Ćurčić: Politika EU prema Kosovu imala iskorake, ali bez zadovoljavajućeg rezultata

Istraživač Instituta za evropske studije Petar Ćurčić ocenio je da je odlazeća evropska administracija pokušala da ostvari iskorak u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ali da i pored određenih uspeha nije bilo zadovoljavajućih rezultata.

“Čini se da je Evropska unija pokušala da ostvari određene iskorake u procesu normalizacije odnosa. Međutim, opšti kontekst i naravno teška pozicija koju Srbija ima pre svega zbog nesaradljivosti Albanaca, nije mogla da ostvari zadovoljavajuće rezultate”, izjavio je Ćurčić za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima pitanje odnosa EU i Kosova ne sme da se posmatra izolovano već u odnosu na opšti međunarodni kontekst i podseća da je administracija na čijem je čelu bila Ursula fon der Lajen bila suočena sa nizom pararelnih procesa i efekata, od krize korona virusa, početka ruske intervencije u Ukrajini, konstantnog migrantskog pritiska, do sve zategnutijih odnosa između SAD i Kine.

“Kosovsko pitanje mora da se uklopi u odnosu na sve ove fenomene. Meni se čini da je pitanje Kosova zavisilo od strateškog trougla, ako govorimo o Evropskoj komisiji, između Ursule fon der Lajen, Žosepa Borelja i Miroslava Lajčaka. Takođe ne treba zaboraviti i bitnu ulogu koju su Nemačka i Francuska imale u procesu Ohridskog sporazuma, traženja neke nove dinamike u odnosima između Beograda i Prištine. To čak nije toliko pitanje Evropske komisije koliko je pitanje nacionalnih država, odnosno dve vodeće u EU, Nemačke i Francuske”, istakao je Ćurčić.

Među pitanjima koja još čekaju razrešenje, naglašava, jeste i procesuiranje odgovornih za zločine nad Srbima na Kosovu.

“Efektivno, neke stvari su urađene. Ne treba zaboraviti da je u toku i proces koji se vodi za ratne zločine. To je sve niz pitanja koja i dalje ostaju otvorena, ali jesu pozitivni signali imajući u vidu i srpske žrtve na teritoriji Kosova i Metohije i što i dalje nemamo počinitelje tih zločina. To su sve pitanja koja ostaju otvorena u budućnosti”, navodi Ćurčić.

On smatra da će budući odnos EU prema Zapadnom Balkanu, a posebno prema pitanju dijaloga Beograda i Prištine najviše zavisiti od samodefinisanja odnosa nakon izbora za Evropski parlament, ali ne samo tih izbora.

“Treba podsetiti da će izbori u Nemačkoj biti već naredne godine i oni će bitno uticati na celokupni proces proširenja”, smatra Ćurčić.

Ocenjuje da predstojeći izbori za Evropski parlament otvaraju “dve dimenzije”.

Prva je pitanje proširenja, a druga zadovoljenje srpskih nacionalnih interesa.

“Trenutni rast desnice koji se odvija, ali pre svega evropskih konzervativaca i reformista koji su predvođeni italijanskom premijerkom Đorđom Maloni i raspad grupe Identiteti otvara novo pitanje da li će evropski konzervativci i reformisti biti deo naredne uprave. Ukoliko se to desi, možda, a imajući u vidu poslovično dobre odnose koje je Srbija imala sa Italijom, posebno od dolaska premijerke Maloni, možda bi moglo da pospeši taj proces”, zaključio je Ćurčić.