Biber: Bez međusobnog priznanja nema normalizacije odnosa Kosova i Srbije 

Profesor Univerziteta u Gracu i stručnjak za Balkan Florijan Biber izjavio je da bi bilo kakvo rešenje između Srbije i Kosova moralo da podrazumeva neku vrstu međusobnog priznanja, kao načina za normalizaciju odnosa, prenosi RTK.

Povodom nedavne izjave Gabrijela Eskobara, specijalnog izaslanika predsednika SAD za Zapadni Balkan, na slušanju u Kongresu SAD da "Beograd i Priština treba da nastave sa dijalogom, da rade na rešavanju svojih razlika i normalizaciji odnosa, idealno, kroz međusobno priznanje", Biber je naveo da bez priznanja ne može ni doći do normalizacije odnosa, te dodaje da je samo pitanje kako će se to definisati u paketu.

"Bilo kakvo rešenje odnosa Srbije i Kosova bi moralo da podrazumeva neku vrstu međusobnog priznanja, da li to sad znači potpuno priznanje ili nešto jako blizu toga, ali od početka pregovora je bilo jasno da je to minimum, da se bez toga ne može tumačiti normalizacija odnosa. U tom smislu pitanje je samo kako, kada i koji će biti paket u kojem će se to omogućiti", kaže Biber i dodaje da je bitno da ta poruka bude razumljiva u Srbiji.

"Meni je i dan danas čudno da su ljudi iznenađeni, jer pitanje je šta je drugo moguće rešenje ishoda pregovora", rekao je Biber za Radio Kosovo 2, program na srpskom jeziku.

Smatra da će Zajednica srpskih opština, na čijem formiranju insistira Beograd, biti ključna tema pregovora, ali dodaje da će bez definisanja konačnog rešenja biti teško sprovesti preostale potpisane sporazume.

"I sa kosovske i sa srpske strane nema spremnosti da se napravi nekakav kompromis, zato što se plaše da će to smanjiti prostor za manevre kad dođe do tog paketnog krajnjeg rešenja normalizacije odnosa. Ja se plašim da će biti jako teško implementirati postojeću dogovornu komponentu prethodnih sporazuma bez tog konačnog koraka. S druge strane, taj konačni korak biće jako težak zato što to znači međusobno priznanje za koje Srbija trenutno očigledno nije spremna. Meni se čini da Srbija uopšte nije spremna za neki kompromis, zato što može da živi u statusu kvo jako dobro. U tom smislu meni se čini da sadašnji proces bez jake podrške i poruke SAD i EU neće voditi do rezultata", ističe Biber.

Govoreći o regionalnoj saradnji i inicijativi Otvoreni Balkan, u kojoj učestvuju Srbija, Albanija i Makedonija, Biber kaže da je svaka saradnja poželjna, ali da je potrebno pojasniti šta je sa sličnim inicijativama, te da li će zaista biti vidljive saradnje.

"Sa jedne strane, svaka vrsta saradnje je dobrodošla i pozitivna, ali sa druge strane, u čemu je razlika između Otvorenog Balkana i nekih drugih postojećih inicijativa, koje su omogućavale tu vrstu saradnje, kao što je ukidanje granične kontrole, i slično. Mnogim ljudima nije bilo jasno kako se ova inicijativa razlikuje od već postojećih mogućnosti koje nisu dovoljno iskorišćene. Tako se stvara neki utisak da je to samo pitanje marketinškog trika ili reklama za profilisanje nekih lidera u regionu", kaže Biber.

Profesor Univerziteta u Gracu ističe da ukoliko se i ostale zemlje regiona ne uključe u ovu inicijativu, teško da će ona doneti rezultate u vidu bolje regionalne saradnje.

"Ako Otvoreni Balkan postoji na nivou površine i pogotovu ako ne učestvuju sve zemlje regiona, sumnjam da će to imati ikakvog doprinosa za regiju, ali ako to bude približavanje i rešavanja odnosa onda bi moglo da bude pozitivno. Ipak, nemam neki utisak da su lideri regiona voljni da smanjuju tenzije, političke krize i rešavaju bilateralne sporove i u tom smislu nisam baš optimističan u vezi sa tom inicijativom", rekao je Biber.

Naveo je da je situacija u regionu zabrinjavajuća zbog čega je neophodno snažno zajedničko angažovanje EU i SAD

Biber je ocenio da se trenutno u regionu ne vidi jasno angažovanje EU u rešavanju otvorenih pitanja, a da je stanje prilično zabrinjavajuće. 

Smatra da je posebno zabrinjavajuće u Bosni i Hercegovini, gde se povodom pitanja izbornog zakona još više ide ka etničkim podelama.

"U BiH je puno napeto, jer su razgovori o izbornim reformama i pretnje, pogotovo Milorada Dodika, jako ozbiljni i pretvorili su se u neku atmosferu straha koja vodi do političke situacije koja može voditi, možda ne do rata, ali do sukoba i do još veće političke blokade nego što je to sada. Znači poruke iz BiH nisu baš ohrabrujuće, više zvuči da rešenje koje se tiče izbornog zakona BiH vuče prema većem stepenu etničke podele u političkom sistemu nego da se to smanjuje. To ima posledice na ceo region", kaže Biber.

Prema njegovim rečima, ni situacija u Srbiji se ne poboljšava i nema perspektive, dok se situacija povodom lokalnih izbora u Severnoj Makedoniji može sagledati i kao posledica blokade evropskih integracija. 

Kako ocenjuje, ostavka premijera Zorana Zaeva zbog poraza vladajuće stranke na lokalnim izborima je dobra politička poruka preuzimanja odgovornosti za izborni rezultat, što nije baš uobičajeno u regionu.

"S druge strane, zabrinjavajuće je zato što nacionalistička opozicija nije sprovela neke refome od kad je izgubila vlast, a Gruevski se verovatno želi vratiti iz Budimpešte u nekom trenutku. To je jako loše za region, a posebno je loše jer je gubitak na lokalnim izborima do određene mere i posledica blokade Bugarske prema Severnoj Makedoniji", navodi Biber i dodaje da je na taj način i EU imala deo svoje uloge na rezultat izbora.

"Ne vidim poruke i pokušaje EU da se ozbiljno bavi regionom i time pokuša da rešava otvorena pitanja koja postoje", smatra Biber.

Stručnjak za Balkan Florijan Biber ističe da je poželjno da se SAD na konstruktivan način uključe u rešavanje pitanja u regionu, ali da samo u saradnji sa EU može biti rezultata. 

Kaže da treba videti kako će izgledati angažovanje izaslanika predsednika Bajdena za region, jer "prethodna administracija to nije radila na konstruktivan način u saradnji sa EU".

"Pitanje je šta to konkretno znači. SAD su puno slabije nego pre 10 ili 15 godina u regionu u smislu legitimiteta i takođe u smislu drugih aktera koji su jači. Sada puno zavisi do koje mere SAD će pokušavati da guraju stvari. Takođe SAD mogu samo zajedno sa EU da donesu neke rezultate. Znači pitanje je do koje mere postoji neka ozbiljna saradnja i spremnost za dugoročnije angažovanje i sagledavanje šire regionalne slike", kaže Biber.