Bivši britanski ministar odbrane: Kosovo i Bosna, sledeća linija fronta

Bivši ministar odbrane Velike Britanije Majkl Falon smatra da je područje Zapadnog Balkana bure baruta i u slučaju da se rat vrati na ove prostore, Kremlj neće oklevati da to iskoristi, prenosi Periskopi.

U svom naslovnom članku "Greške Evrope dale su priliku Putinu", on navodi da je Zapadni Balkan "barutana ", koju Kremlj vrlo lako može da zapali.

Pre četiri godine, nakon posete Mariupolju, on je upozorio na ranjivost istočne Ukrajine, a sada tvrdi da je "Zapad postupio premalo prekasno", uskrativši Ukrajini status kandidata za članstvo u EU i da su članice NATO-a odbile da predaju oružje koje im je bilo potrebno za pravilnu odbranu.

Kako kaže Evropska investiciona banka nije podržala preostale regione Ukrajine, a Rusiji je dozvoljeno da guši trgovinu u Azovskom moru, uz malo neodobravanja Brisela.

Kako kaže iste greške se prave na Balkanu.

"Zemlje poput Srbije dobile su 'pristupni' status, ali bez realnih izgleda da se uskoro pridruže EU: ankete u Beogradu sada pokazuju da se javno mnjenje kreće protiv toga. EU odaje dužno poštovanje liderima poput Vučića, ali ne čini ništa da pomogne u izgradnji jačih građanskih institucija ili signalizira odstupanje od demokratskih normi. Čini se da Zapad ne brani vrednosti koje zastupa", piše on.

Falon ističe da je mladim demokratijama potrebno više od čekaonice, da EU mora da ponudi trenutni privremeni pristup svojim tržištima i strukturnim fondovima.

On smatra da mora da se poveća prisustvo NATO-a na Zapadnom Balkanu i jasno stavi do znanja da je ustavni i teritorijalni integritet tih zemalja važan za sve.

Spomenuo je i veliku ulogu koju Velika Britanija treba da odigra.

"Moramo da ojačamo naše diplomatsko i vojno prisustvo i na Kosovu i u Bosni. Već imamo našeg bivšeg načelnika odbrane, glavnog maršala vazduhoplovstva Stjuarta Piča, kao specijalnog izaslanika. Osim što pomaže u borbi protiv ozbiljnog kriminala i doprinosi bezbednosti, ima širu misiju jačanja civilnog društva i demokratskih institucija, moramo mu dati resurse koji su mu potrebni", kaže Falon.

Prema Falonu, balkanski ratovi su okončali knjigu 20. veka, a Putin i Rusija nisu zaboravili kako su bili poniženi sukobom na prištinskom aerodromu 1999. godine.

"Ukoliko Srbija izabere dalju eskalaciju, sigurno će imati rusku podršku. Putin je već pokušao da destabilizuje region, pre šest godina državni udar koji je podržavala Rusija pokušao je da spreči Crnu Goru da uđe u NATO. Bio je zabranjen, ali Rusija nije izgubila interesovanje. Bilo da dobije ili izgubi u Ukrajini, Putin ne želi da vidi više zemalja koje dobijaju formalnu zaštitu od Zapada", upozorava on.

Prema njegovim rečima, još jednom su naše zapadne vrednosti, slobodni izbori, otvoreni mediji, odgovorna vlada, nezavisno pravosuđe, ugroženi.

"Ne bismo trebali da pogrešimo ako pretpostavimo da su kompatibilni samo sa punim članstvom u EU ili NATO-u. Umesto toga, moramo posegnuti izvan naših zidova, olakšati i brže kandidatima da se pridruže i imati bolje podsticaje za to", rekao je on.

Falon kaže da je u prošlosti Evropa pronašla načine da pomiri najteže etničke i verske podele i uspešno izvezla taj sistem demokratije širom sveta.

"Sada smo na našem kontinentu videli demokratiju pod raketnim napadom u Kijevu. Hiljade je ubijeno u poslednjem balkanskom sukobu. Moramo li zaista ponovo da gledamo rakete kako padaju na Sarajevo i Prištinu pre nego što Zapad krene u akciju?", upitao je Falon.