Brnabić: Mart 2004. će zauvek u svesti Srba biti mesec i godina pogroma

Komemorativnom akademijom u Narodnom pozorištu u Beogradu, obeležen je Dan sećanja na pogrom na Kosovu 17. marta 2004. godine, a premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je da će mart 2004. zauvek u svesti i sećanju srpskog naroda ostati mesec i godina pogroma, kao i da Srbija danas odgovornom politikom želi da privede kraju istoriju stradanja i postavi temelje drugačije budućnosti.

"Pogroma u kojem je više od 4.000 Srba, ali i pripradnika romskog naroda i drugih nealbanaca, proterano iz svojih domova, sa vekovnih ognjišta. U kojem je 930 kuća i zgrada spaljeno i razoreno kako se oni nikada više ne bi vratili. U kojem je uništeno i oskrnavljeno 35 hramova, na desetine i stotine manastirskih zbirki, ikona, krstova, slika, zvona, od neprocenjive važnosti“, poručila je Brnabić.

Podsetila je da je uništena verska i kutlurna baština Srba, ujedno i kulturno blago svetskog značaja, poput Saborne crkve Bogorodice Ljeviške, pod zaštitom Uneska, Manastira Devič, Visokih Dečana, Manastira Svetih Arhanđela, Hrama Hrista spasa, Crkve Svete nedelje, ali i da su još jednom stradala srpska groblja i spomenici.

„Pogrom u kojem su ubijeni Jana Tučev i Borivoje Spasojević iz Kosovske Mitrovice, otac i sin, Dobrivoje i Borko Stolić iz Strpca, Dragan Nedeljković iz Prizrena, Boban Perić i Slavoljub Dabić iz Gnjilana i Nenad Vasić iz Lipljana“, naglasila je Brnabić, prisećajući se ubijenih.

Ukazala je da je proterivanjem Srba, etnički sastav stanovništa u pojedinim mesima u poptunosti promenjen, a od Srba etnički očišćeni brojni gradovi, opštine i sela.

„Slika mahnitog i mržnjom obuzetog čoveka koji lomi krst na Crkvi svetog Andreja u Podujevu će, i kada nas ne bude bilo, stajati u albumu našeg nacionalnog stradanja, pored ubijenih mačvanskih seljaka, kozaračke dece, izbeglica iz Krajine, voza u Grdeličkoj klisuri i svih ostalih nepojmljivih patnji srpskog naroda“, naglasila je Brnabić.

Kako je rekla, i kada potomci budu gledali te simbole stradanja, ostaće opomena da se istorija često ponavlja, o čemu svedoči i sama Crkva Svetog Andreja, podignuta posle Prvog svetskog rata, granatirana u Drugom svetskog ratu od strane albanske organizacije Bali Kombetar, pa obnovljena 1971. od strane Srba, a zatim ponovo napadnuta 1999, 2004, i onda, nakon još jedne obnove, i 2006. godine.

„I tako krug, istorija se ponavlja. Ali, mi se danas odgovornom i hrabrom državnom politkom koju vodi Aleksandar Vučić borimo da taj krug nesreće i istoriju stradanja, muke, neizvesnosti privedemo nekako kraju, da ne zaboravljajući prošlost, postavljamo temelje drugačije budućnosti“, poručila je ona.

Istakla je da je to budućnost u kojoj deca mogu mirno da uživaju u detinjstvu, a njihovi roditelji da znaju da mogu da stvore nešto što neće biti srušeno već u sledećoj generaciji, u kojoj će mir, a ne oružje i bodljikava žica da čuvaju crkve i spomenike, u kojoj će i mrtvi imati dostojanstvo, jer se neće iznova skrnaviti groblja.

„Budućnost u kojoj Kosovo i Metohija ostaju naši, ali koju moramo, ako želimo taj san da ostvarimo, da gradimo zajedno sa Albanicma“, poručila je Brnabić.

Prema njenim rečima, takvu budućnost ne može da gradi Srbija koja pristaje na sve i spremna je na poniženja, već Srbija koja je jača, jača nego što je ikada bila, ponosna, odgovorna hrabra i nezavisna, koja vodi politiku u skladu sa sopstvenim interesima.

Brnabić je navela i da je trebalo mnogo vremena i truda da Srbija postane takva zemlja, da počne da pobeđuje, da veruje u sebe.

To je, kazala je, pre svega zasluga predsednika Vučića, ali i svih građana, svih zajedno, koji su u takvu politiku verovali.

„To je Srbija koja je dovoljno jaka i samostalna da naziva stvari pravim imenom, da ne koristi eufemizme da njima nazove zločine nad njom činjene. Pogromi nikad neće biti nemiri, niti agresija – intervencija.  Jedino takva Srbija ima snage da zaštiti nacionalne interese i u sačuva u slavi i tuzi svoju prošlost i utre put za bolju budućnost“, poručila je Brnabić.

Tek 2013. godine, podsetila je, prekinut je niz poraza, i tek tada je, devet godina nakon pogroma, na insistiranje Vučića, u Severnoj Mitrovici postavljena prva spomen-ploča, u sećanje na žrtve martovskog pogroma.

Podsetila je i da je tada potpisan Briselski sporazum koji garantuje Zajednicu srpskih opština, oko koje se i danas lome koplja, jer ona čuva interese Srba na Kosovu.

„Tek od tada počinjemo da obeležavamo naše nesreće i da nazivamo stvari pravim imenom“, rekla je Brnabić.

Istovremeno, kaže, pokrenut je ekonomski napredak Srbije, poručujući da je svima u Srbiji i svetu danas jasno, da nikakvih „Oluja“ i pogroma srpskog naroda neće biti i da bi danas, u ovakvoj Srbiji, takvi zločini bili nemogući.

„Ta vremena su prošla. Srbija više nije slaba i ponižena, ne zabija glavu u pesak, jer ne može više od toga. Nikada više ne smemo da dopustimo da Srbija bude tako nemoćna“, poručila je premijerka.

Srbija je danas samouverena, ali nije osiona, i njeni zahtevi i očekivanja racionalni, a nacionalni interes mir i stabilnost, svih sa kojima deli ovaj region.

„Ne želimo da glavno obeležje srpsko-albanskih odnosa bude iščekivanje novog konflikta, jer ni Srbi ni Albanci ne mogu da napreduju u senci stalnih pretnji, nasilja, i atmosfere stalne mržnje i nepovrenja. Važno je da tu stranicu istorije pokušamo da zatvorimo, kako bismo otvorili stranice budućnosti, u kojoj ćemo biti upućeni jedni na druge, vođeni zajedničkim interesima. To ne izgleda kao jednostavno dostižan cilj, ali nema alternative“, konstatovala je Brnabić.

Premijerka je poručila da su crvene linije Srbije jasne.

„Naša spremnost na dijalog i mirno rešavanje nesuglasica izraz je snage i odgovornosti, prema sebi i drugima, a ne kolebanja i slabosti. Srbija na neke stvari nikada neće moći da pristane, ali će nastaviti da čini sve da i njoj i svima u regionu bude bolje. Neka je slava žrtama pogroma, neka počivaju u miru, a njihovi potomci i naš narod jasno čuju - nikada više“, zaključila je Brnabić.

Nakon obraćanja Brnabić, usledio je umetnički program, praćen slikama i snimcima stradanja Srba u martu 2004. godine.