Eparhija raško-prizrenska: Međunarodna zajednica 2012. garantovala zaštitu statusa SPC na Kosovu i Metohiji

Glavni pravni savetnik Eparhije raško-prizrenske advokat Aleksandar Radovanović za Kosovo onlajn kaže da je položaj Srpske pravoslavne crkve na Kosovu sve lošiji, u situaciji u kojoj nema predstavnika međunarodne zajednice da garantuju prava.

Radovanović dodaje da su prava, imovina i zaštićene zone koje je crkva dobila oko većih svetinja, sve više na meti upravo onih kosovskih institucija koje bi trebalo da brane njihovo postojanje.

"Srpska pravoslavna crkva je 2012. godine, dok su tekli procesi za ukidanje tzv. "nadgledane nezavisnosti", od međunarodnih činilaca dobijala garancije da se na Kosovu i Metohiji, barem što se tiče statusa Srpske Pravoslavne crkve, ništa neće promeniti, sem što će naša prava od sada da štite prištinske institucije. Već tada, usvajanjem tzv. Zakona o završetku nadgledane nezavisnosti, došlo je do velike promene, jer su prava Crkve iz Ahtisarijvog plana u velikoj meri umanjena", kaže Radovanović.

Po njegovim rečima, nacrt Zakona o zaštiti kulturnog nasleđa koji su, pre nekoliko godina, planirale da usvoje prištinske institucije i kojim bi u njihovu nadležnost palo uređivanje šta će SPC raditi sa svojim crkvama i manastirima, nije usvojen usled ogromnog pritiska međunarodne zajednice.

"Tim nacrtom je bilo predviđeno da su vlasnik celokupnog pokretnog i nepokretnog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji prištinske institucije, koje bi po tom nacrtu zakona mogle da uređuju šta će Crkva da radi sa svojim manastirima i crkvama, koje će brošure i koja istorija smeti da se pokazuju posetiocima, kako će da izgledaju fasade i znaci, pa sve do mogućnosti da nam se naše kulturno blago otme putem eksproprijacije, ukoliko bi neko iz neke institucije procenio da se loše staramo o svojim svetinjama. Ovaj zakon nije prošao samo zbog ogromnog pritiska međunarodne zajednice, ali je još tada jasno pokazao namere Prištine prema Srpskoj Pravoslavnoj crkvi", istakao je Radovanović.

Pravni savetnik Eparhije raško-prizrenske podsetio je da je manastir Visoki Dečani u veoma složenoj bezbednosnoj situaciji i da već pet godina ne može da u katastar upiše svoju imovinu, jer institucije jednostavno odbijaju da sprovedu odluku Ustavnog suda.

"Manastir Visoki Dečani je bio na meti ekstremista nebrojeno puta do sada, i nalazi se u veoma složenoj bezbednosnoj situaciji. Iako je uspeo da pred kosovskim sudovima zaštiti svoje pravo na privatnu imovinu, što je na kraju potvrdio i kosovski Ustavni sud, manastir već pet godina ne može da upiše svoje pravo u katastar, jer institucije jednostavno odbijaju da sprovedu odluku svog suda. Izgovori su razni, i ponekad se svode i na otvorene pretnje da će 'manastir da bude odgovoran za gnev naroda' ukoliko se vlasništvo manastira upiše u katastar. I pored velikog međunarodnog pritiska, kosovske institucije jednostavno odbijaju da sprovedu sudsku odluku, što bi bilo nezamislivo bilo gde drugde", rekao je Radovanović.

Po njegovim rečima, jedan od primera položaja koji SPC na Kosovu zauzima je služenje liturgije u Hramu Hrista Spasa u Prištini.

"Na kraju, najsvežiji primer je služenje svete Liturgije u Hramu Hrista Spasa, za slavu grada Prištine, Spasovdan. Iako Crkva ima sva dokumenta, i upisana je kao vlasnik i zemljišta i zgrade i u kosovskom katastru, već dvadeset i dve godine traju sprečavanja Crkve da svoj Hram i koristi. I pored upisanih i nespornih prava Crkve nad svojim Hramom i zemljištem oko njega, u javnosti se grad Priština i Univerzitet već dugo raspravljaju oko toga kome će da pripadne zemlja i šta će da se radi sa osveštanim hramom. Jedna od bizarnijih ideja je pretvaranje verskog objekta u 'muzej žrtava Holokausta nad Albancima', dok druge idu od rušenja do raznih varijanti skrnavljenja hrama pretvarajući ga u politički spomenik", kaže Radovanović.

Ovo su samo neki od primera postupanja prema Srpskoj Pravoslavnoj crkvi u kontinuitetu. U situaciji u kojoj nema predstavnika međunarodne zajednice da garantuju prava, položaj SPC je sve lošiji.

"U poslednje vreme, otvoreno se falsifikuje naša istorija, postoje najvulgarniji pokušaji kulturne aproprijacije i asimilacije našeg kulturnog i verskog nasleđa, retorika prema nama je sve gora i bezobzirnija, a prava Crkve da svoje probleme iznosi pred predstavnike međunarodne zajednice u Savetu za sprovođenje i nadgledanje se sistematski podrivaju poslednjih nekoliko godina, u pokušaju da se ukine i taj, poslednji postojeći, forum u kome Crkva i dalje ima neke šanse da očuva svoja prava", rekao je pravni savetnik eparhije.

Radovanović ističe da ovaj proces nije vezan za samo jednu vladajuću garnituru već je sistematski i traje više od jedne decenije, otkako je međunarodna zajednica te procese prepustila lokalnim strukturama.

"To je proces koji se poslednjih godina intenzivira. Ovaj proces, sa kojim su predstavnici međunarodne zajednice dobro upoznati, pokazuje i šta bi u budućnosti bila sudbina Srpske Pravoslavne crkve na ovim prostorima ukoliko bi ona bile vezana za kosovske institucije koje jednostavno ne žele Srpsku Pravoslavnu crkvu, ili je žele kao ukras, kosoviziranu ili albanizovanu, koja postoji samo da ispunjava naloge u strateškoj agendi kulturne aproprijacije naših spomenika kulture", kaže Radovanović.

Ono što je, po njegovim rečima, Srpskoj Pravoslavnoj crkvi potrebno, je pružanje dodatnih garancija da će prištinske institucije da je zaštite, jer su za ovu deceniju prištinske institucije jasno pokazale koje su im namere, i pored garancija koje su nebrojeno puta davale.

"Te garancije su se uvek završavale time da se Crkva krivi zbog toga što istrajava u borbi za svoje postojanje, svoj identitet i svoja prava, i pokušajima da se naša postojeća prava ignorišu ili dodatno sužavaju. Ahtisarijevim planom, Crkva je dobila i zaštićene zone oko većih svetinja. Međutim, kako godine prolaze, te zaštićene zone se sve više napadaju od strane upravo onih institucija koje bi trebalo da brane njihovo postojanje. SPC su potrebne čvrste međunarodne garancije za njen opstanak, sa jasnim mehanizmom sprovođenja i zaštite od ovakvog ponašanja prištinskih institucija. Eksperiment koji se sprovodi već jednu deceniju, a koji je trebalo da pokaže da Priština ima volje i mogućnosti da garantuje zaštitu prava Crkve, očigledno nije uspeo, i vreme je da se nađe nov model, čije sprovođenje neće da zavisi od hirova bilo koje administracije u Prištini", rekao je Radovanović.