Terzić: Etnički motivisani napadi deo šire antisrpske agende Aljbina Kurtija

Zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Miloš Terzić izjavio je da su etnički motivisani napadi na Srbe na Kosovu deo šire antisrpske agende Aljbina Kurtija, uz prećutnu podršku dela međunarodne zajednice. Poručio je da će Beograd, kao i do sada, nastaviti da se bori za poboljšanje položaja srpskog naroda na Kosovu, institucionalno i materijalno.

Terzić napominje da se uvek mora imati u vidu da je od dolaska Aljbina Kurtija na vlast u Prištini zabeleženo više od 800 etnički motivisanih napada usmerenih isključivo na Srbe, među kojima su bili i napadi na decu.

„Uvek govorimo o onome što je aktuelno, ali i podsećamo na napade na srpsku decu, na upucavanje srpske dece u Gotovuši na Badnji dan. Napadano je sve srpsko. Ono što je potrebno da bi se neko delo kvalifikovalo kao etnički motivisani napad jeste motiv, a motiv Aljbina Kurtija je da napada sve srpsko. On ima u planu i programu definisane ciljeve, a ti ciljevi se odnose na to da se dođe do ujedinjenja dve Mitrovice, što ne može da se desi na osnovu svega onoga što je dogovoreno 2013. i 2015. godine Briselskim sporazumom i njegovim delom koji se tiče formiranja Zajednice srpskih opština“, rekao je Terzić za Kosovo onlajn.

Dodao je da je, takođe, cilj Aljbina Kurtija i panalbanizam, odnosno stvaranje „velike Albanije“.

„Cilj je etničko čišćenje Kosova i Metohije, isterivanje svih preostalih Srba koji žive u južnoj srpskoj pokrajini i ukidanje srpskog jezika kao službenog jezika. A shodno tome, svi ti etnički motivisani napadi na srpski narod, na srpsku decu, upravo su povezani sa ciljevima Aljbina Kurtija. Motiv je da se napada sve srpsko i zato ta dela i vidimo na taj način. Dakle, etnički motivisani napadi su, u stvari, deo šire antisrpske agende Aljbina Kurtija, uz prećutnu podršku, očigledno, jednog dela međunarodne zajednice, za koji možemo da kažemo da je saučesnik u ovim procesima koji se odvijaju. Tu mislimo i na sve ono što se događa tokom prethodnog meseca“, rekao je Terzić.

Prema njegovom mišljenju, veliki incident i odstupanje od dijaloga predstavlja i namera da se otvori most na Ibru.

„Tu je i prebijanje Nenada Raškovića. U vezi sa tim slučajem vidimo da su pokrenuti određeni disciplinski postupci, što pokazuje da su pripadnici takozvane kosovske policije sproveli teror nad tim nedužnim čovekom. Vidimo šta su radili i na Gazivodama, a jedini cilj jeste antisrpska kampanja i to je ogledalo antisrpske politike Aljbina Kurtija da pod pritiskom protera Srbe. To je ono što srpska država nikada neće dozvoliti. Ukazivaćemo i tom delu međunarodne zajednice kakav je to režim, jer taj režim stvara nepodnošljive uslove za život srpskog naroda. Pored onoga što radi Kurti, važan je i odnos međunarodnih faktora – EU, Kfora, Euleksa – jer, ako ne zaustave ovo što radi Kurti, ne možemo ništa drugo da kažemo osim da su oni saučesnici u tom procesu“, kazao je Terzić.

Na pitanje šta treba da se dogodi da bi međunarodna zajednica konkretnije reagovala na etnički motivisane incidente prema Srbima, ukazuje da su se strani predstavnici oglašavali u tim situacijama, ali sterilnim i anemičnim saopštenjima.

„Srpski narod na Kosovu i Metohiji nema ništa od toga. Potrebno je da preduzmu konkretne mere prema privremenim institucijama samouprave u Prištini i prema Aljbinu Kurtiju da bi se taj teror nad srpskim narodom zaustavio. Mi ćemo pokrenuti, naravno, pod vođstvom i liderstvom predsednika Aleksandra Vučića, sve što je u našoj moći i borićemo se da popravimo položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. To smo činili i sada, institucionalno i materijalno, i to ćemo nastaviti da radimo“, naglasio je Terzić.

Podsetivši da su od 1999. godine pripadnici Kfora „naoružani do zuba“ ušli na prostor Kosova shodno Rezoluciji 1244 i Vojno-tehničkom sporazumu u Kumanovu, ukazao je da su se najveći zločini, pogromi i etnički motivisani napadi na Srbe na Kosovu desili upravo posle 10. juna 1999. godine.

„Nisu hteli da urade ono što im je bila obaveza – da garantuju bezbednost svakom stanovniku u južnoj srpskoj pokrajini, bez obzira na etničku, versku ili bilo koju drugu pripadnost. Oni su se očigledno postavili kao neko ko želi da učestvuje u izgradnji takozvanog nezavisnog Kosova. To nisu uspeli da urade, to im nikada nećemo dozvoliti. To pokazuje i diplomatska veština predsednika Vučića, koji je najzaslužniji za to što je 28 zemalja povuklo odluku o priznanju lažne države. To stvara ogromnu nervozu u Prištini jer nisu izborili ono što su očekivali da će izboriti do 2012. godine“, ocenio je zamenik direktora Kancelarije za KiM.

Terzić ističe da zabrinjava i to što je Kfor slične bezbednosne procene, poput ovih koje se odnose na most preko Ibra, imao i pred 17. mart 2004. godine.

„Sećamo se svi vrlo dobro šta se tada dogodilo. Nato je nemo posmatrao paljenje srpskih svetinja, proterivanje i ubijanje Srba na Kosovu i Metohiji. Dakle, na nama je da ukazujemo i da se svim raspoloživim sredstvima borimo u okvirima u kojima možemo trenutno da delujemo. Moj utisak je da Kurti želi da isprovocira određene reakcije zvaničnog Beograda i srpske države. Mi moramo da budemo mudri, da budemo pametni i da nastavimo ekonomski, politički i u svakom drugom smislu da jačamo Srbiju do momenta kada ćemo biti u situaciji da, shodno političkim i diplomatskim aktivnostima, odreagujemo onako kako mi smatramo da treba“, zaključio je Terzić.