Bošnjak: Nema diskriminacije Albanaca u Srbiji, problem je odnos ANS prema državi

Ivan Bošnjak, državni sekretar Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, komentarisao je predlog zakona o navodnoj diskriminaciji Albanaca u Srbiji, koji je usvojio Odbor za spoljnu politiku Predstavničkog doma Kongresa SAD, i kazao da je u poslednjih nekoliko godina Srbija imala značajne iskorake vezane za odnose sa albanskom nacionalnom manjinom.

Bošnjak je za Juronjuz istakao da ima još koraka koji treba da dovedu do toga da zakon u SAD bude usvojen.

„U pitanju je predlog zakona koji još nije usvojen, odnosno nije stupio na snagu, pošto ima još nekoliko koraka do toga da bude predstavljen. Prvo u Kongresu mora da se izglasa, nakon toga da ga potvrdi i postane obavezujući za predsednika Sjedinjenih država. Međutim, ovaj predlog zakona govori o tome da oni koji žele dalju dezintegraciju Srbije ne miruju“, rekao je Bošnjak.

On je ukazao na tri važna segmenta kada je u pitanju odnos države sa albanskom nacionalnom manjinom u Srbiji.

„Koordinaciono telo Vlade Srbije i dalje funkcioniše. Zatim, sledeća veoma važna stvar je da, po prvi put, i među svim drugim balkanskim zemljama, Albanci 2022. godine u Srbiji nisu bojkotovali popis stanovništva, odnosno aktivno su uzeli učešće, bez obzira na veličinu njihove dijaspore. Veliki broj građana albanske nacionalnosti je otišao u inostranstvo u prethodnim godinama, ali svi su popisani i na taj način se i ostvaruju sve javne politike. Treći deo odnosi se na sam nacionalni savet albanske nacionalne manjine, koji između svih drugih ima nesmetano i finansiranje i, naravno, uspešno posluje u onim oblastima u kojima su mu zakonom i ustavom obezbeđena ovlašćenja, a to su pre svega obrazovanje, službena upotreba jezika i pisma, negovanje kulture i informisanje“, dodao je državni sekretar.

Bošnjak je objasnio da je jedna kandidatkinja za sastav REM-a bila iz redova albanske zajednice. Napomenuo je i da njegov resorni ministar Demo Beriša dolazi upravo iz albanske zajednice, pa da se, na osnovu svega, kako kaže, ne može govoriti o bilo kakvoj diskriminaciji Albanaca u Srbiji.

Ono što predstavlja problem je, kako je istakao, odnos samog Albanskog nacionalnog saveta (ANS) prema državnim organima.

„To jeste problem. Oni biraju teme kojima će da se bave. Na odobrenje nacionalnog saveta čeka 76 udžbenika, dok oni paralelno sa tim štampaju nekakve udžbenike koji su izvan sistemskih rešenja ministarstva, ministarstva obrazovanja Srbije, ministarstva prosvete, s obzirom na to da su u skladu sa zakonom svi udžbenici malog tiraža besplatni kako za izdavače, odnosno za nacionalne savete, tako i za same učenike. Na osnovnu nekomunikacije, pre svega sa resornim ministarstvima, došlo je do toga da ne bude sastanka i da budemo sada u jednoj situaciji da pratimo šta će možda preko Atlantika da dođe, a nismo seli da imamo dijalog“, rekao je Bošnjak.

Naveo je da, povrh svega, među Albancima u Srbiji postoji ozbiljna politička podela. 

„I treći moment koji je možda važan da istaknem u ovom celom odnosu jeste da među Albancima i dalje u Srbiji postoji ozbiljna politička podela. Naime, i u samim lokalnim samoupravama, kako u Preševu, tako i u Bujanovcu, sada su različite koalicije na vlasti, te se i tu mogu očekivati, s obzirom da dolazimo u izbornu godinu za nacionalni savet, određene promene koje bi i određene procese otkočile, odnosno omogućile da se i Albanci i čitavo pitanje dijaloga i uopšte razvoja tog dela Srbije zaista stavi u onaj normativni okvir i u onaj zakonom predviđeni okvir kakve su uostalom sve druge lokalne samouprave u kojima je manjina većina“, kazao je Bošnjak.