U Briselu predstavljeni rezultati reformi: Srbija nedvosmisleno vidi Evropu kao svoju budućnost

Misija Republike Srbije pri Evropskoj uniji organizovala je u Briselu panel diskusiju „Reformski zamah Srbije: Od opredeljenja do sprovođenja“, na kojoj su predstavljeni rezultati reformi koje je Srbija sprovela u procesu evropskih integracija, kao i prioriteti koji je očekuju na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Ministar spoljnih poslova Marko Đurić poručio je da Srbija nedvosmisleno vidi Evropu kao svoju budućnost.

Na panelu su govorili predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, ministar za evropske integracije Nemanja Starović i ministar spoljnih poslova Marko Đurić, javlja dopisnik Kosovo onlajna iz Brisela.

Skup je otvorio ambasador Srbije pri Evropskoj uniji Danijel Apostolović, nakon čega je predstavljena Reformska agenda Srbije, a potom je usledila diskusija o dosadašnjim rezultatima, ekonomskim reformama, procesu evropskih integracija i prioritetima u narednom periodu.

Predsednica Skupštine Ana Brnabić istakla je da je Srbija u prethodnom periodu usvojila pet pravosudnih zakona, koji su pripremani u saradnji sa Venecijanskom komisijom i Savetom Evrope.

Ona je navela da su upravo pitanja iz oblasti pravosuđa bila među najčešćim zamerkama koje su Srbiji upućivali Evropska komisija i pojedine države članice, ali da je usvajanjem novih zakona ta oblast u velikoj meri usklađena sa evropskim standardima.

Posebno se osvrnula na sprovođenje preporuka iz revizije izbornog procesa, navodeći da je to bio jedan od ključnih prioriteta Srbije nakon izbora 2023. godine.

„Nakon izbora 2023. godine dobili smo izveštaj sa 25 preporuka. Do danas smo sproveli 12 od tih 25 preporuka, a od sedam prioritetnih preporuka u potpunosti smo sproveli čak četiri. Rad se nastavlja i već od sledećeg ponedeljka, 6. jula, u skupštinskoj proceduri naći će se još jedan nacrt zakona koji je usklađen sa preporukama OEBS-a i koji će obuhvatiti još tri preporuke iz revizije. Time će broj sprovedenih preporuka porasti na 15 od ukupno 25“, rekla je Brnabić.

Govoreći o izbornim reformama, ocenila je da je najznačajniji korak izmena Zakona o Jedinstvenom biračkom spisku, kojom je formirana stalna desetoročlana komisija za kontrolu i analizu biračkog spiska.

Kako je objasnila, u radu komisije učestvuju predstavnici parlamentarne većine, opozicije i organizacija civilnog društva, što je prvi put da su predstavnici civilnog sektora uključeni u ovakav mehanizam.

Brnabić je dodala da se od naredne sedmice u skupštinskoj proceduri očekuje i Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, za koji veruje da bi mogao da bude usvojen tokom jula.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je Srbija najveća i najbrže rastuća ekonomja na Zapadnom Balkanu i istakao da je zemlja ekonomski već deo EU pošto je dobro integrisana u evropske lance snabdevanja.

„Srbija je najveća ekonomija na regionu Zapadnog Balkana, što pristupanje Srbije EU čini vrlo važnim za Evropsku uniju. A drugo, mi smo već integrisani u evropske lance snabdevanja i zato mislimo da bi pristupanje zapravo samo formalno potvrdilo ono što je ekonomija već izgradila“, rekao je Mali.

On je naveo i da je ekonomski razvoj prioritet za Srbiju.

Izneo je podatak da javni dug Srbije trenutno iznosi oko 43 odsto BDP-a, dok je prosek za evropsku zonu 81, 82 ili 83 odsto, kao i da 60 odsto svih direktnh stranih investicija koje dolaze na Zapadni Balkan završava u Srbiji.

„Srbija je jedina ekonomija ili jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja ima investicioni kreditni rejting. Mi smo jedini kandidat za članstvo u Evropskoj uniji koji ima taj kreditni rejting. Mislim da to samo po sebi već dovoljno govori“, naveo je Mali.

Ukazao je da je EU najveći trgovinski partner Srbije i da se i izvoz Srbije u evrozonu ili u Evropsku uniju povećao sedam puta od 2009. godine.

Naglasio je i da Srbija, kada postane punopravna članica EU, neće biti opterećenje za budžet Unije, već će doprineti evropskoj ekonomiji.

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić istakao je da članstvo u EU centralni spoljnopolitički prioritet Srbije, ističući da zemlja dodatno učvršćuje svoj evropski put, polazeći od uverenja da se Evropa suočava sa dubokim geopolitičkim i tehnološkim promenama, u kojima Srbija svoju budućnost vidi kao deo evropske porodice naroda.

Ocenio je da Srbija, kao država koja se graniči sa osam zemalja, ima važnu ulogu u očuvanju regionalne stabilnosti i naglasio da evropske integracije Srbije predstavljaju doprinos stabilnosti čitavog Zapadnog Balkana.

Podsetio je na napore koje Srbija ulaže u unapređenje odnosa sa susedima, navodeći kao primere dijalog sa Hrvatskom i strateško partnerstvo sa Mađarskom, koje je  ocenio kao jedan od najuspešnijih primera pomirenja i saradnje u Evropi.

Kada je u pitanju region, Đurić je istakao da Srbija vodi odgovornu politiku usmerenu na mir i stabilnost.

Istakao je da je Srbija prošle godine dala značajan doprinos stabilizaciji prilika u BiH, navodeći da je kao ministar spoljnih poslova učinio sve što je bilo u njegovoj moći da doprinese stabilnosti.

Ponovio je da Srbija podržava Dejtonski mirovni sporazum, da podržava Republiku Srpsku, ali pre svega mir, kao i očuvanje strukture koja je bila od ključnog značaja za funkcionalne odnose u BiH.

Naveo je da Srbija radi i na rešavanju otvorenih pitanja u dijalogu Beograda i Prištine i konstruktivno učestvuje u tom procesu kako bi se očuvala stabilnost na jednom od najosetljivijih područja u Evropi.

Predstavio je inicijativu prema kojoj bi se region Zapadnog Balkana postepeno integrisao u jedinstveno evropsko tržište i šengenski prostor i ocenio da bi takav pristup doneo značajne ekonomske benefite, omogućio slobodnije kretanje ljudi, smanjio prostor za politike podela i istovremeno ojačao bezbednost Evropske unije. Podsetio je i da Srbija, u saradnji sa Fronteksom, značajno doprinosi smanjenju ilegalnih migracija ka Evropi.

Đurić je ukazao i na tradicionalno dobre odnose koje Srbija neguje sa brojnim državama van Evrope, podsetivši da je Beograd bio mesto osnivanja Pokreta nesvrstanih i da Srbija danas predstavlja važnu sponu između Evrope i drugih regiona sveta.

Osvrnuvši se na Ukrajinu, Đurić je istakao da je Srbija na svakom koraku podržala Ukrajinu u Ujedinjenim nacijama, obezbedila više od 90 odsto ukupne pomoći koja iz regiona odlazi toj zemlji i razvila najintenzivnije odnose sa ukrajinskim rukovodstvom na nivou šefova država, naglasivši da ne postoji nijedna druga zemlja u regionu koja snažnije od Srbije stoji uz narod Ukrajine, uz princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta, glasa u njihovu korist, u korist Evrope i u korist sopstvene budućnosti. 

Šef srpske diplomatije poručio je partnerima iz Evropske unije da Srbiju vrednuju po delima, a ne po rečima, i pozvao ih da lično svedoče napretku zemlje, uključujući i pripreme za Ekspo 2027.

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović podsetio je da je Srbija pristupne pregovore sa Evropskom unijom započela 2014. godine, dok su prva pregovaračka poglavlja otvorena krajem 2015. godine. U narednih pet godina, prema tadašnjoj metodologiji, otvoreno je 18 poglavlja, a dva su privremeno zatvorena.

On je podsetio da je Srbija 2021. godine postala prva zemlja kandidat koja je prihvatila novu metodologiju proširenja, nakon čega je potvrđeno da je otvoren Klaster 1, jer su sva poglavlja iz te celine već bila otvorena.

Prema njegovim rečima, Komisija je krajem te godine preporučila otvaranje Klastera 3 i Klastera 4, ali su države članice dale saglasnost samo za Klaster 4, čime je broj otvorenih pregovaračkih poglavlja povećan na 22.

Starović je podsetio da je otvaranje Klastera 3 odloženo uz obrazloženje da Srbija najpre treba da okonča proces ustavnih promena, što je i učinjeno referendumom u januaru 2022. godine.

„Nažalost, pokazalo se da ni to nije bilo dovoljno. Od početka 2022. godine do danas suočavamo se sa izostankom neophodnog političkog konsenzusa među državama članicama u Savetu EU za otvaranje Klastera 3. Zbog toga je proces praktično u zastoju, uprkos činjenici da je Evropska komisija u pet uzastopnih godišnjih izveštaja o Srbiji preporučila otvaranje tog klastera“, rekao je Starović.

On je ocenio da Srbija danas pregovara u najzahtevnijem pregovaračkom okviru, ne samo politički već i tehnički i proceduralno.

Kako je objasnio, za razliku od Albanije, Ukrajine i Moldavije, koje su pregovore započele kasnije i nemaju početna merila za otvaranje pojedinačnih poglavlja, Srbija mora istovremeno da ispuni i uslove za otvaranje klastera i početna merila za određena pregovaračka poglavlja.

„Zbog toga su druge zemlje u mogućnosti da otvaraju klastere u paketu, što smo videli na primeru Albanije, koja je tokom prethodne godine otvorila sve klastere“, rekao je Starović.

Nakon panel diskusije, ministar spoljnih poslova Marko Đurić je rekao da Srbija nedvosmisleno vidi Evropu kao svoju budućnost.

„Podelio sam deo naše spoljnopolitičke filozofije u kontekstu promena koje se dešavaju u svetu i zbog čega smatram da Srbija, kao zemlja koja je ključna za stabilnost regiona može da pomogne da region prestane da bude ‘Ahilova peta’ Evrope“, rekao je Đurić.

Istakao je da je Srbija, sa osam suseda na neposrednim granicama, sa direktnim doprinosom stabilizaciji prilika u regionu, od ključnog značaja za trajnu stabilizaciju ovog dela Evropa.

„A, to znači da možemo da doprinesemo evropskoj bezbednosti mnogo više nego neki drugi“, dodao je Đurić.