Đurić u Luksemburgu: Integracija Zapadnog Balkana korisna za EU

Savetu za spoljne poslove EU u Luksemburgu
Izvor: Kosovo online

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić prisustvovao je danas Savetu za spoljne poslove EU u Luksemburgu i tom prilikom poručio da EU može da dobije ogromnu korist u smislu geopolitike, bezbednosti, ljudskog kapitala i kontrole migracija, podržavanjem integracije Zapadnog Balkana. Takođe, on je imao i brojne bilateralne razgovore u kojima je ukazao na položaj srpskog naroda na Kosovu.

Đurić je na Fejsbuku istakao da Zapadni Balkan može da doprinese izgradnji prosperitetne i sigurne budućnosti Evrope.

"Naš region se transformiše, a njegov potencijal se otkriva pred našim očima. Ima mnogo posla koji treba da se uradi, ali spremni smo da vam, našim evropskim partnerima, izađemo u susret na pola puta.  EU može da dobije ogromnu korist u smislu geopolitike, bezbednosti, ljudskog kapitala i kontrole migracija podržavanjem integracije Zapadnog Balkana. Evropa bi mogla da iskoristi dodatni par ruku, jake balkanske ruke, da zajedno izgradi prosperitetnu i sigurnu budućnost. Udružimo snage i upoznajmo se na pola puta na ovom putu", poručio je Đurić.

Naveo je da je današnji neformalni sastanak ministara spoljnih poslova u Luksemburgu odlična prilika za razmenu iskustava i stavova o evropskom putu Srbije dodajući da je to bila tema sastanaka sa njegovim kolegama iz EU.

Kako su saopštili iz resornog ministarstva, Đurić je razgovarao, na marginama neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova država članica Evropske unije i predstavnika regiona Zapadnog Balkana, sa ministrom spoljnih poslova Poljske Radoslavom Sikorskim.

Istakao je da Srbiju i Poljsku veže dugogodišnja dobra bilateralna saradnja.

Naglaso je da se ove godine obeležava 105. godišnjica od uspostavljanja diplomatskih odnosa između dve zemlje i pozvao poljskog kolegu u zvaničnu posetu Srbiji. 

"Govoreći o procesu pristupanja EU, ministar spoljnih poslova Srbije ukazao je da je punopravno članstvo u Evropskoj uniji strateško opredeljenje i prioritet spoljne politike naše države, i zahvalio na podršci koju Poljska pruža u tom procesu", navodi se u saopštenju.

Đurić je informisao sagovornika o aktuelnim pitanjima u regionu, kao i o dijalogu sa Prištinom i položaju srpskog naroda na Kosovu.

Šef srpske diplomatije zahvalio je na podršci koju je Poljska pružila kandidaturi Srbije za organizaciju Specijalizovane svetske izložbe Ekspo 2027, i pozvao poljske kompanije da investiraju u Srbiji, čime bi se dodatno unapredila i ojačala ekonomska saradnja dveju država, navodi se.

Ministar Đurić sastao se i sa ministrom inostranih poslova Benina Olušegunom Ađadijem Bakarijem.

Ukazavši da Srbija i Benin imaju prijateljske veze još od 1962. godine i iz Pokreta nesvrstanih, Đurić je rekao da je naša zemlja opredeljena za dalje unapređenje tih odnosa na svim nivoima.

Sagovornici su ocenili da bi uzajamna poseta zvaničnika obe zemlje bila dodatni impuls jačanju, ne samo političkih odnosa, već i međusobnom upoznavanju dva naroda.

Đurić je naveo da je Srbija zainteresovana za jačanje saradnje i u oblasti ekonomije, trgovine i poljoprivrede.

Podsetio je da se Srbija, kao domaćin, intenzivno priprema za održavanje Specijalizovane međunarodne izložbe Ekspo 2027, te uputio poziv Beninu da uzme učešće na ovoj prestižnoj manifestaciji.

Đurić se u Luksemburgu sastao i sa evropskim komesarom za susedsku politiku i pregovore o proširenju Oliverom Varhejijem.

On je izrazio zadovoljstvo učestalošću i kontinuitetom susreta sa visokim zvaničnicima Evropske unije, naglasivši da je to prilika da se glas Srbije čuje, i da niko nema dilemu da naša zemlja ostaje posvećena evropskom putu i da je punopravno članstvo u EU strateško opredeljenje i prioritet naše spoljne politike.

U razgovoru sa evropskim komesarom, šef srpske diplomatije još jednom je ukazao na izuzetno težak položaj srpskog naroda na Kosovu, koji se iz dana u dan iznova suočava sa političkim obespravljivanjem i kršenjem najelementarnijih ljudskih prava od strane Prištine.

Takođe, prema njegovim rečima, nespremnost Prištine da omogući formiranje Zajednice srpskih opštine svedoči da sa te strane ne postoji suštinska zainteresovanost za dijalog.

Prilikom današnjeg susreta, sagovornici su se osvrnuli i na aktuelne bezbednosno-političke teme i pitanja od značaja za regionalnu saradnju na Zapadnom Balkanu.