Brnabić u Zagrebu: O otvorenim pitanjima na što racionalniji način

Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je danas u Zagrebu da želi da posete zvaničnika dve zemlje budu češće i da ne budu simbol, naročito ne negativan i neprijateljski, već uobičajeni radni dan koji će biti iskorišćen da se razgovara o svim otvorenim pitanjima na što racionalniji način, i o temama važnim za budućnost građana i privrede, preneo je RTV.

"Drago mi je što smo, čini se, makar za sada, jer to se kod nas ipak nikada ne zna, uspeli da napravimo dobar i kvalitetan iskorak u 2023. godini, pre svega zahvaljujući Miloradu Pupovcu i ministru Tomislavu Žigmanovu i ja im se zahvaljujem zbog toga", rekla je Brnabić na skupštini Srpskog narodnog vijeća u Zagrebu.

Premijerka je pozdravila potpisanu Deklaraciju o saradnji Srba iz Hrvatske i Hrvata iz Srbije, koju su predstavnici političkih partija manjina u Srbiji i Hrvatskoj potpisali u januaru ove godine.

"Iskreno se nadam da je na ovaj način otvorena nova dimenzija saradnje koja će vrlo brzo dati konkretne rezultate, a možda je i ova moja današnja poseta i boravak u Zagrebu upravi konkretan rezultat ovoga", rekla je Brnabić.

Podsetila je i da je u januaru ministar Ivica Dačić zajedno sa ministrima Tanjom Miščević i Tomislavom Žigmanovim, prisustvovao Božićnom prijemu SNV-a u Zagrebu, zatim se predsednik Aleksandar Vučić sreo sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenkoviće na marginama foruma u Davosu, te su usledili novi susreti zvaničnika.

"Očekujemo da se ove godine, i radićemo na tome, održe i političke konsultacije ministarstva spoljnih poslova naše dve zemlje", rekla je Brnabić.

Ona je kazala da je danas imala dobre i konkretne razgovore sa premijerom Andreje Plenkovićem oko projekata, kao što su ponovno uspostavljanje železničkog saobraćaja između Beograda i Zagreba i Ljubljane, a takođe su se, kaže, dotakli svih otvorenih pitanja koliko god teška i emotivna ona bila.

"Razgovarali smo o tome kako da krenemo u rešavanje ovih pitanja", podvukla je premijerka Srbije.

Kada je reč o srpskoj zajednici u Hrvatskoj, Vlada Srbije i predsednik Vučić duboko su posvećeni i stalo im je do toga da osete da imaju svu pomoć i podršku u svakom trenutku, kazala je Brnabić.

Ona je navela da je od 2016. godine sve više finansijski ulagano u projekte srpske zajednice u Hrvatskoj, navodeći da je do sada uloženo više od šest miliona evra.

Dodatno je, kaže, upućena pomoć Hrvatskoj u iznosu od 2,5 miiona evra za saniranje posledica zemljotresa, te je dodatno upućena pomoć SPC u Hrvatskoj.

Premijerka je poručila da su vrata svih institucija u Srbiji, uključujući i predsednika, otvorena za dijalog sa predstavnicima Srba u Hrvatskoj, ali i Hrvata u Srbiji.

"Naši narodi upućeni su jedan ka drugom i jesu i moraju biti jedni od najpotrebnijih garanata mira, stabilnosti i prosperiteta ovog dela Evrope", rekla je Brnabić.

Ona je čestitala Hrvatskoj pristupanje evrozoni i šengenskom prostoru, kao i na sporazumu o dvostrukom oporezivanju sa SAD.

"U regionu kakav je naš, svaki uspeh znači  veću stabilnost i bolji potencijal za sve nas", istakla je Brnabić.

Pitanje nestalih najviše opterećuje odnose Srbije i Hrvatske

Pitanje nestalih najviše opterećuje odnose Srbije i Hrvatske, izjavila je danas premijerka Ana Brnabić za hrvatske medije u Zagrebu, posle skupštine Srpskog narodnog vijeća (SNV).

"Drago mi je što smo u 2023. godini imali određenih pomaka po tim pitanjima. Imali smo i komisiju nadležnih tela dve države koja su se srela i razgovarala u januaru ove godine i određene konkretne aktivnosti u martu ove godine. To je ono što i nas opterećuje", rekla je Brnabić.

Ona je navela da su u Hrvatskoj, u mrtvačnicama u Zagrebu, Rijeci, Osjeku, ostaci 878 neidentifikovanih osoba.

"Srbija je zaista u potpunosti otvorena da sve što imamo u tom smislu, kao otvorena pitanja rešimo, zatvorimo", poručila je premijerka.

Navodi da to pitanje nije lako rešivo za političare sa obe strane.

"Nije lako za političare, neće imati nikakav politički poen, ali to je naša odgovornost koju moramo da ispunimo", rekla je Brnabić.

Premijerka se osvrnula i na svoju ranije izjavu kada je rekla da je Hrvatska neprijateljska zemlja zbog zabrane uvoza ruske nafte u Srbiju.

"Stojim iza te izjave. Mislim da je krajnje nekorektna bila blokada uvoza nafte. Mislim da je to trenutak kada se energetika koristi u političke svrhe, mislim da to nije dobro i primereno, posebno za dve susedne zemlje. Mi, kada god imamo bezbroj otvorenih i teških pitanja, uvek kada imamo bilo kakvo političko nerazumevanje, vraćamo se na ta teška i nerešena pitanja", zaključila je Brnabić.

Plenković: Treba da donosimo odluke koje će poboljšati položaj Srba u Hrvatskoj

Treba da donosimo odluke koje će poboljšati položaj Srba i drugih nacionalnih manjina u Hrvatskoj, rekao je danas hrvatski premijer Andrej Plenković na Velikoj skupštini Srpskog narodnog vijeća (SNV) u Zagrebu.

"Kao predsednik Vlade koji već sedmu godinu održava snažno partnerstvo sa svim predstavnicima nacionalnih manjina u Saboru, ali i sa svima u Hrvatskoj, negujući otvoreno i tolerantno društvo u kome Hrvatska u 2023. godine predstavlja zemlju koja je rešila sva svoja ključna nacionalna pitanja. Hrvatska je stekla međunarodnu poziciju u kojem smo praktično ostvarili sve državno-političke ciljeve u poslednjih 30 godina", poručio je Plenković.

Kako je objasnio, to rade sa pouzdanjem i željom da svi koji žive u Hrvatskoj, bilo Hrvati ili pripadnici nacionalnih manjina, uživaju sva prava, osećaju se dobro i doprinose hrvatskoj državi.

On je rekao da to govori zato što je premijerka Brnabić sama kazala da su odnosi Srbije i Hrvatske opterećeni brojnim nasleđen "u zadnjih stotinak godina".

Ti problemi žive i utiču na raspoloženje, poručio je Plenković, i naveo da oni predstavljaju prepreke u unapređenju odnosa Hrvatske i Srbije.

Pupovac: Odnosi Srba i Hrvata treba ponovo da postanu osovina našeg dela Evrope

Prisustvo premijera Srbije i Hrvatske, Ane Brnabić i Andreja Plenkovića Skupštini SNV-a predstavlja veliko ohrabrenje za okupljene, koji će važne poruke sa skupa preneti u svoje sredine, poručio je danas predsednik SNV-a Milorad Pupovac.

"Hvala vam što ste došli da podržite i ohrabrite nas koji smo se ovde okupili, posebno Brnabić i Plenković, jer je vaš dolazak ohrabrenje od izuzetne važnosti za one koji su se ovde okupili i koji će odavde preneti poruke u svoje sredine i podeliti ih sa ljudima sa kojima žive", rekao je Pupovac.

Pupovac je naglasio da Srbi pripadaju evropskom narodu i žive sa evropskim narodom.

"Mnogo smo učinili da zemlja Hrvatska postane punopravna članica EU, znamo da su odnosi između Srba i Hrvata, Srbije i Hrvatske, bili i treba ponovo da budu osovina Evrope u ovom njenom delu. Zajedno sa prijateljima i partnerima Hrvatima iz Srbije činimo sve i činićemo da se na tu osovinu postave točkovi evropskog parterstva", rekao je Pupovac.

On je podsetio da SNV baštini dugu skupštinsku tradiciju.

"Ta tradicija i naše zajedničko delovanje počivaju na idejama zajedničke slobode i zajedničkom življenju na odgovornosti za sebe i odgovornosti za državu u kojima se delovalo, neka tako bude i u buduće", poručio je Pupovac.

Naveo je i da je u baštini SNV i stradanje srpskog naroda i iz njega proizašle traume, ali i stradanja hrvatskog naroda i drugih - romskog, jevrejskog, bošnjačkog.

To su, kako je naglasio, traume koje još žive kao i obaveze prema njima, posebno prema onima čiji su osećaji još povređeni, a prava neispunjena, bilo da je reč o nekažnjenim zločinima, nerasvetljenim sudbinama nestalih ili iskorenjenost viševekovnih zavičaja.

Prema njegovim rečima, obaveza je svih da se uvek svega toga sećamo, da budemo posvećeni tim pravima i osećajima i da nikada ne baštinimo mržnju, već da joj se uvek i svuda suprotstavljamo.

Pupovac je rekao da je smisao delovanja SNV da nasleđem te dve baštine šire osećaj slobode za svakog građanina, svakog pripadnika srpskog naroda u Hrvatskoj, da u njoj bude svako slobodan da bude ono što jeste i da niko nema problem da to prihvati kao pravilo slobodarskog društva.

Naglasio je da je važno da nijedno dete ne odrasta uz pozdrave koji su vid slavljena zločina.

"Naš zadatak je da svako ima pretpostavke da živi u sredinama koje imaju struju i vodu, u koji su obnovljeni putevi, postoji javni prevoz, u kojima imaju društveni domovi, domovi zdravlja i apoteke, da je sve manja razlika između Korenice i Lapca, Gospića i Gračaca. Naša je trajna obaveza razvoj sredina u kojima živi srpski narod, posebno jačanje finansijsko razvojnih kapaciteta i razvoj nerazvijnih opština Dvora, Drevnika ...", rekao je Pupovac.

Cilj im je, kako kaže, i dodatni razvoj i dodatno osnaživanje sredina u kojima žive Srbi, kroz ačanje dodatnih usluga, kroz turizam, proizvodnju energije, obradu drveta...

Kao važno naveo je to da svaka veća sredina dobije mogućnost da u svako godišnje doba ima bar po jedan kulturno obrazovi ili sportski program.

Naglasio je i da obrazovanje na srpskom jeziku traži mnogo veću posvećenost, naročito po modelu C, kojim je pokriven najveći deo Hrvatske.

"Zabrinjavajući je nizak broj učenika, učitelja i nastavnika uključenih u taj program. Zato je važno da zajedno sa školskim vlastima razvijamo programe koji će ići prema deci, da uz učenje ćirilice, mogu učiti italijanski, španski...", kazao je Pupovac.

On je naglasio da će negovati saradnju i sa sunarodnicima sa KiM.

Saradnja sa njima biće i dalje na važnom mestu u našem delovanju, bez obzira da li se radi o Hrvatima u Srbiji ili našim sunarodnicima na KiM, rekao je Pupovac na skupu kojem su prisustvovali i ministri Tomislav Žigmanov, Gordan Grlić Radman, ambasadorka Srbije Jelena Milić, izaslanik predsednika Sabora, potpredsednik Vlade Hrvatske, poslanici, prestavnici SPC...

Na završetku skupštine usvojena je Deklaracija o položaju i pravima Srba u Hrvatskoj.

Žigmanov: Plenković dolazi u Srbiju u drugoj polovini juna

Premijer Hrvatske Andrej Plenković posetiće Srbiju u drugoj polovini juna, saopštio je ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov.

On je naveo da je to dogovoreno na sastanku Plenkovića i premijerke Srbije Ane Brnabić u Zagrebu.

"To će biti u drugoj polovini juna, kada će, osim Hrvatskog nacionalnog vijeća kao krovne institucije Hrvata u Srbiji, jedan od domaćina biti i predsednica vlade", najavio je Žigmanov.

On je istakao da su predstavnici hrvatske nacionalne manjine u Srbiji ohrabreni nakon današnjeg sastanka premijera Hrvatske i Srbije, na kojem se odgovorno pristupilo otvorenim pitanjima, ali i nedvosmislenom porukom da će Hrvatska podupirati evropski put Srbije.

"Svest o osetljivosti i potreba da se ista na pozitivan način razreši, otvorila je, čini mi se, novu nadu kada je u pitanju perspektiva hrvatsko-srpskih odnosa", naveo je Žigmanov.

Kroz institucionalnu komunikaciju, rešavanje tih osetljivih pitanja poput nestalih tokom rata devedesetih, na kraju će dovesti do pozitivnog ishoda, rekao je Žigmanov nakon skupštine SNV.

Uzlazni trend komunikacije i saradnje između dve države imaće za posledicu "pozitivno razrešavanje svih otvorenih pitanja, stvaranje stabilnih odnosa između dve države, a onda i dva naroda", smatra Žigmanov.

Ministar se osvrnuo i na pad broja Hrvata u Srbiji, rekavši da se deo problema odnosi na činjenicu da su Hrvati u Srbiji natprosečno stari.

"Gotovo 10 godina je prosečan Hrvat stariji od prosečnog građanina Republike Srbije. Neizvesna je ekonomska situacija, naročito u područjima u kojima žive Hrvati. Isključeni su iz procesa donošenja odluka i uticaja na odluke, posebno u lokalnim zajednicama kada su u pitanju politike i mere koje se tiču razvoja sredina u kojima Hrvati žive", naveo je Žigmanov.