Droga i region: Narkotici sve dostupniji, korisnici sve mlađi

U korišćenju droga u regionu Zapadnog Balkana pomerile su se brojne granice - starosne, teritorijalne i društvene. Prema najnovijim istraživanjima, psihoaktive supstance su se iz gradova proširile na ruralne sredine, a spustila se i donja granica kada tinejdžeri prvi put probaju drogu. Stručnjaci iz Beograda, Prištine, Skoplja i Tirane kažu za Kosovo onlajn da je vodeći problem to što nema dovoljno programa za ranu detekciju novih droga i preporučuju da se mora mnogo više raditi na prevenciji.

Piše: Katarina Saičić

Najnovije istraživanje Agencije EU za droge (EUDA) za 2026. godinu otkrilo je da oko 24 miliona odraslih Evropljana (15-64 godine) koristilo kanabis tokom prethodne godine što je oko 8,4 odsto populacije.

Oko 850.000 ljudi koristi opioide (heroin i slične droge), što predstavlja oko 0,3 odsto odrasle populacije EU. Procenjuje se da je oko 500.000 ljudi ubrizgavalo drogu intravenozno tokom prethodne godine.

Glavni trendovi u Evropi pokazuju da se sve više koriste sintetičke droge, da raste upotreba kokaina, a prisutan je i fenomen mešanja različitih droga sa alkoholom. Sa druge strane, opada upotreba heroina.

Sagovornici Kosovo onlajna navode da svi ti trendovi važe i za region Zapadnog Balkana. Naš region ove godine nije bio obuhvaćen stugijom EUDA-e, ali podaci od Agencije EU za droge od pre dve godine pokazali su da u regionu čak 42 odsto mladih koristi marihuanu, 22 odsto kokain i da to čine iz „zabave“.

Samo tri posto ispitanika je navelo da se obratilo za pomoć kako bi kontrolisalo i prestalo da koristi ove droge.

„Kokain u prahu i krek kokain bili su najčešće konzumirane droge pored najmanje jedne druge supstance, uključujući duvan i alkohol“, navodi se u istraživanju.

Stručnjaci za Kosovo onlajn pozoravaju da novi trendovi pokazuju da se smanjuje broj opijatskih zavisnika, dok se povećava broj onih koji koriste marihuanu, kokain i metamfetamine. Pored toga, droga je sve dostupnija, pa sada nije ograničena na centralne gradske opštine, već je ima i u seoskim sredinama. Nabavka je sve učestalija na internetu i preko društvenih mreža, ali i ulični dileri opstaju. 

Na Kosovu najrasprostranjenija marihuana

Osnivač centra za savetovanje i lečenje zavisnosti „Lavirint“ Safet Bljakaj izjavio je za Kosovo onlajn da upotreba droga na Kosovu raste, a među narkoticima najrasprostranjenija je marihuana, pa kokain, dok broj heroinskih zavisnika opada.

Bljakaj je izneo podatke koji pokazuju da se na Kosovu menjaju droge koje se koriste, ali i da je njihova teritorijalna rasprostranjenost sve veća.

„Dosta je opala upotreba heroina u poslednjih osam godina. U poslednjih pet godina, više se koristi kokain i naravno, marihuana, koja je zahvatila celu teritoriju Kosova, uključujući i ruralne sredine. Za nas je vrlo zabrinjavajuća upotreba kokaina. Situacija u tom pogledu može potpuno da se otrgne van kontrole institucija”, kazao je Bljakaj za Kosovo onlajn.

Dodao je da je situacija najsloženija u Prištini, ne samo zbog kokaina koji se tamo najviše koristi, već i zbog drugih droga. 

„Droga stiže u veće gradove, a odatle se širi na druga mesta. Dakle, u Prištini ima i nekih drugih vrsta droga koje su nalik na kokain, kao što su metamfetamini i amfetamini. Pogotovo zabrinjava amfetamin. To je droga koja je vrlo opasna i brzo stvara zavisnost, a osobe koje je koriste su veoma agresivne”, objašnjava ovaj stručnjak.

Ukazao je da je važno da lečenje bude što kvalitetnije.

„Lečenje se na Kosovu odvija u javnim institucijama kao što je Psihijatrijska klinika u Prištini, Centar Lavirint i druge privatne ustanove. Važno je da lečenje bude što kvalitetnije, ali imamo problema u programima za prevenciju. Ne postoji nacionalni program koji obuhvata celu teritoriju, sa ciljem da se on usmerava na mlade, ne samo one u školama, nego i mlade van školskog sistema”, ispričao je Bljakaj.

Niže cene - više droge na crnom tržištu

Prema njegovim rečima, korisnici droga su sve mlađi. 

„Kada je reč o najmlađima, nama to nije toliko problematično, jer su to sporadični slučajevi. Dakle, bilo je tu i osoba sa devet, 11 ili 12 godina, ali to su sporedni slučajevi. Najviše ih ima među mladima od 14, 15 ili 16 godina, poneko sa 17“, kazao je Bljakaj.

Dodao je da njegov centar od 2000. godine prati cene droga na Kosovu i u vezi sa tim, niže cene podrazumevaju da narkotika ima više na tržištu.

„Gram kokaina je do skoro bio 80 evra. Poslednje dve godine, cena je pala, što znači da te droge ima više u ponudi. Heroin je ranije bio veoma jeftin, pre 10 godina. Sada smo vrlo zadovoljni jer se kod mladih jako retko sreću slučajevi koji počnu sa heroinom. Ima više vrsta marihuane u opticaju na crnom tržištu. Marihuana iz Albanije je jeftinija, ali se ne prodaje dobro. Stigla je marihuana iz Evrope koja je troduplo skuplja, ali nju svi žele. To je zanimljivo. Ako idemo po gramu ili po cigareti, jedna cigareta košta 10 evra. Ona koja stiže iz Evrope je trostruko skuplja i vrlo visokog kvaliteta. Ona sadrži veći procenat supstance TSH, dvostruko veći nego što je slučaj kod domaće”, ispričao je Bljakaj.

On naglašava da na Kosovu ima nešto više od 40.000 zavisnika od droga, ali se moraju razlikovati korisnici droga od problematičnih korisnika droga.

Snižavanje starosne granice

Psihijatar u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Beogradu dr Aleksandar Vujošević izjavio je da su se pomerile brojne granice kada je u pitanju uzimanje droge - pa je sada ona dostupna svima, bez obzira da li žive u selu ili gradu, dok mladi sve ranije probaju psihoaktivne supstance.

„Droga, odnosno psihoaktive substance, postaju dostupne svima. Podela selo-grad, ali i podela po opštinama u gradovima u kojima je droga rasprostanjenija, više ne postoji. U Beogradu je bilo tipično da se droga uzima u centralnim opštinama, ali je to prošlost. Društvena klima i promene koje se dešavaju utiču na to da je droga svima dostupna, naravno, ukoliko to žele”, rekao je Vujošević za Kosovo onlajn.

Kako kaže, starosna granica se iz godine u godine polako snižava. 

„Danas više nije neobično kada imamo decu od 14 godina koji su probali prvu psihoaktivnu supstancu. Pred kraj srednje škole dolaze na red takozvane klupske droge ili psiho-stimulansi, kao što su spid ili amfetamin. U našoj ustanovi lečimo sve oblike zavisnosti i bavimo se lečenjem ljudi starih od 16 godina. Ne smemo zaboraviti alkohol koji je najčešće prva supstanca koja se proba. Teško je govoriti o zavisnosti kod jako mladih ljudi. Pre ćemo tu govoriti o probanju, o prvim iskustvima sa psihoaktivnim supstancama. Što neko ranije proba drogu ili uđe u svet bilo koje zavisnosti, znatno je veća mogućnost da stvori zavisnički karakter”, objasnio je naš sagovornik.

U vezi sa pomeranjem granica, došlo je i do promena u načinu distribuiranja droge, pa se ona sada sve više nabavlja preko društvenih mreža ili putem interneta. 

„Svi se prilagođavaju ovom vremenu, pa nažalost i dileri droga. Postoje stranice na internetu, takozvani „darknet” i neke druge slične stvari preko kojih se droga može nabavljati na različite načine. Dileri i u staroj formi opstaju i ima ih u velikom broju, ali i ti novi oblici rasprodaje psihoktivnih supstanci su jako dostupni i olakšavaju nabavku. To možemo gledati i iz drugog ugla. Postoje i nove droge koje još nisu svrstane u psihoaktivne supstance, pa čak nisu ni zabranjene. Ono što je dobro je to što je uspostavljen sistem za uzbunjivanje i sve što je primećeno da može biti u grupi psihoaktivnih sipstanci stavlja se na spisak, prati se i kažnjava se njihovo distribuiranje”, rekao je doktor Vujošević.

Oko 300.000 korisnika droga u Srbiji

Kada je u pitanju broj korisnika droga u Srbiji, ne postoji tačan broj, ali se procenjuje da ih je oko 300.000.

„Broj ljudi koji je probao psihoaktive substance i broj ljudi koji su zavisnici se prilično razlikuje. Ima dosta ljudi koji su probali psihoaktive substance, ali ipak nisu došli do stepena zavisnosti. Tu je cifra od oko 300.000 ljudi koji uzimaju psihoaktive substance na problematičan način. Ono što je dugo bio glavni društveni problem kada su u pitanju psihoaktive substance su opijati - heroin i njemu slične supstance. Opijatskih zavisnika u Srbiji ima 30.000 40.000. Evidentno je smanjenje ljudi koji uzimaju heroin i to je trend već godinama. To je dobro, ali nije dobro da se sve više uzimaju druge psihoaktivne supstance - psihostimulansi. Kako oni klasični od kokaina, ekstazija, amfetamina, pa tako i te takozvane nove droge koje su u stvari supstance koji svojim dejstvom deluju slično supstancama prema kojima su napravljene, jeftinije su i dostupnije”, objasnio je naš sagovornik.

Kada je u pitanju situacija u regionu, nema mnogo razlike između zemalja, budući da svetski trendovi uvek na kraju stignu i do nas.

„Slična je situacija u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, pa i Hrvatskoj. Neki trendovi koji su se prvo pojavili u Zapadnoj Evropi, stigli su i ovde. Na primer, smanjenje broja korisnika heroina, što se pojavilo i kod nas sa nekoliko godina zakašnjenja. Kaskamo po nekoliko godina i u onom što je dobro i u onom što je loše. Ti trendovi se na kraju izjednače. Danas je svet, a i Evropa, postao globalno selo”, navodi on.

Prema ovom stručnjaku, prevencija je najbitnija za smanjenje broja korisnika droga. 

U Severnoj Makedoniji bez sistema za ranu detekciju droga

Stručnjaci za borbu protiv narkomanije iz Udruženja „HOPS - Opcije za zdrav život” iz Skoplja Bogdan Kolev i Hristina Todorovska ocenili su da je vodeći problem u Severnoj Makedoniji to što ne postoji sistem za rano upozoravanje na psihoaktivne supstance.

Kolev je rekao da se stanje sa upotrebom droga u Severnoj Makedoniji ne razlikuje drastično od ostalih zemalja Zapadnog Balkana.

„To ostaje ozbiljan i dugoročan izazov za vlade, organizacije i za sve činioce koji rade na ovoj temi. Kao organizacija sa skoro 30 godina rada direktno sa ljudima koji koriste droge, često vidimo da postoje velike razlike između onoga što je napisano u zakonima, strategijama i onoga što se zaista dešava na terenu. Iako postoji izrađena nacionalna strategija za droge i akcioni planovi, primena je ograničena i ne daje uvek željene rezultate. Deo mera i aktivnosti ostaje samo na papiru, bez dovoljno finansija, kadra i jasnih mehanizama za praćenje da li te mere zaista funkcionišu”, rekao je Kolev za Kosovo onlajn.

Prema njegovom mišljenju, posebno zabrinjava podatak što u Makedoniji još uvek nije uspostavljen sistem za rano upozoravanje na nove psihoaktivne supstance, niti usluge ili servisi gde se može proveriti sastav supstanci. 

„Da je to postojalo, to bi pomoglo da se rizici pravovremeno prepoznaju i da se bolje zaštiti javno zdravlje svih građana koji žive u ovoj državi. U vreme kada se stalno pojavljuju nove psihoaktivne i nepredvidive supstance, ovo je ozbiljan nedostatak zemalja Zapadnog Balkana. Ovo znam jer imam informaciju da i u drugim zemljama Zapadnog Balkana ne postoji ovakav sistem za detekciju psihoaktivnih supstanci”, kazao je stručnjak iz Severne Makedonije.

Njegova koleginica iz istog udruženja Hristina Todorovska poručila je da borba protiv narkomanije mora biti usmerena na organizacije koje se bave ilegalnom trgovinom.

„Pre nego što počnemo da pričamo o novim drogama, želim prvo da se osvrnemo na već postojeće takozvane tradicionalne stimulanse koji su sve dostupniji na tržištu u celom regionu Zapadnog Balkana. Za razliku od novih supstanci za koje nemamo informacije da li su prisutne ovde ili nisu. To je rezultat nedostatka programa za proveru supstanci, odnosno 'drag čeking' programa. Nemamo takav program i ne možemo znati nigde da li je stigla neka nova supstanca i da li se ona proizvodi ovde”, kazala je Todorovska.

Ona je poručila da borba protiv droga ne treba da se vodi protiv ljudi koji upotrebljavaju supstance, već protiv organizovanog kriminala i mreža koje profitiraju od nelegalne trgovine.

Učestalost upotrebe kokaina u Albaniji 41 odsto 

Analitičarka javnih politika u Centru „Građanski otpor” iz Tirane Ritvana Hajdari izjavila je da je učestalost upotrebe kokaina u Albaniji 41 odsto, dok je na Zapadnom Balkanu procenat skoro dvostruko manji - 21 odsto. Ona je napomenula da posebno zabrinjava što mladi u Albaniji veoma rano probaju drogu.

„Upotreba psihoaktivnih supstanci u Albaniji je fenomen koji počinje veoma rano u životu adolescenata i u porastu je. U izveštaju 'Zdravlje i ponašanje dece školskog uzrasta' navodi se da je sedam odsto petnaestogodišnjaka barem jednom probalo kanabis. Takođe, pet odsto učenika je prijavilo da su ga koristili u poslednjih 20 dana. Ova statistika jasno pokazuje činjenicu da upotreba droga kod mladih počinje izuzetno rano”, kazala je Hajdari za Kosovo onlajn.

Dodaje da je na osnovu evropskog istraživanja o drogama, objavljeno da u Albaniji postoji veoma visoka učestalost upotrebe kokaina - 41 odsto, čime je ostavila iza sebe Zapadni Balkan sa 21 procentom i Evropsku uniju sa 29 odsto.

„Što se tiče najčešće korišćene psihoaktivne supstance u našoj zemlji, to je kanabis sa 56 odsto udela. Veoma alarmantan podatak je upotreba psihoaktivnih supstanci u društvu. Korišćenje u školskim prostorijama dostiže 17 odsto, a na radnim mestima 11 odsto. Govorimo o okruženjima koja bi trebalo da budu što bezbednija i ispravnija i to jasno pokazuje da je pristup ovim supstancama lakši, da su veoma dostupne. Podaci policije za mlade i adolescente, pokazuju da su petnaestogodišnjaci sve više uključeni u krivična dela vezana za psihoaktivne supstance. Statistika za 2020. godinu za starosnu grupu od 15 do 17 godina govori o 75 takvih slučajeva, dok je 2025. taj broj bio 147. Za starosnu grupu od 18 do 29 godina prošle godine taj broj je dostigao 1.797 slučajeva“, rekla je Hajdari.

Ona napominje da je radoznalost prvi razlog zbog kojeg mladi počinju da koriste droge, posebno tinejdžeri.

Ključna prevencija i rehabilitacija

Preporučila je da javne politike treba da se fokusiraju na sprečavanje slučajeva zloupotreba droga i rehabilitaciju tih mladih ljudi, dok bi škole trebalo da imaju funkcionalnije sisteme. 

„Psihosocijalne službe bi trebalo da budu aktivnije, bliže mladima, jer je ovo problem koji je podeljen na nekoliko karika. Počinje u porodici, zatim ako porodica ne može da se nosi sa tim, uzimajući u obzir kulturni nivo roditelja i druge uslove u kojima se mogu naći, odgovornost prelazi na školu, a potom se okrećemo relevantnim javnim institucijama. Pored dobrog funkcionisanja školskih struktura, potrebno nam je funkcionisanje centara zajednice. Ovi centri bi trebalo da budu bliži mladima”, zaključila je Hajdari.