Džozef: Veštačka kriza na Kosovu, pogoršaće odnose sa EU i Vašingtonom

Viši saradnik Instituta za spoljnu politiku Džons Hopkins, Edvard Džozef, istakao je da se Kosovo ne nalazi u situaciji u kojoj je, zbog tesnih izbornih rezultata, teško formirati vladu, ali da se zbog tvrdoglavosti rukovodstva nalazi pred novom političkom krizom, što će, kako ocenjuje, dodatno pogoršati odnose sa Vašingtonom i Evropskom unijom.

Džozef je izrazio nadu da će Ustavni sud odlučiti da ne raspusti kosovsku skupštinu, ali da situacija na Kosovu svakako nije dobra.

Kako je ocenio za Kosovo onlajn, novi izbori nisu ni u čijem interesu.

„Ovo je nepotrebna kriza i ono čemu se moramo nadati jeste da će Ustavni sud presuditi da Skupština nije raspuštena, da postoji još jedna mogućnost da Skupština deluje pre nego što Kosovo bude moralo da ide na nove izbore, što nije ni u čijem interesu. Ovo nije standardna politička kriza u kojoj imate tesne izbore i veoma je teško formirati vladu, pa zato morate da idete na nove izbore. Ovo je slučaj u kojem imate potpunu mogućnost da formirate vladu, ali postoji odbijanje i tvrdoglavost rukovodstva na Kosovu da shvati da jednostavno mora da nastavi sa izborom predsednika“, kazao je on.

Prema njegovim rečima, postoji logičan izbor, a to je da Vjosa Osmani ostane na poziciji predsednice Kosova.

„Da li je predsednica učinila nešto da diskvalifikuje sebe? To je pitanje, a ne da li volite Osmani ili ne. Pitanje je da li je Osmani učinila bilo šta da diskvalifikuje sebe za drugi mandat. A odgovor je apsolutno ne. Naprotiv, govorimo ovde u Vašingtonu da je ona predsednica koja je izgradila najbliži odnos sa Trampovom administracijom. Dakle, ovo je veoma jasan odgovor, a odnosi se na zaštitu kosovskih interesa“, kazao je Džozef.

Naš sagovornik smatra i da bi novi politički zastoj mogao dodatno da zategne odnose između Prištine i Vašingtona, kao i Evropske unije, jer, kako dodaje, više niko ne želi haos.

„Kome je potrebno da vidi više haosa? Ovo je veštačka kriza, kriza ega i nedostatka liderstva i nije u interesu Kosova. Predsednica Osmani je izgradila bliske odnose koji su vidljivi. Ugostio sam je prošle godine, sastala se i sa visokim američkim zvaničnicima, zatim je održavala komunikaciju između Kosova i Sjedinjenih Američkih Država, čak i nakon što je strateški dijalog sa Kosovom obustavljen“, dodao je Džozef.

Naglasio je i da bi nova institucionalna neizvesnost mogla da oslabi međunarodnu podršku Kosovu od strane SAD, EU i Natoa, ističući da Priština izazivanjem veštačkih kriza šalje loš signal.

„Kada pokažete da ste u potpuno nepotrebnoj, veštačkoj ustavnoj krizi nakon dugotrajne nemogućnosti da se formira vlada, kakvu poruku šaljete? Da li šaljete poruku da ste sposobni da budete punopravni partner? Ne, ovo je samo davanje argumenata protivnicima Kosova, uključujući, naravno, i one u Srbiji. Ovo je potpuno pogrešan, nepotreban signal. Postoji veoma jednostavno rešenje. Ako Ustavni sud presudi da Skupština nije potpuno raspuštena i da izbori još ne moraju da se održe, onda bi rukovodstvo trebalo da se okupi i podrži Osmani, ako ni zbog čega drugog, onda zbog interesa Kosova i da bi se izbegla kriza“, naveo je Džozef.

Kako je dodao, očigledno je da Aljbin Kurti, kao premijer i vođa partije koja ima najviše mesta u parlamentu, ima ključnu ulogu. Po pitanju odnosa Kurtija i Osmani, Džozef navodi da su oni dinamični, ali da je sada trenutak da se vodi računa isključivo o interesu Kosova.

„Znam da su to dinamične političke ličnosti, bez obzira na to kako je njihov odnos počeo. Svi politički odnosi su dinamični. Bez obzira na to da li je Kurti bio politički iznad Osmani na početku, a zatim se ona politički osamostalila, odnosi u politici se menjaju. Poenta je kakav je dosije predsednice. To je jedino pitanje – i izbegavanje krize koja šteti zemlji. Kakvi god da su nesporazumi, ogorčenost ili neslaganja između Kurtija i Osmani, to nije bitno. Važno je šta je u interesu Kosova, a to je da predsednica ostane na funkciji“, rekao je Džozef.