Briselski sporazum posle osam godina - EU i Beograd čekaju da Priština ispuni dogovoreno

Osam godina od Briselskog sporazuma, potpisanog uz posredstvo EU, navršava se danas, a i dalje nije formirana Zajednica srpskih opština koja je Srbima na Kosovu trebalo da im garantuje ovlašćenja u obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, urbanom i ruralnom planiranju, ali Brisel i dalje ne "pritiska" Prištinu da ispoštuje potpisano. 

Predstavnici Beograda i Prištine su tog 19. aprila 2013. godine nakon šest meseci razgovora i 10 rundi pregovora potpisali sporazum u 15 tačaka od kojih se šest odnosi na ZSO, koja je bila "kičma" tog dokumenta, predstavljanog i kao veliki uspeh evropske diplomatije.

Ostale tačke Briselskog sporazuma odnosile su se na policiju, pravosuđe, lolalne izbore, energetiku, a one čije je sporovođenje zavisilo od Beograda, sprovedene su.

Sporazum čiji su detalji usaglašeni 2015. potpisali su, uz posredovanje tadašnja šefica diplomatije EU Ketrin Ešton, tada glavni pregovarači Ivica Dačić i Hašim Tači, koji je čak naglasio da dokument predstavlja "početak nove ere – ere pomirenja". Tog 19. aprila dve strane stavile su paraf na nešto što je Srbima na Kosovu trebalo da donese zajednicu 10 opština sa srpskom većinom južno i severno od Ibra.

ZSO je trebalo da ima i svog predsednika potpredsednika, skupštinu, Statut, zvanične simbole - grb i zastavu i da obuhvati Leposavić, Zvečan, Severnu Mitrovicu, Zubin Potok, Parteš, Ranilug, Novo Brdo, Gračanica, Štrpce i Klokot.

Priština je u novembru 2018. godine na robu iz centralne Srbije uvela takse sto je blokiralo dijalog, a pre toga ključni deo sporazuma - ZSO našao se i pred Ustavnim sudom Kosova.

EU je pre nešto više od godinu dana Miroslava Lajčaka, umesto Federike Mogerini koja je zamenila Ketrin Ešton , imenovala na mesto specijalnog predstavnika EU za dijalog i druga regionalna pitanja na Zapadnom Balkanu.

Dijalog je u zastoju, odložila je pandemija, izbori na Kosovu, prve optužnice Specijalnog suda u Hagu i odlazak između ostalih i tada aktulnog predsednika Hašima Tačija koji je optužen za ratne zločine.

Novi kosovski premijer Aljbin Kurti ali i predsednica Vjosa Osmani jasno su stavili do znanja da je dijalog novoj vladi tek na četvrtom mestu prioriteta, uz najave da će Srbiju tužiti za genocid. S druge strane, predsednik Vučić je u petak najavio da će dva puta iću u Brisel i da očekuje konstruktivne razgovore, ali i nastavak dijaloga u maju ili junu.

Nadležnosti ZSO

U skladu sa Evropskom povelјom o lokalnoj samoupravi i kosovskim zakonom, opštine učesnice imale bi nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja. U dokumentu su tačno navedene javne funkcije ZSO: 
- jačanja lokalne demokratije; 
- vršenja punog nadzora radi razvoja lokalne privrede; 
- vršenja punog nadzora u oblasti obrazovanja; 
- vršenja punog nadzora radi unapređenja primarne i sekundarne zdravstvene i socijalne zaštite; 
- vršenja punog nadzora radi koordinisanja urbanog i ruralnog planiranja; 
- usvajanja mera radi pobolјšanja lokalnih uslova života povratnika na Kosovu; 
- sprovođenja, koordinisanja i omogućavanja istraživačkih i razvojnih aktivnosti;
- promovisanja, širenja i zastupanja pitanja od zajedničkog interesa opština članica, kao i njihovog predstavlјanja. 
- pružanja usluga njenim članicama u skladu sa zakonima Kosova; 
- procene pružanja javnih usluga njenim članicama i njihovim stanovnicima radi pružanja podrške Zajednici. 
- vršenja monitoringa, prema potrebi, radi sprovođenja njenih cilјeva; 
- uspostavlјanje odnosa i zaklјučivanje ugovora o saradnji sa drugim asocijacijama opština, domaćim i međunarodnim. 
Piše i da će Zajednica obavlјati i druge dodatne nadležnosti koje joj mogu poveriti centralne vlasti. 

Organizaciona struktura 

Navedeno je da Zajednica treba da ima sledeće organe:

- Skupštinu, kao najviše telo sačinjeno od predstavnika koje imenuje svaka skupština opština.
- Predsednika, koji predstavlјa Zajednicu, pred centralnim vlastima i van Kosova. 
- Savet, koji je sastavlјen od najviše 30 članova iz redova stanovnika opština članica. 
- Odbor, koji se sastoji od sedam članova koje bira Skupština iz redova gradonačelnika i stanovnika opština članica i koji ima pravo da donosi odluke neophodne za svakodnevno upravlјanje. 
- Administrativno osoblјe će imati status zaposlenih lica, u skladu sa zakonima Kosova, uklјučujući Zakon o radu i Zakon o državnoj službi, što im omogućava da obavlјaju svoje administrativne dužnosti. 
- Kancelariju za žalbe, koja će imati mandat da preispituje žalbe u vezi sa cilјevima. 

Odnosi sa centralnim vlastima 

Navedeno je da će Zajednica raditi sa centralnim vlastima u skladu sa načelom međusobne saradnje i razmene informacija i da će u svojim odnosima prema centralnim vlastima promovisati interese srpske zajednice.  Zajednica ima pravo da predlaže, u skladu sa zakonima Kosova, izmene i dopune zakona i drugih propisa koji su od važnosti za ostvarivanje njenih cilјeva, kao i da pokrene ili učestvuje u postupcima pred nadležnim sudovima, uklјučujući i pred Ustavnim sudom, protiv svih akata ili odluka koje utiču na vršenje nadležnosti ZSO, u skladu sa njenim Statutom.

Takođe, Zajednica ima pravo da predlaže predstavnike u nadležnim organima centralnih vlasti. U vršenju funkcije monitoringa koja je predviđena sporazumom, predstavnik Zajednice ima pravo na pristup i na dobijanje informacija od centralnih organa u skladu sa zakonima Kosova. 

U ime Zajednice, četiri gradonačelnika severnih opština dostavljala bi Ministarstvu unutrašnjih poslova spisak kandidata za imenovanje na mesto regionalnog komandira policije. 

Zajednica je, stoji u potpisanom dokumentu, otvorena za svaku drugu opštinu pod uslovom da se sa time saglase opštine članice. Važna odredba je i da se Zajednica može raspustiti samo odlukom njene Skupštine, koja je usvojena dvotrećinskom većinom njenih opština članica. 

ZSO ima pravo i na svoje zvanične simbole (grb i zastavu) u skladu sa zakonima Kosova.