Dojče vele: Uspostavljanje kosovske ambasade u Jerusalimu - delikatna diplomatska situacija

Kosovo se 4. septembra prošle godine u Beloj kući, potpisujući Vašingtonski sporazum, obavezalo da će uspostaviti kosovsku ambasadu u Jerusalimu, ali je taj potez naišao na protivljenje Evropske Unije, Lige arapskih država i Turske, piše Dojče Vele.

Uspostavljanje diplomatskih odnosa između Kosova i Izraela, gde je fokus na posvećenosti Kosova otvaranju ambasade u Jerusalimu, pokrenulo je debatu na Kosovu, da li otvoriti ambasadu ili ne. 

Evropska unija, Liga arapskih država i Turska su od Kosova zatražili da ne otvara ambasadu u Jerusalimu.

Vršilac dužnosti predsednika Kosova Vjosa Osmani rekla je da će nova vlada koordinirati svaku akciju sa novom administracijom američkog predsednika Džozefa Bajdena.

"Koordiniraćemo našu diplomatsku akciju sa SAD i administracijom Bajdena, tu je naš Jerusalim", rekla je Osmani.

Pozdravna pisma Kurtija i Netanjahua

Premijer Izraela Benjamin Netanahju nakon izbora na Kosovu i pobede Pokreta Samoopredeljenje čestitao je Kurtiju kojem je, između ostalog poručio i da ga "očekuje u Jerusalimu da zajedno svečano otvore kosovsku ambasadu".

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan takođe je čestitao Kurtiju na izbornoj pobedi, rekavši da mu je "drago što je saznao za njegov stav" o preispitivanju obaveze da se otvori ambasada Kosova u Jerusalimu.

Erdogan je posavetovao Kurtija da bi "bilo korisno izbeći takav korak koji bi mogao da nanese veliku štetu Kosovu".

U odgovoru Erdoganu i Netanjahuu, Kurti je izrazio nadu o produbljivanju saradnje sa tim zemljama, nakon formiranja nove vlade na Kosovu, ali ni u jednom pismu nije pomenuo da li će se odazvati pozivu izraelskog premijera, kao i da li će poslušati Erdoganov savet.

"Samoopredeljenje još uvek čeka"

Na sastanku Kurtija i turskog ambasadora u Prištini 1. marta, Kurti je rekao da će razmotriti pitanje u kom gradu će biti smeštena kosovska ambasada, Tel Avivu ili Jerusalimu, ali je i dodao da će posebno proučiti i dokumenta po tom pitanju odlazeće vlade.

Portparol Samoopredeljenja Perparim Krieziu je rekao da su izjave Kurtija u vezi sa opredeljenošću odlazeće vlade da uspostavi kosovsku ambasadu u Jerusalimu bile dosledne.

"Što se tiče lokacije ambasade, Gospodin Kurti je bio  korektan, dosledan i transparentan u svojim stavovima, rekavši da je to pitanje kojim će se nova vlada pozabaviti nakon uvida u dokumentaciju. Ovo je važna akcija pre donošenja odluke njegove vlade po ovom pitanju", rekao je Krieziu.

Otvaranje kosovske ambasade u Jerusalimu predviđeno je sporazumom od 4. septembra 2020. godine, kada su Kosovo i Srbija u Beloj kući potpisali dva dokumenta za normalizaciju ekonomskih odnosa, u prisustvu tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa.

Neposredno nakon ovog sporazuma, Evropska unija izrazila je zabrinutost zbog posvećenosti Kosova uspostavljanju ambasade u Jerusalimu.

"Kako su Kosovo i Srbija prepoznale evropsku integraciju kao strateški prioritet, Evropska unija očekuje da obe strane deluju u skladu sa ovom opredeljenošću kako ne bi naškodile svojoj evropskoj budućnosti. Srbija već pregovara o ovom članstvu i očekuje se da ga uskladi. politika sa onima Evropske unije", rekao je portparol EU Peter Stano.

Afrim Hoti: Države moraju poštovati potpisane sporazume

Stručnjaci za međunarodne odnose u međuvremenu kažu da je prema diplomatskom i konzularnom pravu, u okviru međunarodnog javnog prava, određivanje lokacija stranih diplomatskih predstavništava isključivo ustavno i suvereno pravo države koja te misije prihvata.

Profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Prištini Afrim Hoti kaže da je postojala javna obaveza koju su legitimne vlasti Kosova potpisale za otvaranje kosovske ambasade u Jerusalimu i da je sada preostalo samo da se sprovede uspostavljanje ambasade, jer se mora ostati dosledan potpisanim sporazumima.

"Kurti se mora odazvati pozivu izraelskog premijera, u zavisnosti od stava koji gradi na spoljnoj politici. Gotovo je osnovni princip da se sporazumi moraju poštovati. I na ovoj osnovi već imamo tripartitni sporazum sa Izraelom i SAD. Isto se mora ili poštovati ili na kraju mora biti pokrenut postupak za njegovu promenu. Ako ne bude pokretanja, tada se moraju primeniti međunarodni ugovori", rekao je Hoti.

Šaša: Niko ne želi da bude međunarodna crna ovca

Drugi stručnjak za međunarodne odnose Demuš Šaša iz Instituta za evropsku politiku -EPIK, rekao je da priznanje nezavisnosti Kosova od strane Izraela treba ceniti, ali da je odluka o osnivanju ambasade u Jerusalimu bila je pogrešna.

"Niko ne želi da bude međunarodna crna ovca. Takva akcija predstavlja flagrantno kršenje međunarodnog prava i predstavlja remećenje pregovaračkog procesa između Palestine i Izraela. Ovo je posebno štetno u slučaju Kosova, jer Kosovo ako namerava da se pridruži UN, čini ozbiljna kršenja najvažnijih međunarodnih standarda UN", kaže Šaša.

Prema njegovim rečima, "odbijanje mnogih zemalja sveta" da uspostave svoje ambasade u Jerusalimu, odražava 50-godišnji međunarodni konsenzus da se stvar prepusti pregovaračkom procesu između strana.

"Sada je doneta odluka o uspostavljanju diplomatskih odnosa. Izuzetno je teško preinačiti tu odluku, iako postoje primeri poput onog u slučaju Paragvaja. Međutim, smatram da priznanje od Izraela nisu pružili kosovski predstavnici, već kosovski međunarodni prijatelji. Zbog toga bi nova vlada trebalo da razvije bliski dijalog sa SAD i EU kako bi se dogovorila o sudbini kosovske ambasade u Izraelu", rekao je Šaša.

Prema njegovim rečima, predstavnici kosovskih institucija prvo moraju da obezbede da imaju podršku celokupnog političkog spektra na Kosovu kako bi sproveli međunarodne obaveze.