Džozef: Znaju li Srbi šta se na Kosovu događalo od 1987. do 1996. godine?

Srbija se ponaša kao da joj je status kvo prihvatljiv, kao da je glavni cilj da Kosovu pravi problem, sprečavajući ga da se učlani u međunarodne organizacije, izjavio je u intervjuu za nedeljnik NIN nekadašnji zamenik šefa misije OEBS na Kosovu Edvard Džozef.

“To je klasično ‘neka komšiji crkne krava’. Srbija svako opozvano priznanje nezavisnosti predstavlja kao veliku pobedu. Ali šta sa tim pobedama dobija. Hoće li se Kosovo ‘predati’, odustati od nezavisnosti i ponovo se pridružiti Srbiji. Teško”, rekao je Džozef, inače profesor na “Džon Hopkins” univerzitetu u Vašingtonu.

On je naglasio da bi o idejama o međusobnom priznanju koje dolaze iz zapadnih zemalja, Srbija trebalo da razmisli i razmotri prednosti i mane svog trenutnog položaja.

Džozef je naveo da razmena teritorija ne bi ništa rešila, već samo zakomplikovala odnose Srbije i Kosova, zato što bi Srbi južno od Ibra otišli, a ključne srpske zaostavštine, Dečani i Gračanica, bile bi ugrožene.

Pored toga, razmena bi, po Džozefovim rečima, podstakla i zahteve za etno-teritorijalna rešenja i u Bosni i Hercegovini, ali i ne samo u njoj. On očekuje da se dijalog Srbije i Kosova nastavi.

“Beograd mora da se trudi. Što se Prištine tiče, Aljbin Kurti je potpuno drugačiji političar od onih sa kojima se Srbija do sada suočavala. To Srbiji donosi i prilike i neprilike. Sposobne evropske i američke diplomate rade na tome, i verujem da će naći način da se pregovori nastave”, rekao  je Džozef.

Postoji, međutim, važan dijalog koji nikada nije počeo, a to je unutrašnji dijalog kosovskih Srba, koji je predsednik Vučić tražio 2017, podsetio je Džozef. On je  naveo da je Vučić bio u pravu kada je govorio o potrebi da se odbaci “mitološki pristup” Kosovu, ali je dodao da ništa na tom planu nije učinjeno.

“I Vučić nije jedini krivac. Zašto drugi političari, akademici, trustovi mozgova, nevladine ogranizacije, nisu počeli taj dijalog. Zašto se ne istražuje nedavna kosovska istorija, koja nije počela bombardovanjem 1999. već ukidanjem kosovske autonomije 1989. Znaju li Srbi šta se na Kosovu događalo od 1987. do 1996. godine? Da li je nemoguće suočiti se sa prošlošću, sa pravom istinom? Ne verujem da je tako”, zaključio je Džozef.