Denčić: Glavna poruka Berlinskog procesa da Zapadni Balkan ostaje na evropskoj agendi

Urednik spoljnopolitičke rubrike prvog programa Radio Beograda Nikola Denčić ocenio je za Kosovo onlajn da je jedna od glavnih poruka Samita Berlinskog procesa u Londonu činjenica da ceo Zapadni Balkan ostaje na evropskoj agendi. Kada je reč o dijalogu Kosova i Srbije, jedan od zaključaka je da je u ovom trenutku najvažnije da se on odblokira.

„Poruke su uobičajene. Kada je reč o razgovorima u formatu Berlinskog procesa, to jeste format koji je pokrenut kako bi se ubrzala integracija Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Dakle, on ni na koji način ne predstavlja zamenu za proces evropskih integracija, ali jeste jedna prilika da zapadnobalkanska šestorka razvija i međusobnu saradnju i radi na reformama koje će omogućiti kasnije pridruživanje“, rekao je Denčić. 

Prema njegovom mišljenju, poruke na Samitu u Londonu vezane su za sve što se dešava ovih dana, budući da je održana sednica Saveta bezbednosti o situaciji na Kosovu.

„Tamo je bilo reči da zapravo u prethodnih šest meseci nije bilo nikakvog napretka u dijalogu. Pozvane su obe strane da s jedne strane nastave da rade na dijalogu, s druge da odustanu od bilo kakvih poteza koje bi mogle da dovedu do određenih nesuglasica i koji bi sprečavali nastavak razgovora u Briselu. Ono što jeste važno je da ceo Zapadni Balkan ostaje na evropskoj agendi, jako je važno da se o tome razgovara. Zvaničnici Evropske unije govorili su i govore i dalje da je ovo trenutak kada bi ceo Balkan mogao da iskoristi priliku i možda da i brže krene ka pristupanju Evropskoj uniji. U ovom trenutku je svakako najvažnije, makar što se tiče Beograda i Prištine, da se odblokira dijalog i da se kasnije nastavi sa drugim važnim temama“, smatra Denčić.

Budući da je jedna od tema bila i ekonomska integracija regiona, ona se, kako kaže Denčić, odvija u nekoliko formata.

„Tu je, naravno i Berlinski proces, a kroz proces pridruživanja radi se na uključivanju u zajedničko tržište Evropske unije, kroz stvaranje određenih olakšica za regionalnu saradnju. Srbija je pokrenula zajedno sa još dve države i format Otvoreni Balkan, što je takođe bilo važno da se ubrza ekonomska integracija regiona i sigurno je da je to nešto što je Evropskoj uniji važno. Ne treba zaboraviti, dakle, da je, iako Velika Britanija nije više članica Evropske unije, ta zemlja preuzela organizovanje jednog ovakvog Samita i to možda donekle govori i o tome da vlada u Londonu želi da ostane bliža Evropskoj uniji bez obzira na to što više ne postoji formalno članstvo. Britanskoj vladi je jako važno da se region integriše. Najpre da se ceo Balkan integriše u nešto što bi moglo ličiti na jedinstveno tržište, a da se pored toga nastavi i pristupanje Evropskoj uniji“, objašnjava naš sagovornik.

U vezi sa tim dodaje da i to što je Velika Britanija bila domaćin donekle je i nametnulo dominantnu temu koja je bila na Samitu, a to su bile migracije.

„Iako je Ujedinjeno kraljevstvo, da kažemo, fizički odvojeno od ostatka Evrope, svakako je pritisak migracija veliki i to je nešto što je u Londonu u ovom trenutku jako važno. Oni žele da se što bolje regulišu migrantski tokovi kako bi ljudi koji dođu do Velike Britanije bili oni koji su toj državi zapravo i potrebni i da budu legalni migranti, da se ne radi o nelegalnim i nekontrolisanim migracijama. U sastavcima u okviru Berlinskog procesa uvek se razgovara i o ekonomiji i o svemu tome gde svi sa Zapadnog Balkana mogu da nađu zajednički jezik. Dakle, fokus je uvek na onome što šest članica Zapadnog Balkana mogu da urade zajedno, a da se sve nesuglasice rešavaju ili u okviru odvojenih dijaloga ili da se rešavaju na nivou pristupnih pregovora Evropske unije“, zaključuje Denčić.