustav precizira rokove, potrebnu većinu i pravne posledice neuspeha izbora“, ističe Beriša.

On tvrdi da iz relevantne sudske prakse proizlazi da je postupak izbora predsednika formalne prirode i strogo vezan za poštovanje ustavnih uslova. 

„Posebno, u prva dva kruga glasanja zahteva se prisustvo najmanje dve trećine svih poslanika. Bez tog minimuma ne može se govoriti o validnoj ustavnoj proceduri glasanja u smislu člana 86 Ustava“, naveo je on.

Govoreći o konkretnom slučaju kada je sednica za izbor predsednika zakazana za 5. mart prekinuta, a predsednice donela dekret o raspuštanju parlamenta, on navodi da istekao rok od 30 dana sam po sebi ne daje ovlašćenje za raspuštanje, jer nisu iscrpljene sve mogućnosti.

Zaključak je, kako ističe, da dekret predsednice o raspuštanju Skupštine nije u skladu sa Ustavom. On potom pojašnjava da Ustav ne daje nadležnost o raspuštanju Skupštine ako predsednik nije izabran 30 dana pre isteka mandata.

„Rok od 30 dana ima proceduralni karakter i ne predstavlja osnov za raspuštanje“, naveo je Beriša.

On ističe da Ustav ne predviđa ni automatsko raspuštanje Skupštine samo zbog isteka tog roka.

„Na osnovu Ustava Republike Kosova, zakona i sudske prakse proizlazi da dekret predsednice nije ustavan, predsednik nema ovlašćenje za raspuštanje u ovom slučaju i ne postoji automatsko raspuštanje Skupštine. U ustavnom poretku Kosova, raspuštanje Skupštine je izuzetna mera dozvoljena samo u jasno propisanim slučajevima, kako bi se zaštitio demokratski poredak i institucionalna ravnoteža“, zaključio je on.