Bjelić: Cefta funkcioniše, pregovara se o novim protokolima koji će sprečiti blokade

Bez obzira na određene blokade koje postoje u poslednje dve godine, Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (Cefta) i dalje funkcioniše, smatra profesor međunarodne trgovine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Predrag Bjelić. On ukazuje da je značajno to što Srbija od 1. januara preuzima predsedavanje Ceftom i navodi da se radi na novim protokolima kako bi se sprečile trgovinske barijere i rešavali sporovi.

"Očekuje se od Srbija da ima neke inicijative, da napravi neki dnevni red, neki iskorak. Cefta je za Srbiju veoma bitna. Posle Evropske unije, Cefta je, prvo, naša najbliža regionalna integracija, drugo dosta robe mi izvozimo na ta tržišta. I u odnosu na Evropsku uniju Srbija je tu u posebnom položaju, jer imamo veliki suficit, znači najkonkurentnija smo privreda od svih zemalja, odnosno strana ugovonica Cefte. I i ono što je bitno, Cefta i dalje funkcioniše", kaže Bjelić za Kosovo onlajn. 

Ukazuje da od pre dve godine postoje određene blokade, a posebno od juna kada je kosovska vlada zabranila ulazak srpske robe na Kosovo.

"Prema podacima, došlo je do pada našeg izvoza, a odluka o zabrani je nelegitimna i nije u skladu sa pravilima Cefte. Osnovni problem jeste taj što nije postojao mehanizam da se potpisnice zaštite od tog takozvanog nelegitimnog ponašanja drugih članica. Međutim, Cefta i dalje funkcioniše. Sve one privilegije koje postoje u trgovini sa svim potpisnicima, i u trgovini robom i uslugama još postoje, i to je i dalje osnovni okvir u kojem se obavlja trgovina u regionu", navodi profesor Bjelić. 

Ističe da se sada radi na jednom dodatnom protokolu, koji treba da uvede mehanizam za rešavanje trgovinskih sporova između članica Cefte, a koji se zasniva na principima Svetske trgovinske organizacije.

"Do sada je postojao jedan ograničeni mehanizam, po kojem se, na primer, iznese problem da neko krši sporazum, ali onda sve strane ugovornice moraju da se saglase da je do kršenja došao. Naravno, onaj koji krši to neće da uradi. Znači, na taj način nije bilo moguće rešiti trgovinske sporove. Sada bi trebalo da se uvede jedan drugi mehanizam, po pravilima Svetske trgovinske organizacije, po kojem zemlja koja je oštećena inicira spor, a zatim se organizuju paneli na kojima to razmatraju eksperti koji se bave međunarodnom trgovinom. I, u stvari, oni će dati stručo mišljenje da li do kršenja pravila dolazi ili ne", kaže Bjelić. 

Dodaje da se oko tog dodatnog protokola kojim treba da se rešavaju trgovinski sporovi u Cefti upravo završavaju pregovori i ukazuje da bi, ako bi se to postiglo, to bio veliki napredak i u daljem funkcionisanju ove inicijative. To bi, kaže, pomoglo da se uklone barijere koje je kosovska vlada postavila, ali bi i bila svojevrsna preventiva kako se bilo kakve slične barijere ne bi uvodile i u budućnosti. 

"Jer, to nije jedina barijera, ovo je ekstremna, s obzirom na to da je reč o uvođenju trgovinske blokade u kojoj se totalno onemogućava protok robe. To je veoma štetno u međunarodnoj tragovini i tako i STO uvek kvalifikuje takve mere. Ali, bilo je i nekih drugih mera, necarinskih, koje su drugi partneri uvodili prema Srbija, ali i Srbija prema drugim partnerima. Neke su barijere smišljene, a neke su rezultat harmonizacije sa Evropskom unijom. Na primer, Crna Gora i Srbija, koje su najdalje otišli u integracijama, primenom pravila Evropske unije u stvari stvaraju prepreke u trgovini sa Ceftom. I to je bio jedan od problema", navodi Bjelić. 

Sada se, ukazuje, radi na toj harmonizaciji i postoji nova ponuda iz Evropske unije da za one elemente gde se ostvari puna saradnja u Cefti, potpisnice ove inicijative budu uključene u zajedničko tržišta EU. Ali, dodaje, to će se odnositi samo na one segmente gde je već ostvarena potpuna saradnja u okviru Cefte, i to je sada i jedan stimulans za dodatni rast i razvoj ove inicijative.

Bjelić ističe i da Cefta i Otvoreni Balkan nisu konkurentske inicijative.

"Otvoreni Balkan nije mnogo daleko otišao i mnogi elementi koje je usvojio su ili već ispregovarani u Cefti ili su sastavni deo plana o zajedničkom regionalnom tržištu. Kod Otvorenog Balkana još nemamo jasnu viziju, ne postoji jedan zaokruženi dokument, već je to set dokumenata koji su potpisani, mnogi se još ne primenjuju. Otvoreni Balkan je u jednom segmentu otišao dalje, a to je olakšavanje trgovine na prelazima, ali pitanje je koliko sve to funkcioniše u praksi. Mislim da je to bio više jedan pokušaj, pošto je Cefta bila blokirana, da tri zemlje članice Otvorenog Balkana, Srbija, Albanija i Severna Makedonija, mnogo bolje sarađuju", ističe Bjelić.

Nastavlja da u tom trenutku Severna Makedonija i Albanija nisu imale jasnu evropsku perspektivu i da im je inicijativa poput Otvorenog Balkana značila.

"Osim Cefte, postoji i Berlinski proces, koji je inicijativa EU, koji uvodi i zahteva od Cefte nadgradnju i stvaranje zajedničkog tržišta, tu mogu da budu postojeći konflikti. Na primer, kod harmonizacije sanitarnih i fitosanitarnih mera, u Otvorenom Balkanu nije jasno naznačena primena evropskih principa, i onda to može da bude u koliziji sa pravilima Cefte i zajedničkog tržišta na Zapadnom Balkanu", priča Bjelić.