Cvijić o samitu EU i Zapadnom Balkanu: Apsurd situacije

Samit EU za Zapadni Balkan
Izvor: Twitter

Predsednik Međunarodnog savetodavnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Srđan Cvijić kazao je da je Srbija vodeća zemlja za članstvo u EU, ali da neće moći da zatvori pregovaračka poglavlja ako reforme u vladavini prava nastave da teku ovom brzinom, prenosi Glas Amerike.

Epilog samita lidera Evropske unije, kada je reč o Zapadnom Balkanu, ni za jednu od šest zemalja sa tog područja nije bio ohrabrujući.

Severna Makedonija i Albanija uskraćene su za otvaranje pristupnih pregovora, Kosovo je i dalje bez vizne liberalizacije, Bosna i Hercegovina bez statusa kandidata, dok su Srbija i Crna Gora ostale na dosadašnjoj koti.

Kada je reč o te dve države, a pogotovo Srbiji i njenom procesu evrointegracija, koji traje bezmalo deceniju, Cvijić ukazuje da se tu, kako se izrazio, radi o apsurdu situacije.

"Mi vidimo da formalno teče, čak je Srbija takozvana front runner, vodeća zemlja u tom procesu zajedno sa Crnom Gorom ili odmah iza nje, kako bi se to moglo reći. Ali sa druge strane imamo ozbiljne probleme kada je reč o vladavini prava i ako mi sad vidimo kako sistem funkcioniše mi nećemo moći da zatvorimo pregovaračka poglavlja ako situacija ostane ovakva, niti da otvorimo dodatna. Ja mislim da ono što se desilo na kraju prošle godine se neće ponoviti, pogotovu ne u kontekstu gde se ne usklađujemo sa sankcijama EU kada je reč o ruskoj agresiji na Ukrajinu", smatra Cvijić.

Prema njegovom mišljenju, Srbija je mogla da se ugleda na neke druge zemlje Zapadnog Balkana, Severnu Makedoniju pre svih, koja je uvela sankcije, ali je dan kasnije zatražila od EU pomoć u njihovoj implementaciji, tako da ih de fakto ih nije uvela.

Cvijić podseća na rezultate istraživanja javnog mnenja sprovedenog decembra 2021, prema kojima je 77 odsto građana Srbije antizapadno orijentisano, dok njih 47 procenata smatra da je Rusija najbliži saveznik Srbiji.

"Međutim, kada vi uporedite te rezultate sa političkom pripadnošću ispitanika, vidite jasno da na skali od 1 do 10, ljudi koji glasaju i podržavaju stranke vladajuće koalicije, daju Rusiji skoro devet poena, dok glasači opozicionih stranaka i neopredeljeni mnogo manje – oko pet, četiri, zeleno-leva koalici čak tri, tako da EU nije posebno popularna ni u jednoj grupi, ali postoji ozbiljna razlika – Rusi su popularni među glasačima vladajuće koalicije", kaže Cvijić.

Upitan može li Srbija da izvuče korist od toga što su Ukrajina, Moldavija i Gruzija dobile od Brisela, Cvijić smatra da će se kroz nekoliko godina, kada te tri zemlje budu otvarale pregovore, jasnije govoriti i o kriterijumima, pre svega onim iz Kopenhagena i o uvođenju evropskog u domaća zakonodavstva.