Atanasovski: Poruke sa Samita Berlinskog procesa jasne - proces proširenja EU je živ

Analitičar iz Skoplja Blagojče Atanasovski kaže da su poruke iz Londona sa Samita Berlinskog procesa zemljama u regionu jasne: dok Severna Makedonija ima dobro poznate probleme sa francuskim predlogom i neuspehom u započinjanju pregovora sa Evropskom unijom, dijalog Beograda i Prištine opterećuje odnose između Kosova i Srbije za nastavak njihovih evropskih integracija, a politička klima u Bosni i Hercegovini je kamen spoticanja za integracije te zemlje.

Atanasovski smatra da bi Samit Berlinskog procesa trebalo da održi otvorenim proširenje Evropske unije, jer postoji takozvani „zamor od proširenja“.

„Mnogi veruju da se, nakon pristupanja Hrvatske 2013. godine, EU više neće širiti, ali mislim da je sam Berlinski proces nastao iz potrebe da se uspostavi ton da proširenje EU sa preostalih šest zemalja Zapadnog Balkana nije mrtvo i da će se nastaviti. Mislim da poruke idu u tom pravcu i sa tom vrstom floskula na pozadini činjenice da je proces živ i da neophodne reforme treba da sprovedu vlade u šest zemalja, kao i da njihov pravac treba da bude ka punoj integraciji u EU“, ističe Atanasovski.

Na pitanje šta su poruke liderima zapadnog Balkana, analitičar iz Severne Makedonije dodaje da se stalno pominje da su korupcija i organizovani kriminal rana našeg društva, kao i da su tu reforme, pre svega u institucionalnom aparatu pravosuđa, ali i poboljšanje životnog standarda.

„Ubrzavanjem procesa reformi podležu sve zemlje koje žele da postanu članice EU. Na ovaj način će se utvrditi prepreke i barijere, odnosno na ovaj način će same zemlje biti mnogo bliže punopravnom članstvu. Sada smo trenutno na drugačijem putu, najbliže članstvu su Albanija i Crna Gora. Mi imamo dobro poznate probleme sa francuskim predlogom i neuspehom u započinjanju pregovora sa EU, dijalog Beograda i Prištine opterećuje odnose između Kosova i Srbije za nastavak njihovih evropskih integracija, a politička klima u Bosni i Hercegovini je kamen spoticanja za integracije te zemlje“, smatra naš sagovornik.

Naglašava da ima i drugih inicijativa koje bi mogle da daju rezultat, kao što je Otvoreni Balkan, ali da su one više protokolarne.

„Mislim da je inicijativa Otvoreni Balkan išla u tom pravcu, nametnuta Berlinskim procesom ili američkom administracijom na teritoriji Zapadnog Balkana, kako bi se stvorila neka vrsta otvaranja granica između zemalja po uzoru na one u samoj EU, odnosno da nema institucionalnih trgovinskih barijera. Ali, nažalost, vidimo da su se samo Srbija, Albanija i Makedonija pridružile Otvorenom Balkanu, a  Crna Gora, Kosovo i Bosna i Hercegovina su odbile da učestvuju. Mislim da samo neka vrsta robusne diplomatije lidera same EU ili velikih zemalja u EU može naterati balkanske lidere na saradnju, što se nažalost mnogo više koristi za nacionalističke fraze nego za promociju saradnje između zemalja i naroda regiona Zapadnog Balkana“, zaključuje Atanasovski.