Đurđević PKS: Nismo dobili zvanični dopis o zabrani ulaska srpske robe na Kosovo

Nenad Đurđević iz Privredne komore Srbije kaže da nisu dobili zvaničan dopis o zabrani prolaska vozila sa srpskom robom preko administrativnih prelaza Jarinje, Brnjake i Končulj, prenosi RTS.

"Mi nismo dobili zvanični dopis. Zvanični dopis još ne postoji i po našim kontaktima i izvorima koje imamo u Prištini sa našim kolegama iz Privredne komore Kosova, ta odluka zvanično ne postoji. Zato smo mi sačekali ceo jučerašnji dan da dobijemo tu odluku kako bismo mogli da reagujemo zvanično i sa Privrednom komorom Kosova. Te odluke nema“, naveo je Đurđević.

Naveo je da su neke kompanije savetovali da ne šalju robu, već da se sačeka da se vidi rasplet situacije.

Đurđević smatra i da zvanična ekonomska saradnja, legalnim tokovima, ne može da pobedi politiku.

“Međutim, pošto ekonomska saradnja prati životne tokove, onda ona može da pobedi politiku, ali to su onda neformalni kanali i onda je to šverc i siva ekonomija i od toga onda određene grupe imaju koristi, proizvodi su skuplji, dolaze kako dolaze, bez kontrole itd. Tako da i život ide nekim svojim tokom, ali ono što je nama važno je da ta ekonomska saradnja bude na korist privrednika, državnih organa, građana, da se kvalitetan proizvod isporuči kupcu“, rekao je Đurđević.

Kako je podsetio, dve komore su radile intenzivno na harmonizaciji dokumentacije i na usaglašavanju raznih sertifikata i ostalih potrebnih dokumenata kako bi roba mogla da ide zvaničnim kanalima.

Trgovinska razmena između Beograda i Prištine bila je u prošloj godini veća od pola milijarde dolara, a na Kosovo je plasirana srpska robu vredna oko 490,5 miliona dolara.

Zbog zabrane ulaska na Kosovo, finansijska šteta je, ističe Đurđević, od milion do dva miliona evra dnevno, ali problem je i što će privrednici naći nova tržišta.

"Uvek je teško ponovo povezati privrednike. Ono što je takođe velika šteta jeste da kad imate neku zabranu izvoza i poslovanja, mnogo košta da privrednici nađu novo tržište, da organizuju svoje lance snabdevanja i plasman proizvoda i to košta. Taj ljudski kapital takođe košta“, rekao je Đurđević.

Ističe da "iz centralne Srbije ka Kosovu uglavnom idu prehrambeni proizvodi i piće, ali i naftni derivati, idu i lekovi. S druge strane, sa teritorije Kosova kupuju se repromaterijal, plastika, stari papir".

"Mi na primer nemamo usaglašenu deklaraciju na proizvodu, tako da finalni proizvodi koji dolaze sa KiM ne mogu da budu plasirani, tako i naši vinari imaju problem sa plasiranjem u centralnoj Srbiji", naveo je Đurđević.

Zanimljivo je, kaže, da su skoro dve trećine proizvoda koji se plasiraju na Kosovo ili repromaterijal, ili mašine, ili materijal koji je namenjen za dalju obradu.

“Što znači da praktično taj proizvod se ugrađuje u finalni proizvod na Kosovu i dodaju BDP-u na Kosovu. To znači da u suštini ova vrsta, da kažem, blokade, utiče na njihove privrednike koliko i naše“, rekao je Đurđević.

Ističe i da Priština krši CEFTA sporazuma.

"To je kršenje CEFTA sporazuma. Međutim, CEFTA sporazum već duže vreme praktično na političkom nivou nije funkcionalan. Praktično ni jedna odluka koja se usaglasi na tehničkom nivou se na političkom nivou ne odobrava. I mi smo više puta molili, apelovali da jednostavno mora da dođe do neke reorganizacije i sporazuma koji bi obuhvatao i CEFTU i Berlinski proces kako bismo izašli iz kruga negativnih odluka i blokada“, rekao je Đurđević.