Ministri regiona: Evropskoj uniji nedostaje Zapadni Balkan, potrebna brža integracija regiona

Ministri spoljnih poslova sa Zapadnog Balkana istakli su danas, na ministarskom panelu Evropskog foruma Vahau i Prijatelja Zapadnog Balkana u austrijskom Getvajgu, da je cilj svih u regionu članstvo u Evropskoj uniji i da ih raduje ako EU smatra proširenje strateškim pitanjem, ali i ukazali da je potrebna što brža integracija, posebno u aktuelnim geopolitičkim okolnostima.

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić poručio je da je potrebno da region ujedini svoje resurse, jer, iako svakako postoje razlike, region mora da ujedini snage i lobira zajedno, ako želi da se integriše u Uniju što pre.

Istakao je da je Srbija planira da do 2027. godine završi sve ekonomske i zakonske reforme potrebne za pristupanje. 

„Naši prioriteti su jasni. Želimo da održimo stabilnost u regionu, a to se može samo u saradnji sa Briselom i partnerima u regionu. Želimo da se fokusiramo na to da Beograd bude samostalan u donošenju odluka, uz usaglašavanje sa EU do članstva", rekao je Đurić.

Srbija želi punopravno članstvo i ništa drugo i oko tog neće biti kompromisa, naglasio je šef srpske diplomatije.

Svestan, kaže, da nije sve u redu u regionu, jer postoje problemi prošlosti, ukazao je da će biti potreban veliki napor da se reše sva pitanja i mnogo privrženosti EU da pomogne u tom rešavanju. 

„Ali želimo da to bude na fer način, da sve strane budu jednako zadovojne i nezadovoljne", dodao je Đurić.

On je rekao da je na prošlom mirovnom samitu o Ukrajini predsednik Kenije citirao jednog američkog generala da „litar znoja u pregovorima spašava mnoge litre krvi u borbi", i poručio da rešavanje pitanja u regionu mora da bude u fokusu.

„Do 2027. godine bićemo ekonomski mnogo bolje mesto. Srbija se značajno ekonomski razvila i spremni smo da delimo naše trzište sa drugima u regionu", rekao je Đurić.

Kosovska ministarka spoljnih poslova Donika Gervala konstatovala je da, budući da svi pričaju o proširenju, to pokazuje da je EU jedina struktura koja može da se širi. 

Zato se, kaže, mora objasniti građanima šta znači pristupanje Uniji.

„Većina nas radi što je potrebno da se približimo EU. Ali, biće izazov uveriti građane EU da Zapadni Balkan, Ukrajina i Moldavija kao njen deo, čine Uniju snažnijom i nisu pretnja", poručila je Gervala, ali i dodala da je uverena da građani u baltičkim zemljama, Poljskoj „nisu sigurni da će zemlje našeg regiona koje podržavaju Rusiju i agresiju na Ukrajinu biti spremne da uđu u EU".

Zato je apelovala na EU da ne treba da uverava političare u regionu da učine ono što je potrebno, već da uvere građane Unije da je proširenje dobro, kako bi njihova podrška bila velika. 

„U suprotnom imali bismo ekstremnu desnicu i levicu protiv nas. Ako jačaju dalje, pričaćemo više o bezbednosti nego o proširenju", rekla je Gervala.

Šef albanske diplomatije Iglji Hasani rekao je da ga raduje što EU smatra proširenje strateškim pitanjem. 

„Potrebni su nam stabilnnost i blagostanje. Siguran sam da će mađarsko predsedavanje podsticati proces proširenja. Vreme je da stvari postanu realne, da se testira odlučnost svih. Albanija je spremna da otvori što više poglavlja ove godine. Nemamo vremena za gubljenje", poručio je Hasani.

Dodao je da bilateralna pitanja treba rešavati upravo tako, bilateralno.

„EU je san za nas, ali ne sme da ostane samo san", dodao je on.

Ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani upitao je da li bi, primera radi, SAD bile bezbedne ako Nevada ne bi bila njihova članica, već izvan SAD, izložena drugim uticajima. 

„Ne. Ključno za bezbednost i stabilnost EU je da se konsoliduje rana EU - Zapadni Balkan", poručio je on.

Dodao je da ljudi  iz regiona napuštaju svoje zemlje i idu ka EU, što se mora zaustaviti, jer pražnjenjem regiona - on postaje ranjiviji prema drugim uticajima.

„Nije dobro da se vidi da neko nekog blokira u otvaranju poglavlja. Potrebno je promovisati 'non pejper' o kvalifikovanoj većini za proširenje. Postepeno pristupanje je nešto pozitivno, jer smo bili frustrirani što se sve dobija tek članstvom", dodao je Osmani.

Šef crnogorske diplomatije Filip Ivanović istakao je da je njegova zemlja na dobrom putu da postane članica, jer je ostvaren napredak u brojnim poljima.

Dodao je da Podgorica očekuje međudržavnu konferenciju iduće sedmice na kojoj će taj napredak biti potvrđen.

"Naša ambicija je da završimo naš deo posla do 2026. godine", rekao je ministar i, koristeći pomalo neuobičajen termin u diplomatiji, naveo da treba održati u životu "erotski odnos EU i zemalja regiona".

"Uniji nedostaju zemlje regiona, i obratno. Verujem da postoji taj erotski odnos između nas. Kada se EU bude ujedinila sa regionom, onda će biti zadovoljena", objasnio je Ivanović i izazvao smeh u sali.

Izrazio je uverenje da će rezultati izbora za Evropski parlament potvrditi da će proširenje biti proritet iduće briselske administracije.

"Uveren sam da je proširenje najbolja politika koju EU ima. Ako ta politika ne bude realizovana ili bude zaustavljena dovodi se u pitanje kredibilitet EU", upozorio je crnogorski ministar.

Dodao je da postepeno pristupanju EU ne može biti  alternativa punopravnom članstvu.

"Važno je da građani naših zemalja 'osete' šta je to biti deo EU. Što se više postepene integracije dobije od EU biće jasno da Unija znači biznis. Mi bismo želeli da naš posao bude završen u naredne tri godine, ali i da čujemo šta će biti sa diskusijom o internim reformama UN, koja treba da teče paralelno", dodao je Ivanović.

Ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković ukazao je da je Zapadni Balkan u scru, a ne u zadnjem delu Evrope, ali i da je region svestan da ima odgovornost da postane deo te velike porodice.

„Političari u našim zemljama nisu najbolji u svetu, zato smo propustili mnoge prilike, ali istovremeno i u EU su spavali. Nismo ništa uradili decenijama. BiH je dobila sada konkretnu ponudu Planom rasta i postepenom integracijom", rekao je Konaković.

Poručio je da je sada trenutak koji treba iskoristiti.

„Imamo ovaj trenutak zbog ruske agresije na Ukrajinu, i slažem se da, ako Evropa ne kontroliše ovaj deo Evrope - neko će drugi. A, to je opasno po sve", dodao je Konaković.