Bulješkaj: Oko 11.000 funkcionera prijavilo imovinu, podneto sedam krivičnih prijava

Oko 11.000 javnih funkcionera prijavilo je imovinu tokom ove godine, dok je 62 njih kažnjeno zbog kašnjenja u ispunjavanju ove zakonske obaveze, izjavio je direktor Agencije za sprečavanje korupcije Il Bulješkaj, navodeći da je proces prijave imovine ove godine u potpunosti sproveden elektronskim putem.

Bulješkaj je rekao da je Agencija za sprečavanje korupcije podnela sedam krivičnih prijava tužilaštvu zbog utvrđenih nepravilnosti prilikom provere prijava imovine.

„Tokom procesa prijavljivanja imovine ove godine primili smo oko 11.000 prijava, što predstavlja rekordan broj u poslednjih nekoliko godina. Sve prijave podnete su putem elektronskog sistema, koji nam je omogućio i precizno evidentiranje kašnjenja, jer tačno znamo kada je svaka prijava podneta“, rekao je Bulješkaj za Ekonomiju onlajn.

Objasnio je da nakon procesa prijavljivanja sledi identifikacija onih koji nisu prijavili imovinu i razmatranje njihovih objašnjenja, jer su neki mogli imati objektivne razloge zbog kojih to nisu učinili na vreme.

„Na primer, boravak u bolnici tokom poslednjih dana roka ili boravak u inostranstvu bez mogućnosti pristupa elektronskom sistemu. Imali smo i slučajeve pripadnika Kosovskih bezbednosnih snaga koji su bili na vojnim vežbama i nisu mogli da pristupe sistemu. Svi oni oslobođeni su odgovornosti jer objektivno nisu mogli da ispune ovu obavezu“, kazao je Bulješkaj.

On je dodao da su novčane kazne i disciplinske mere izrečene funkcioneri koji su imali mogućnost da prijave imovinu, ali to nisu učinili.

„Većina slučajeva rešena je novčanim kaznama. Od 1. januara do danas, ukupno 62 javna funkcionera kažnjena su zbog kašnjenja, ne samo u redovnom procesu prijavljivanja imovine, već i prilikom stupanja na funkciju ili njenog završetka. Takođe, njih 19 dobilo je javnu ili nejavnu opomenu. Javna opomena je blaža mera i uglavnom se izriče u slučajevima kada smo imali dilemu da li je neprijavljivanje bilo namerno ili je reč o kašnjenju od nekoliko minuta ili sekundi nakon ponoći. Osim toga, tokom provere prijava imovine, koja je završena ove godine, bili smo prinuđeni da podnesemo još sedam krivičnih prijava Državnom tužilaštvu zbog utvrđenih nepravilnosti u prijavljenoj imovini“, rekao je Bulješkaj.

Prema njegovim rečima, visina kazni zavisi od plate javnog funkcionera, a većina ih je već plaćena.

„Kazne koje izriče Agencija iznose 30 odsto mesečne neto, a ne bruto plate. Uglavnom su se kretale između 250 i 300 evra. Ukoliko su plaćene u roku od dve sedmice, u skladu sa Zakonom o prekršajima, plaća se samo polovina iznosa. Više od polovine kazni je već plaćeno i sredstva su naplaćena. Verujemo da ti funkcioneri neće ponoviti isti propust narednih godina i da će odziv biti još bolji“, rekao je Bulješkaj.

On je ocenio da je nivo prijavljivanja imovine među javnim funkcionerima veoma visok.

„Možemo biti zadovoljni jer je manje od jedan odsto funkcionera propustilo da na vreme ispuni obavezu, tačnije oko 0,5 odsto. To je izuzetno dobar rezultat, verujem ne samo u regionu, već i na evropskom nivou“, podvukao je direktor Agencije za borbu protiv korupcije. 

Bulješkaj je istakao da veći broj onih koji su zakasnili sa prijavom imovine dolazi iz Kosovske policije.

„Oni koji su kasnili sa prijavom su iz različitih institucija. Nešto ih je više iz Kosovske policije, zatim iz Carine i Poreske administracije Kosova. Ima i opštinskih službenika, jer je početkom godine bilo promena na funkcijama, pa su pojedini napuštali, a drugi preuzimali dužnosti. Tokom tih procesa neki su zakasnili sa prijavom imovine, zbog čega smo bili obavezni da im izreknemo kazne. Ne može se reći da polovina kažnjenih dolazi iz jedne oblasti, ali ih je nešto više iz Kosovske policije“, rekao je Bulješkaj.

Govoreći o saradnji sa tužilaštvom, kazao je da je ona unapređena, ali je izrazio nezadovoljstvo načinom na koji se postupa po krivičnim prijavama.

„Ranije je bilo određenih izazove, ali sada bolje razumemo jedni druge. Ipak, Agencija je i dalje nezadovoljna načinom na koji se tretiraju krivične prijave, jer se veliki broj njih odbacuje uz obrazloženje da tokom istrage nije dokazano postojanje direktne namere za izvršenje krivičnog dela. Po našem mišljenju, takvu nameru nije potrebno dodatno dokazivati, jer je samo neprijavljivanje dovoljno, imajući u vidu da je Agencija svakog funkcionera najmanje tri puta obavestila o toj obavezi – putem mejla ili SMS poruka. Dakle, neprijavljivanje nije moglo biti nenamerno, jer smo obezbedili sve uslove da budu informisani i da obavezu ispune na vreme. Čak smo organizovali dežurstvo do ponoći za sve koji su želeli da prijavu podnesu u poslednjem trenutku. Uprkos tome, tužilaštvo i dalje odbacuje veliki procenat prijava zbog, kako navode, nedostatka dokaza o nameri“, zaključio je Bulješkaj.