Diplomatska akcija Srbije: Dva aduta za blokadu pristupanja Kosova UN

Na sve snažnije pritiske zapadnih sila da se "zaokruži" nezavisnost Kosova, Srbija je odgovorila opsežnom akcijom na svim diplomatskim i političkim frontovima kako bi se spustila rampa Prištini za ulazak u mnogobrojne međunarodne organizacije, uključujući Ujedinjene nacije, prenose Novosti.

Tu Srbija ima dva snažna aduta. Prvi je što se raspored snaga na Ist Riveru već duže vreme konstantno menja u korist Srbije, jer se osipa broj zemalja koje priznaju kosovsku nezavisnost. Drugi je podrška dve moćne članice Saveta bezbednosti UN, Rusije i Kine, koje imaju mehanizme da zaustave prijem Prištine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otkrio je u utorak da Srbija trenutno ima note osam zemalja koje su spremne da povuku odluku o priznavanju Kosova, a koje bi Beograd mogao da aktivira u svakom trenutku. Prihvatio je i predlog opozicione Narodne stranke da uputi pismo predsednicima Rusije i Kine, Vladimiru Putinu i Si Đinpingu, da stave veto u slučaju da se pitanje prijema Kosova u UN nađe na dnevnom redu. On je naglasio da je do sada uputio hiljadu pisama na mnoge adrese sa molbom za podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije.

Sa osam novih zemalja koje su spremne da uskrate podršku Prištini, odnos u UN dodatno je popravljen u korist Srbije, pa tako od 193 članice čak 104 ne priznaju Kosovo, 84 priznaju, dok se pet zemalja nalazi u fluidnoj poziciji, odnosno "na papiru" priznaju Kosovo, ali ne glasaju u njegovu korist.

Iako je stav Moskve i Pekinga po pitanju Kosova odavno poznat, pismo predsednika Vučića Putinu i Siju moglo bi da pojača "garancije" da Kosovo ne može ni da odškrine vrata UN, jer prijem novih članica moraju da podrže sve stalne članice Saveta bezbednosti, među kojima su i Rusija i Kina.

Nekadašnji ambasador Srbije pri UN Branko Branković kaže za "Novosti" da slanje pisama Moskvi i Pekingu smatra dobrim potezom.

"Te dve sile su odavno jasno i glasno rekle da neće u SB glasati u korist Kosova. Prijem Prištine bio bi direktno kršenje Povelje UN i principa nepovredivosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Zato su mi, recimo, nejasne tvrdnje lidera Narodne stranke Vuka Jeremića, koji je izjavio da bi zahtev za prijem Kosova, u njihovo ime, mogle da podnesu SAD. Čudi me da on, koji je bio predsedavajući Generalnom skupštinom UN, ne zna da zahtev za prijem mora da podnese onaj ko želi da postane član, i to pod uslovom da ima sve atribute državnosti po međunarodnom pravu, između ostalog apsolutnu vlast, formirane sve institucije vlasti i da kontroliše celu teritoriju za koju zahteva prijem. To u slučaju Kosova ne postoji", naveo je Branković.

Branković je ubeđen da bi, u slučaju da se pitanje prijema Kosova u UN nađe na dnevnom redu, protiv toga bile ne samo Rusija i Kina, već i mnoge druge države, uključujući i pet zemalja EU koje ne priznaju Prištinu.

I pored toga što na političkoj sceni Srbije postoje različita viđenja raspetljavanja kosovskog čvora, akcije koje preduzima država u odbrani Kosova pozdravljene su juče i u delu opozicije. Lider Dveri Boško Obradović rekao je da je dobro što je predsednik Vučić jasno rekao da neće dozvoliti formiranje ZSO po kosovskom ustavu i zakonima, kao i što će uputiti pismo predsednicima Rusije i Kine.

I politikolog Cvjetin Milivojević ocenjuje kao pozitivno to što je Vučić prvog dana rasprave o Kosovu u Skupštini Srbije prihvatio predlog NS da napiše pismo Kini i Rusiji i zatraži da stave veto na prijem Prištine. Istakao je da je dobro što je predsednik saslušao sve političke protivnike i što je imao razumevanja za različite stavove.

Kenija i Vijetnam pod pritiskom

Predsednik Vučić je tokom rasprave o Kosovu u Skupštini Srbije otkrio i da je veliki pritisak Albanaca na Vijetnam i Keniju da priznaju Kosovo i da im u tome pomažu Amerikanci. On je dodao da će se potruditi da stupi u kontakt sa novoimenovanim predsednikom Kenije kako bi odbranio srpsku poziciju.

Jalovi pokušaji izbacivanja

Zapadne sile, svesne pat-pozicije u Savetu bezbednosti, gde Moskva, ali i Peking imaju pravo veta, igraju na kartu reforme UN i izbacivanja Rusije iz te organizacije. Međutim, i tu su im ruke praktično vezane, jer prema sadašnjim pravilima te međunarodne organizacije, za izbacivanje bilo koje države, kao i za prijem nove, moraju da glasaju sve članice Saveta bezbednosti, a upravo Moskva tu ima pravo veta.