Krasnići: Dekret Osmani o raspuštanju Skupštine bio nužna intervencija

Univerzitetski profesor Kolje Krasnići ocenio je da dekret predsednice Vjose Osmani o raspuštanju Skupštine nije bio običan politički čin, već nužna ustavna intervencija kako bi se spasilo funkcionisanje Kosova od opasne institucionalne blokade.

Krasnići je ukazao da problem nije bila Osmani, već Skupština koja nije uspela da ispuni jednu od svojih najosnovnijih ustavnih obaveza, da izabere izbor predsednika u roku jasno propisanom Ustavom.

„Neuspeh u izboru predsednika, nedostatak kvoruma i nemogućnost sprovođenja glasanja nisu obične parlamentarne anomalije, već jasni pokazatelji paralizovanog sistema koji je izgubio sposobnost da obavlja svoje ustavne funkcije“, naveo je Krasnići, preneo je Ljajmi.

Prema njegovim rečima, u takvoj situaciji pasivnost bi bila neodgovorna, a kako navodi, predsednica nije imala luksuz da neograničeno čeka na nefunkcionalnu Skupštinu. Naprotiv, kaže profesor, imala je ustavnu obavezu da reaguje kako bi sprečila institucionalni vakuum i obnovila normalno funkcionisanje Kosova.

„Oni koji danas osporavaju ovaj ukaz, u suštini brane opasnu logiku koja je već postala praksa na Kosovu: da manjina poslanika, kroz neučestvovanje u radu Skupštine, može neograničeno blokirati ustavne procese. Ako se takav pristup prihvati, Ustav rizikuje da postane dokument koji se može kršiti i sabotirati namernim odsustvom poslanika, umesto da se odgovorno sprovodi“, rekao je on.

Prema njegovoj oceni, Ustav nije donet da štiti blokade, već da ih razrešava i sprečava, dodajući da je to suština člana 82, koji, kaže, nije dekorativna odredba, već funkcionalni mehanizam za prevazilaženje krize.

„Formalni argument da 'nisu održana tri kruga glasanja' pada u vodu čim se uzme u obzir pravna realnost: bez kvoruma nema glasanja; bez glasanja nema procedure; bez procedure imamo blokadu. A kada procedura postane nemoguća, Ustav zahteva rešenje, a ne izgovor“, navodi Krasnići.

Zbog toga, ističe, predsednički dekret nije bio samo dozvoljen, već i nužan. Krasnići navodi da je dekret sprečio opasan institucionalni vakuum, vratio suverenitet građanima kroz nove izbore, zaštitio normalno funkcionisanje institucija i postavio jasnu granicu zloupotrebi parlamentarnih procedura.

Krasnići dodaje da bi u suprotnom bio postavljen opasan presedan, koji bi dozvolio neograničenu blokadu institucija bez posledica.

„Ozbiljna država ne funkcioniše na blokadi. Ustavni poredak ne opstaje bez kvoruma. A Ustav se ne tumači da bi opravdao krizu, već da bi je rešio. Zato ovaj ukaz predsednice treba posmatrati onakvim kakav zaista jeste: nužna reakcija i odbrana ustavnog poretka“, zaključuje profesor.