Đukanović: SAD Srbiju vide u korpusu zapadne geopolitičke sfere interesa

Dragan Đukanović profesor
Izvor: portalanalitika

Predsednik Centra za spoljnu politiku i profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Đukanović smatra da SAD Srbiju vide u korpusu zapadne geopolitičke sfrere interesa i smatraju da nije moguće ni realno da ona ostane izvan te sfere, prenosi RTS.

Kada je u pitanju austrijski non-pejper Đukanović napominje da misli da je to jedan signal promene politike EU na Zapadnom Balkanu.

Đukanović je, gostujući u Jutarnjem programu RTS, rekao da je prošla nedelja bila burna, ali da mu se čini da ništa manje neće biti ni naredne nedelje imajući u vidu dinamiku u vezi sa ratom u Ukrajini.

"Prošlu sedmicu su obeležila dva događaja, jedan koji se nije desio, poseta ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova Beogradu i poseta nemačkog kancelara Šolca, gde smo čuli poruke koje nekako konstantno idu prema našoj zemlji, posebno od trenutka kada se dogodila eskalacija rata u Ukrajini, do toga da se očekuje da Srbija pored toga što je podržala u GS UN osudu rusku agresiju na Ukrajinu, krene i sa drugim merama, odnosno sa razmišljanjem o uvođenju restriktivnih mera prema Ruskoj Federaciji, onako kako je to uradila EU", naveo je Đukanović.

Na tim temama će, smatra, fokus biti i narednih nedelja.

O izjavi ambasadora SAD u Beogradu Kristofera Hila da Srbija treba da razmisli gde leži njena budućnost i da li je održiva njena neutralna pozicija, te da tako donese svoju odluku, Đukanović navodi da su slična očekivanja i SAD, da se Srbija na neki način dodatno odredi po pitanju rata u Ukrajini.

"Tu SAD misle na pridruživanje Srbije čitavom setu sankcija prema Ruskoj Federaciji koje su usvojene od početka rata u februaru mesecu", istakao je Đukanović.

SAD, napominje, Srbiju vide u korpusu zapadne geopolitičke sfrere interesa i smatraju da nije moguće ni realno da ona ostane izvan te sfere.

"Nisu to nikakvi novi stavovi, s tim što SAD potenciraju da u jednoj radikalnoj promeni okolnosti u Evropi Srbija potvrdi svoju ulogu na Zapadu", navodi Đukanović.

Po prvi put format "Otvorenog Balkana" u Ohridu je bio 3+2, a Đukanović navodi da smatra da je to dobro da bi se zemlje koje nisu članice te inicijative upoznale sa načinom funkcionisanje.

"Iz Podgorice se uviđa da je ne samo nužno ojačati multilateralnu saradnju, već i popraviti bilateralne odnose sa Srbijom. Čini mi se da postoje neke naznake, 29. juna će biti realizovana poseta premijera Crne Gore Dritana Abazovića Beogradu i nadam se da ćemo čuti neke pozitivne poruke kada su u pitanju bilateralni odnosi kada su u pitanju dve veoma bliske zemlje", kazao je Đukanović.

Smatra da ne postoji mogućnost da suštinski ništa zameni evropski put Zapadnog Balkana.

"Otvoreni Balkan ne bi trebalo da bude nekakve mini-balkanske unije. Mislim da je to nerealno. Ova inicijativa i Berlinski proces imaju za cilj da pospeše proces evropskih integracija, a ne da budu zamena", dodaje Đukanović.

O non-pejperu koji je predstavio savezni ministar za evropske i međunarodne poslove Republike Austrije Aleksander Šalenberg, Đukanović napominje da misli da je to jedan signal promene politike EU na Zapadnom Balkanu.

"Da se institucionalno i kroz fondove i kroz odlučivanje o određenim politikama zemlje Zapadnog Balkana približe EU. Uvidevši da jedan birokratizovani pristup ne donosi rezultate i samo stvara neku vrstu skepse i otpora u državama Zapadnog Balkana", kaže Đukanović.

Bilo kakvo prelivanje nestabilnosti iz istočne Evrope na Zapadni Balkan bi uticalo na stabilnost EU, smatra Đukanović.

"Zato se insistira na tome da dođe do rešavanja akutnih problema na Zapadnom Balkanu, gde se tu vidi odnos Beograda i Prištine, ali i prilike unutar BiH, kao jedan od ključnih izazova", napominje Đukanović.

Na neki način, kako navodi, radikalizacija prilika u samoj Evropi dovodi u fokus odnos EU prema Zapadnom Balkanu. "Zato mi se čini da se pojavljuju brojne inicijative, i non-pejper koji je Austrija predstavila", izjavio je Đukanović.