Đurić: Pod Kurtijevim politikama, Srbi na KiM se obeležavaju kao „oni drugi“, izveštaj ne pominje njihov tihi egzodus

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić istakao je danas, na sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu, da se Srbi na Kosovu pod politikama koje sprovodi Aljbin Kurti sve više obeležavaju kao „oni drugi“, a njihov identitet koristi kao osnova za ograničavanje prava, ograničavanje njihovog kretanja i ciljanje njihovih domova, imovine i verskih objekata, dok hapšenja, napadi i administrativni pritisci nisu izolovani incidenti, već čine sistematski obrazac marginalizacije koji se ne sme ignorisati. Ukazao je da je zabrinjavajuće što izveštaj Unmika ne pominje tihi, ali neprestani egzodus Srba. Podvukao je da uloga Unmika ne sme biti umanjena, već ojačana, te da Unmik nije samo relevantan, već je i nezamenljiv na terenu. Uz to, napomenuo je i da Kfor mora ostati jedina legitimna i kredibilna bezbednosna snaga na terenu, u potpunosti u skladu sa svojim mandatom.

Đurić je na početku obraćanja zahvalio generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Antoniju Guterešu i njegovom specijalnom predstavniku Peteru Dueu na predstavljenom izveštaju i na njihovom kontinuiranom angažovanju u sprovođenju mandata Unmika, u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Naveo je da Srbija ostaje posebno zahvalna svim članovima Misije, jer pisustvo Unmika služi kao ključna garancija mira, stabilnosti i zaštite osnovnih ljudskih prava Srba na Kosovu.

„U vreme kada se poziva na smanjenje budžeta Unmika i izmenu njegovog mandata, Srbija šalje jasnu i nedvosmislenu poruku: prisustvo i uloga ove Misije ne smeju biti oslabljeni, već moraju biti ojačani. Da budem apsolutno jasan, u trenutnim okolnostima, Unmik nije samo relevantan, već je i nezamenljiv. Njegov mandat, zasnovan na Rezoluciji 1244, nije u potpunosti sproveden. Ovo nije tehničko pitanje. To je pitanje koje direktno pogađa bezbednost, prava i svakodnevni život ljudi na terenu. Srbija ostaje čvrsto posvećena podršci takvoj ulozi. Svaka diskusija o njenoj budućnosti mora biti strogo vođena realnošću na terenu – a ne pretpostavkama koje možda ne odgovaraju životnom iskustvu zajednica“, rekao je Đurić.

Podvukao je da je, u vreme rastuće globalne neizvesnosti i kriza u različitim regionima, posebno važno da Savet bezbednosti ostane utemeljen u činjenicama i jasno razume šta se dešava na terenu, navodeći da Unmik nastavlja da igra stabilizujuću ulogu, ne samo kroz izveštavanje, već i kroz samo svoje prisustvo, budući da njegov mandat po Rezoluciji 1244 SBUN ostaje suštinski za obezbeđivanje nepristrasnog nadzora, posebno kada jednostrane akcije rizikuju da potkopaju ravnotežu postignutu tokom godina.

„Danas vam se obraćam ne samo kao predstavnik Srbije, već i kao glas onih koji žive svoje živote u strahu, nesigurnosti i stalnim pritiskom na Kosovu i Metohiji. Represija nad zajednicama se ne dešava preko noći, već se odvija u prepoznatljivim fazama. I te faze se, nažalost, jasno mogu videti u položaju Srba na Kosovu i Metohiji danas. Stojim pred vama ne da bih pobedio u raspravi, već da bih doprineo rešavanju problema. Srbija nije deo problema, mi smo deo rešenja“, poručio je Đurić

Dodao je da danas govori i kao glas onih koji se osećaju zastrašeno, majki i ćerki onih koji su pogrešno pritvoreni, onih koji su etiketirani, marginalizovani i pritisnuti jednostavno zbog toga ko su.

„Ono čemu svedočimo nije niz izolovanih događaja. To odražava širi i duboko zabrinjavajući obrazac. I ovo je pitanje principa“, jasan je Đurić.

Upozorio je da na mnogo načina takav obrazac nosi uznemirujuće sličnosti sa dinamikom koja je prethodila ozbiljnim konfliktima u prošlosti, te da iako okolnosti nisu identične, putanju ne treba ignorisati.

„Kada se prava postepeno urušavaju, pritisak normalizuje, nestabilnost se ne pojavljuje iznenada – ona se gradi korak po korak. Kao što nas je Martin Luter King Mlađi podsetio – ‘nepravda bilo gde je pretnja pravdi svuda’. Zato danas ovo o čemu danas razgovaramo nije samo regionalno pitanje. To je pitanje koje direktno odnosi na međunarodne norme, zaštitu ljudskih prava i odgovornosti koju svi delimo u sprečavanju nestabilnosti pre nego što ona eskalira. Međunarodna zajednica je decenijama ulagala u izgradnju mehanizama za zaštitu manjina i poštovanje vladavine prava u postkonfliktnim uslovima. Zaobilaženje ovih mehanizama postavlja opasan presedan daleko izvan Zapadnog Balkana“, ukazao  je šef srpske diplomatije.

Napomenuo je da svi svedoče stvarnosti u kojoj je sam identitet postao izvor nesigurnosti.

„Pod politikama koje sprovodi Aljbin Kurti, Srbi na Kosovu i Metohiji se sve više označeni kao ‚oni drugi‘, a njihov identitet se koristi kao osnova za ograničavanje prava, njihovog kretanja i ciljanje njihovih domova, imovine i verskih objekata. Proizvoljna hapšenja, napadi i administrativni pritisci nisu izolovani incidenti. Oni čine sistematski obrazac marginalizacije koji ne možemo i ne smemo ignorisati. Ujedinjene nacije nisu stvorene da bi ćutale pred nepravdom. Njegova uloga je da obezbedi poštovanje međunarodnog prava i da zaštiti pojedince i grupe kojima su uskraćena prava. Upravo iz tog razloga, ono što se danas dešava na Kosovu i Metohiji nije samo regionalno pitanje, već je pitanje zajedničke odgovornosti i test kredibiliteta međunarodnog poretka zasnovanog na zakonima“, rekao je Đurić.

Ukazao je na podatke koji su, kaže, duboko zabrinjavajući, te nabrojao da su od početka godine, nastavljena nova hapšenja i napadi, koji ne ukazuju na slučajnost, već na obrazac pritiska i klimu nekažnjivosti.

Naveo je da se Srbi suočavaju sa ograničenjima slobode kretanja, proizvoljnim hapšenjima, napadima na imovinu i skrnavljenje verskih objekata, dok napadi na Srpsku pravoslavnu crkvu pogađaju srž kulturnog i duhovnog identiteta.

„Posebno zabrinjavaju pokušaji ulaska u socijalne, zdravstvene i obrazovne ustanove, jer direktno ugrožavaju osnovne funkcije neophodne za opstanak zajednice. Ograničenja slobode kretanja su sistemska, a ne slučajna. Humanitarac iz Banjaluke Milorad Arlov samo je jedan od bezbrojnih primera pojedinaca kojima je zabranjen ulazak na Kosovo i Metohiju. Čak je i patrijarhu SPC sprečeno da poseti sedište svoje crkve. To nisu samo administrativne prepreke, to predstavlja namerne signale da su određeni identiteti nepoželjni ili da podležu uslovnom odobrenju. Ovde se ne radi o proceduri. Radi se o principu“, jasan je Đurić.

Takve akcije, naznačio je, šalju poruku da su prava uslovna, a da identitet određuje pristup, te da čak i humanitarni rad i verska dužnost mogu biti ometani.

Podsetio je i pucnjavu na srpske dečake u Štrpcu na pravoslavni Božić, kao na duboko uznemirujući čin koji i dalje odjekuje, jer još nije jasno ko je odgovoran, navodeći da takvi incidenti narušavaju ne samo individualnu bezbednost, već i kolektivni osećaj pripadnosti celoj zajednici.

Podsetio je i na niz koordinisanih mera koji je uticao na svakodnevni život Srba:

„Jednostrana zabrana srpskog dinara, koja remeti ekonomski život i primorava penzionere, porodice i mala preduzeća da žive u nesigurnosti, jer se muče da pristupe sredstvima ili obavljaju svakodnevne transakcije. Mnogi stariji građani sada se suočavaju sa dugim putovanjima do administrativne linije samo da bi primili penzije, pretvarajući ono što bi trebalo da bude rutinska stvar u izvor poniženja. Sistematski pritisak na srpske institucije u zdravstvu, obrazovanju i socijalnim službama, ostavljajući pacijente bez pouzdane nege, a učenike nesigurnim u vezi sa školovanjem na maternjem jeziku. Hapšenja koja izazivaju ozbiljnu zabrinutost u vezi sa pravičnim postupkom i proporcionalnošću. Oduzimanje zemljišta na severu KiM za monoetničke baze specijalne policije, često sprovedeno bez transparentnosti i van dogovorenih okvira“.

Podvukao je da to nisu izolovane odluke, već stalan obrazac pritiska.

„Za mnoge, ovo nije pitanje politike – već da li mogu normalno da žive, da gaje decu i ostanu u svojim domovima. Kada se osnovni uslovi za dostojanstven život ne postoje, ljudi odlaze – ne po svom izboru, već iz nužnosti. Ova postepena demografska promena, vođena stalnim pritiskom, a ne dobrovoljnom migracijom, rizikuje da fundamentalno promeni multietnički karakter Kosova i Metohije. I ovo ne pogađa samo Srbe. Goranska zajednica se suočava sa sve većom marginalizacijom, bošnjačka zajednica je skrajnuta, uz sve veću zabrinutost zbog tihe asimilacije. To postaje strukturno pitanje koje ugrožava samu strukturu suživota. Ponavljam to je pitanje principa“, rekao je Đurić.

Naglasio je da se u poslednjih šest meseci situacija dodatno pogoršala, jer umesto napretku ka normalizaciji, svi svedočimo razvoju događaja koji produbljuju nepoverenje i intenziviraju nesigurnost.

„Ovo postavlja fundamentalno pitanje: kakvu budućnost možemo očekivati u društvu u kome su ljudi meta zbog toga ko su i gde nema pravde? Bez odgovornosti ne može biti poverenja, a bez poverenja ne može biti stabilnosti i ne može biti trajnog mira“, kazao je Đurić.

Istakao je da je posebno zabrinjavajuće što izveštaj ne pominje tihi, ali neprestani egzodus Srba.

„U veoma kratkom vremenskom periodu, oko 20 procenata srpskog stanovništva je napustilo Kosovo i Metohiju pod pritiskom. Ovo nije statistika. To je egzodus. I naša je zajednička odgovornost da ga zaustavimo“, jasan je Đurić.

Napomenuo je da su zakonodavne inicijative, poput nacrta zakona o strancima, izazvale duboku zabrinutost među Srbima na Kosovu, jer je postojala stvarna opasnost da ljudi koji su tamo živeli i radili decenijama mogu biti tretirani kao stranci, gubeći pravo na boravak, rad, pa čak i da ostanu u svojim domovima. Takve mere, ukazao je, nisu samo pravno upitne, već odražavaju širi obrazac pokušaja preoblikovanja stvarnosti administrativnim sredstvima, dok se Srbi suočavaju sa sve većim pravnim i administrativnim preprekama koje otežavaju svakodnevni život, od pristupa javnim uslugama do ostvarivanja osnovnih prava.

„U takvim okolnostima, neophodno je da se pravda sprovodi na način koji je dosledan, nepristrasan i čvrsto utemeljen u vladavini prava. Međutim, svedoci smo brojnih slučajeva proizvoljnih i pravno sumnjivih hapšenja Srba, često zasnovanih na nepouzdanim svedočenjima u vezi sa navodnim ratnim zločinima. U takvim postupcima, ne samo da je pravni osnov često sumnjiv, već su i osnovna prava pritvorenih ozbiljno potkopana. Umesto da doprinose pravdi i pomirenju, takve prakse stvaraju strah, ometaju povratak raseljenih lica i potkopavaju pravnu sigurnost“, rekao je Đurić.

On je naglasio i da se ranije postignuti sporazumi ne poštuju, te da je prošlo više od 13 godina od potpisivanja Prvog osnovnog Briselskog sporazuma, koji i dalje nije primenjen, a ključna obaveza koju je preuzela Priština „nije se ni približila ispunjenju“.

„Osnivanje Zajednice srpskih opština odlaže se skoro deceniju i po. Ovo nije samo pitanje vremena, već je pitanje kredibiliteta, poverenja i poštovanja obaveza koje su formalno preuzete. Bez sprovođenja onoga što je već dogovoreno, teško je govoriti o istinskom napretku ili održivoj normalizaciji. Na ovaj način, kosovski Srbi ostaju bez pravnog okvira koji im je garantovan kroz dijalog, što potkopava i poverenje i kredibilitet procesa“, upozorio je ministar.

On je rekao i da postoji dublja kontradikcija koja se mora direktno rešiti, navodeći da se Kurti politički uzdigao kao studentski aktivista, zalažući se za prava i opirući se onome što je opisao kao represiju, dok danas mnogi na terenu doživljavaju njegovu politiku kao restriktivnu, isključivu i veoma brutalnu.

„Ova transformacija pokreće ozbiljna pitanja o doslednosti u primeni demokratskih vrednosti. Liderstvo nosi odgovornost prema svim zajednicama – ne samo prema političkim pristalicama. Kada se ta odgovornost vrši selektivno, institucije slabe, a podele se produbljuju. Takođe smo svedoci ponavljajućeg obrasca: stvara se kriza. Svi ulažemo vreme, energiju i diplomatske napore da je obuzdamo. A onda, kada se ona samo delimično reše, očekuje se da to pozdravimo kao napredak“, rekao je Đurić, navodeći da je Kurti posetio sever Kosova, još jednom zaobilazeći i ignorišući demokratski izabrane srpske predstavnike i gradonačelnike, što nije angažovanje, već isključivanje.

Ministar je kazao i da Srbija ostaje potpuno posvećena dijalogu i svojim obavezama, ali da je dijalog bez sprovođenja obaveza zapravo stagnacija.

„Više od 13 godina nakon Briselskog sporazuma, očekujemo osnivanje Zajednice srpskih opština. Bez zajednice, obećana autonomija ostaje neispunjeno obećanje, ostavljajući Srbe bez institucionalne zaštite neophodne za dugoročnu bezbednost i prosperitet“, rekao je Đurić.

Ukazao je i na Vašingtonski sporazum, postignut pod posredovanjem Donalda Trampa, navodeći da je taj pristup bio vizionarski, jer je stavio ekonomsku saradnju u centar, nudeći pragmatičan put napred, a umesto konfrontaciju, nudio povezivanje.

„Taj duh ne sme da bude izgubljen, oživljavanje elemenata ekonomske integracije, slobode kretanja i praktične saradnje moglo bi da donese opipljive koristi za sve zajednice“, rekao je Đurić.

Napomenuo je i da pored teških bezbednosnih i životnih uslova, Srbija mora da izrazi posebnu zabrinutost zbog stalnog targetiranja srpskog kulturnog i verskog nasleđa, budući da skrnavljenje verskih objekata i groblja nije samo vandalizam, već direktan napad na identitet, dostojanstvo i osnovna ljudska prava.

Spomenuo je i kamenovanje autobusa koji je prevozio srpske pravoslavne hodočasnike „u južnoj Kosovskoj Mitrovici u septembru prošle godine“, što, kaže, nije bio slučajan čin, već ciljani napad na pojedince koji su koristili svoje osnovno pravo na slobodu veroispovesti.

„Kontinuirano targetiranje kulturnog i verskog nasleđa ostaje duboko zabrinjavajuće. Ovo nije vandalizam – to je pokušaj brisanja identiteta i kontinuiteta. Kada se napadaju crkve, kada se skrnave groblja, kada se ciljaju hodočasnici, to potkopava sam suživot“, rekao je Đurić.

Posebno je skrenuo pažnju na ubrzan proces militarizacije na Kosovu, napominjući da se jačanje Kosovskih bezbednosnih snaga, praćeno nabavkom modernog oružja, ne može posmatrati kao neutralan proces.

„Posebno u kontekstu stagnacije dijaloga. To menja bezbednosnu ravnotežu, povećava neizvesnost i podiže rizik od eskalacije. Takav razvoj događaja, posebno kada se sprovodi bez transparentnosti i bez punog poštovanja međunarodnih obaveza, potkopava napore za održavanje stabilnosti i dovodi u pitanje kredibilitet postojećih bezbednosnih mehanizama. Dozvolite mi da stoga budem jasan: Kfor mora ostati jedino legitimno i kredibilno bezbednosno snaga na terenu, u potpunosti u skladu sa svojim mandatom. U vreme rastuće globalne neizvesnosti i transformacije međunarodnog poretka, krhka stabilnost na Kosovu i Metohiji ne sme biti ugrožena. U takvim okolnostima, samo Kfor može garantovati bezbednost na terenu. U kombinaciji sa netransparentnom saradnjom sa određenim akterima u regionu, ovi događaji izazivaju ozbiljnu zabrinutost“, rekao je Đurić.

On je naveo i da sve ove faze jasno ilustruju obrazac delovanja koje sprovodi Aljbin Kurti.

„Svedoci smo namernog pristupa u kojem krize nisu slučajne, već se kreirane. Crvene linije se kontinuirano pomeraju dalje podsticanjem tenzija na terenu. A onda se te iste krize samo delimično deeskaliraju, tek toliko da se predstavi privid uzdržanosti. Ali budimo jasni: crvene linije se nikada ne vraćaju na početnu poziciju. One se samo povlače nekoliko koraka unazad, dok nova realnost ostaje izmenjena“, rekao je Đurić.

To se, kako je rekao, može rešiti potvrđivanjem centralne uloge Ujedinjenih nacija.

„Za Republiku Srbiju, Ujedinjene nacije ostaju najrelevantniji forum za obezbeđivanje pravde i međunarodnog poretka. Potrebno nam je više, a ne manje angažovanja UN. I potrebno nam je puno poštovanje obavezujućih odluka, uključujući Rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244. Ova rezolucija nije samo dokument, već jedan od najvažnijih pravnih okvira za rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Njene odredbe moraju se sprovoditi, a ne samo pozivati na njih“, jasan je srpski ministar.

Uz to, kazao je, mora se gledati u budućnost i prevazići zastarele podele, uz fokus na mogućnosti za saradnju.

Upozorio je i da svaka nerešena tenzija na Zapadnom Balkanu ima posledice van svog neposrednog konteksta.

„Ali dozvolite mi da budem podjednako jasan: Umesto uvreda i optužbi, pružamo ruku saradnje – albanskom narodu. Ne verujemo da su naši narodi predodređeni za sukob. Verujemo da je kroz dijalog, ekonomsku saradnju i međusobno poštovanje moguća drugačija budućnost. I još jednom: Srbija nije deo problema – mi smo deo rešenja. Srbija ostaje posvećena dijalogu. Srbija ostaje posvećena miru. Srbija ostaje posvećena međunarodnom pravu i punoj primeni svih postignutih sporazuma. Ujedinjene nacije, uključujući Unmik, imaju važnu ulogu u obezbeđivanju odgovornosti i objektivnog izveštavanja — ali održiva normalizacija mora se izgraditi kroz implementaciju, dijalog i poverenje. Srbija je spremna da konstruktivno sarađuje sa svim partnerima na pronalaženju sveobuhvatnog, obostrano  prihvatljivog i trajnog rešenja koje poštuje prava i bezbednost svih zajednica. Republika Srbija ostaje čvrsto posvećena miru, dijalogu i međunarodnom pravu. Ali budimo jasni: Bez odgovornosti nema pravde. Bez pravde nema poverenja. A bez poverenja nema trajnog mira“, zaključio je ministar Đurić.

Đurić je, na kraju sednice Saveta bezbednosti, odbacio tvrdnje kosovskog ministra Gljauka Konjufce da se Srbija mešala u izbore na Kosovu.

„Mi smo ohrabrili sve građane na Kosovu da učestvuju na izborima, da se sprovede mirna tranzicija vlasti na severu“, rekao je on.

Đurić je kazao da nije zadovoljan činjenicom da Srbi nisu uključeni u vladu Kosova u skladu sa Ustavom, koji jasno kaže da stranka koja osvaja većinu srpske zajednice treba da bude uključena u vlast.

Istakao da se nešto suprotno desilo, a to je maltretiranje lidera Srpske liste Zlatka Eleka.

Đurić je dodao da je Konjufca pokušao da prikaće da su zdravstvene i obrazovne institucije na severu ilegalne, te podsetio da time misli na univerzitet na srpskom koji je tretiran kao ilegalna struktura, a sa čijom diplomom je moguće raditi u Evropi, dok nije priznat od Prištine.

„I pored svih razlika Srbija je opredeljenja da se angažuje u djalogu“, podvukao je on.

Đurić je dodao da su podaci o broju država koje priznaju Kosovo različiti.

„Prema našim podacima 86 zemalja je priznalo Kosovo, a 107 trenutno ne priznaje, jer 28 država povuklo priznanje. Ali to nije važno. Ne želimo da se nadmećemo i iskorišćavamo diplomatske resurse lobirajući jedni protiv drugih, već za lobiranje za region uspeha“, podvukao je on.