Brnabić: Srbija od početka rata izdvojila više od 60 miliona evra za pomoć Ukrajini

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da je Beograd od početka rata pružao podršku Ukrajini i da je od februara 2022. godine izdvojeno više od 60 miliona evra pomoći Kijevu, u vidu direktne finansijske i humanitarne pomoći, ali ne i vojne.

„Bili smo jedina zemlja Zapadnog Balkana koja je, u najtežim trenucima tokom zimskih meseci, isporučivala elektroenergetsku opremu Ukrajini, jer imamo slične elektroenergetske sisteme, kao i generatore i rezervne delove. Čak i kada se ta oprema nije mogla nabaviti na tržištu, slali smo je iz naših sopstvenih rezervi. Na taj način – a mnogi to ne znaju, posebno u Evropskoj uniji – razvila se veoma bliska veza između Srbije i Ukrajine“, rekla je Brnabić za Juronjuz.

Navela je da je komunikacija između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog redovna i da su oni u stalnom kontaktu.

„Slična je i moja komunikacija sa predsednikom ukrajinskog parlamenta Ruslanom Stefančukom“, dodala je Brnabić.

Na konstataciju da se Srbija često opisuje kao „ruski trojanski konj“ i jedan od najbližih saveznika Moskve u Evropi „gotovo kao ruski satelit“, Brnabić je rekla da je takva percepcija preuveličana.

„Mi, Srbi nismo ‘mali Rusi’. Srbija je autonomna, nezavisna i suverena država sa gotovo hiljadu godina istorije. Da, tradicionalno imamo dobre odnose sa Ruskom Federacijom i ti odnosi postoje i danas. Ali to nije odnos bez nesuglasica – moram da naglasim da je Ruska Federacija više puta kritikovala Srbiju zbog toga što je, na primer, u Ujedinjenim nacijama glasala za osudu ruske agresije na Ukrajinu, kao i zbog pomoći i podrške koju pružamo Ukrajini“, rekla je Brnabić.

Dodala je da ljudi koji se vode stereotipima često zanemaruju određene činjenice, dok druge preuveličavaju.

„Istina je važna i možda bi trebalo da je predstavljamo na efikasniji način. Nažalost, stereotipi su toliko jaki i ukorenjeni da, čak i kada govorimo o onome što radimo, ljudi to često ignorišu ili jednostavno ne veruju. Međutim, kao što je rekao naš ministar spoljnih poslova, kada je reč o odnosima Srbije sa Ukrajinom i obimu srpske podrške Ukrajini, najbolje je pitati samu Ukrajinu“, kazala je Brnabić.

Kada je reč o putu Srbije u EU, Brnabić, koja je sa trojicom ministara u petak u Briselu predstavila rezultate reformi koje je Srbija sprovela u procesu evropskih integracija, ukazala je na frustraciju mnogih građana zbog utiska da se pred Srbiju postavljaju stroži zahtevi nego pred druge zemlje kandidate.

„Daću primer sprovođenja preporuka Odihra za unapređenje izbornih uslova u Srbiji. Da bismo otvorili Klaster 3, za koji smo tehnički spremni još od 2021. godine, od nas se traži da sprovedemo sve preporuke Odihra. Ali ako pogledate druge zemlje kandidate koje takođe imaju preporuke Odihra  za unapređenje izbornih uslova, od njih se ne traži da sprovedu nijednu od tih preporuka, a već su otvorile sve svoje klastere. To je dvostruki standard koji je teško objasniti našim građanima i koji narušava kredibilitet Evropske unije“, rekla je Brnabić.

Istovremeno je naglasila da vlast u Beogradu smatra da je mesto Srbije u Evropskoj uniji.

„Zato ne odustajemo. Nastavićemo da se borimo i radićemo još više, ali je važno da predstavljamo ne samo planove, već i rezultate. Razumemo da je EU klub, odnosno porodica država koja može da postavlja standarde kakve želi onima koji žele da joj se pridruže, ali bilo bi dobro da ti standardi budu ujednačeniji“, zaključila je Brnabić.