Cakoli: Hadžiju može da bude v.d. predsednika jer konstitutivna sednica parlamenta nije završena

Viši istraživač Kosovskog demokratskog instituta Eugen Cakoli izjavio je da Aljbuljena Hadžiju može da nastavi da obavlja funkciju vršioca dužnosti predsednika Kosova i nakon što je preuzela mandat poslanika, jer konstitutivna sednica parlamenta još nije završena.

Cakoli je za Ekonomiju onlajn rekao da se poslanički mandat stiče u trenutku kada Centralna izborna komisija potvrdi rezultate izbora, ali je istakao da Poslovnik o radu parlamenta predviđa da predsednik i potpredsednici prethodnog saziva nastavljaju da obavljaju svoje funkcije do završetka konstitutivne sednice.

„Dakle, polaganje zakletve ne označava završetak sticanja mandata. Poslanici dobijaju mandat kada CIK potvrdi rezultate izbora. U tom smislu, Hadžiju je mandat poslanika dobila još prošlog meseca“, rekao je Cakoli.

On je dodao da Poslovnik sadrži odredbu prema kojoj predsednik i potpredsednici Skupštine Kosova nastavljaju da obavljaju svoje funkcije do okončanja konstitutivne sednice novog saziva.

„Tumačenje mora biti u skladu sa presudom Ustavnog suda, koja utvrđuje da se konstitutivna sednica završava tek izborom predsednika i potpredsednika parlamenta. To znači da, sve dok predsednik i potpredsednici nisu izabrani i dok konstitutivna sednica nije završena, rukovodstvo prethodnog saziva nastavlja da ima nadležnosti isključivo radi institucionalnog kontinuiteta“, naveo je Cakoli.

Prema njegovim rečima, u ovim okolnostima ne postoji druga osoba na drugoj funkciji koja bi mogla da preuzme poziciju vršioca dužnosti predsednika, zbog čega bi Hadžiju mogla da nastavi da obavlja tu funkciju do izbora novog predsednika Skupštine Kosova.

„Zato je jedini logičan i razumljiv sled događaja da Hadžiju nastavi da obavlja tu funkciju. To bi mogla da učini ne samo zato što je postala poslanik, već i da uopšte nije bila izabrana za poslanika, da je obavljala druge funkcije ili da se uopšte nije kandidovala na izborima. Ona bi nastavila da obavlja funkciju vršioca dužnosti predsednika do izbora novog predsednika Skupštine Kosova“, objasnio je Cakoli.

On je ocenio da situaciju dodatno usložnjava činjenica da parlament nije konstituisan u roku od 30 dana.

„Neophodno je da Ustavni sud pruži razjašnjenje o tome šta se dešava kada nemamo konstituisanu Skupštinu u ustavnom roku. Mislim da bi to rešilo ne samo aktuelnu krizu, već bi ponudilo izlaz i u pogledu obavljanja funkcije Hadžiju ili bilo kog budućeg predsednika Skupštine“, rekao je Cakoli.

Objasnio je da najmanje deset poslanika može da uputi pitanje Ustavnom sudu o pricesu konstituisanja Skupštine Kosova, ali je ukazao da za to postoji rok.

„Poslanici,najmanje njih deset, imaju rok od osam dana od trenutka navodne povrede da slučaj upute Ustavnom sudu. To znači da smo sada samo četiri dana pre isteka ove ustavne mogućnosti“, rekao je Cakoli i dodao da to znači da opozicioni poslanici imaju još četiri dana da upute slučaj Ustavnom sudu.

Cakoli smatra da bi Sud trebalo da razjasni najmanje tri ključna pitanja.

Prvo, kako je naveo, pitanje da li je Samoopredeljenje već iscrpelo pravo da predloži kandidata za predsednika Skupštine i, ako jeste, koja bi bila posledica, jer ustavno pravo ne može da se zloupotrebljava kako bi se blokirale institucije.

Drugo pitanje se, objašnjava, odnosi na pravne posledice činjenice da parlament nije konstituisan u roku od 30 dana.

„Da li će biti novih izbora, da li će postojati dodatni rok ili će zemlja ući u beskonačan ciklus ovakve situacije u kojem, čak i ako Skupština ne bude konstituisana, nema nikakvih posledica. To bi praktično predstavljalo mogućnost da prva stranka beskonačno blokira izbor predsednika Skupštine“, naveo je Cakoli. 

Kao treće pitanje koje bi trebalo razmotriti, izdvojio je status Vlade Kosova u tehničkom mandatu i obavljanje funkcija premijera i ministara koji su dobili poslaničke mandate.

On smatra da je ta situacija pravno jasna, ali da je potrebna odluka suda kako bi se sprečilo njeno ponavljanje u budućnosti.

„Zakon o Vladi, Ustav i drugi akti veoma su jasni, a postoji i odluka Vrhovnog suda, koja utvrđuje da poslanici od trenutka sticanja mandata, odnosno od sekunde kada CIK potvrdi rezultate, više nemaju pravo da obavljaju funkcije ministara, jer je to u suprotnosti sa Ustavom, odnosno članom koji zabranjuje istovremeno obavljanje funkcije poslanika i ministra“, rekao je Cakoli.

On je dodao da to, prema njegovom tumačenju, znači da Aljbin Kurti i svi ministri koji su istovremeno dobili poslaničke mandate već deluju u suprotnosti sa odlukom Vrhovnog suda i Ustavom.

Cakoli je kritikovao što nastavak konstitutivne sednice još nije sazvan, uz ocenu da je to deo niza postupaka koji su, prema njegovom mišljenju, suprotni ustavnim odredbama i Poslovniku.

Dodao je da je, nakon što je ustavni rok prekoračen, održana sednica, što je, prema njegovoj oceni, predstavljalo pokušaj da se povreda roka „normalizuje“.

„Ako nije problem da se namerno prekrši ustavni rok od 30 dana, onda je donekle besmisleno da se kasnije više kritikuje zbog kršenja roka od 48 sati“, rekao je Cakoli.

On je ocenio da je reč o namernom kršenju Ustava i Poslovnika, za šta je odgovoran predsedavajući Avni Dehari.

„To što nastavak sednice nije sazvan već skoro 72 sata od prekida jasan je pokazatelj da je reč o namernom kršenju, zbog čega je neophodno slanje pitanja Ustavnom sudu kako bi se utvrdile posledice činjenja ili nečinjenja u okviru ustavnog roka i namernih ustavnih povreda od strane predsedavajućeg konstitutivne sednice“, zaključio je Cakoli.