Borelj: Geopolitički imperativ za EU je da se širi i produbljuje

Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednost Žozep Borelj izjavio je da proširenje ostaje jedno od najuspešnijih instrumenata spoljne politike EU i njen strateški interes, ali da mora da se promeni način donošenja odluka. On je u autorskom tekstu objavljenom na sajtu Evropske komisije rekao da je za EU geopolitički imperativ da se širi i produbljuje.

"Dok oživljavamo proširenje EU, moramo istovremeno zadržati kapacitet EU da deluje. Ovo je takođe geopolitički imperativ. Jasno je da smo u raznim vremenima platili cenu za princip jednoglasnosti u spoljnoj politici EU, slabljenjem i odlaganjem naših akcija", rekao je Borelj.

Prema njegovim rečima proširenje EU je ponovo visoko na dnevnom redu i to s pravom i podseća da je Evropski savet prošle nedelje odlučio da budućnost Ukrajine, Moldavije i Gruzije leži u EU, kao i da su zemlje Zapadnog Balkana već na tom putu.

"EU je takode ponovila svoju posvećenost njima. Dok revitaliziramo proširenje EU, moramo uložiti sličan napor da reformišemo EU i naše donošenje odluka. Jer proširena EU takođe mora biti sposobna da deluje. To takođe znači smanjenje obima pravila jednoglasnosti u spoljnoj politici i drugim oblastima, kako bi se više odluka donosilo kvalifikovanom većinom", rekao je Borelj.

On dodaje da je rat Rusije protiv Ukrajine ubrzao istoriju iz mnogih perspektiva, ali i zaoštrio debatu o evropskom poretku i principima koji ga podržavaju. 

"Istovremeno, zemlje Zapadnog Balkana su, sasvim opravdano, zahtevale da se njihov pristupni proces ocenjuje na osnovu njihovih zasluga. Prošlo je skoro 20 godina da je EU u Solunu saopštila da je 'budućnost Zapadnog Balkana unutar EU', pa je izvesna nestrpljivost na njihovoj strani, u najmanju ruku, razumljiva. Proširenje EU onim zemljama koje su voljne i sposobne da ispune uslove nije 'usluga' ili ustupak. To je u našem strateškom interesu", smatra Borelj.

Kako kaže kredibilna politika proširenja je geostrateško ulaganje u mir, stabilnost, bezbednost i ekonomski rast u celoj Evropi. 

"Snaga sistema EU je uvek bila u tome da podele nekako pretvori u sporazume. I ovde je veoma važno da li se odluka donosi jednoglasno ili kvalifikovanom većinom (KMV).  Ako zemlje unapred znaju da se konačna odluka može doneti kvalifikovanom većinom, one imaju snažan podsticaj da pregovaraju i oblikuju konsenzus. Ako znaju da sve mogu da blokiraju, nemaju podsticaj da ulažu u zdrav kompromis", rekao je on.

Prema njegovim rečima sada kada je proširenje čvrsto ponovo na dnevnom redu, više ne možemo da se zaklanjamo od pitanja kako bi funkcionisala EU od 35 zemalja.

"Postoje ubedljivi razlozi za dovođenje zemalja Zapadnog Balkana, davanje statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji, a nadamo se uskoro i Gruziji. Ali isto tako, glupost je učiniti ono što ne radi sa 27 godina, potpuno neizvodljivim sa 30 ili još više. Moramo da presečemo Gordijev čvor. Najbolji odgovor je ukloniti mrtvi teret pravila jednoglasnosti. To je već moguće učiniti korišćenjem takozvane konstruktivne apstinencije koja je npr. kako je pokrenut Euleks Kosovo", rekao je Borelj.

On je ukazao da postoje mnogi drugi problemi u spoljnoj politici EU i oslobađanje od jednoglasnosti nije lek i dodaje da građani traže od EU da poboljša svoju sposobnost da deluje u neprijateljskom svetu.

Borelj kaže i da pored debate o proširenju postoji i ideja o izgradnji šire Evropske političke zajednice, koju je predložio francuski predsednik Emanuel Makron, a koji bi mogao da ujedini sve evropske zemlje koje dele demokratske principe i žele da teže konkretnim i fleksibilnim oblicima saradnje. 

"Reč je o budućem uređenju našeg kontinenta i o tome kako mi kao EU treba da se postavimo nakon rata Rusije protiv Ukrajine. Evropska politička zajednica mogla bi da omogući zemljama kandidatima da odmah učestvuju u raznim politikama EU. To bi takođe moglo da uključi određene zemlje kojima nije neophodno da se pridruže Uniji, kao što su Norveška ili Švajcarska ili Velika Britanija, ako to žele", rekao je on.

Kako je zaključio proširenje EU je zahtevan proces koji traje mnogo godina i da se njegova brzina ne uklapa lako sa brzinom promena u geopolitičkom kontekstu, zbog čega je, smatra on, neophodan dodatni okvir.