EU i postepene integracije: Ima li dovoljno podrške za novi model proširenja?

Podrška država članica EU francusko-nemačkom planu postepene integracije zemalja Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije raste, a sagovornici Kosovo onlajna ocenjuju da su bezbednosni izazovi i veće jedinstvo unutar Unije podstakli razgovore o novom modelu proširenja. Istovremeno upozoravaju da ostaje otvoreno pitanje da li će takav koncept dobiti dovoljnu podršku unutar EU i kako bi bio sproveden u praksi.

Piše: Jelena Novakov

Nemački kancelar Fridrih Merc je krajem maja predložio da Ukrajina dobije status pridruženog člana EU, a da se Moldaviji i zemljama Zapadnog Balkana dodeli status posmatrača u institucijama EU.

Istovremeno, Austrija, Češka, Italija, Slovačka i Slovenija pozvale su Evropsku komisiju da preispita način na koji uključuje potencijalne članice sa Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište Unije, predstavljajući to kao način da se zemlje kandidati zadrže van ruske sfere uticaja.

Kao odgovor, Nemačka i Francuska predložile su da se zemljama kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji omogući raniji pristup evropskim programima i jedinstvenom tržištu, pre punopravnog članstva. Prema ovom predlogu, predviđa se i mogućnost učešća predstavnika zemalja kandidata na pojedinim ministarskim sastancima i samitima EU, ali bez prava glasa.

Korak unapred na evropskom putu u „mega-ponedeljak“ napravile su Ukrajina i Moldavija, koje su otvorile prvi klaster u pregovorima sa EU, dok je Crna Gora zatvorila dva poglavlja. U toj zemlji početkom nedelje boravila je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola, a region je nedavno posetio i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, koji je sa liderima razgovarao o proširenju EU i učestvovao na samitu EU-Zapadni Balkan u Tivtu.

Ideju o prijemu država Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište i Šengensku zonu pre priključivanja Evropskoj uniji izneli su premijer Albanije Edi Rama i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u zajedničkom tekstu za nemački FAZ u februaru.

Povoljan trenutak za proširenje

Mijat Kostić iz organizacije Novi treći put izjavio je za Kosovo onlajn da je aktuelna geopolitička situacija stvorila povoljan trenutak za proširenje Evropske unije, u kojoj, kako je ocenio, trenutno postoji veće jedinstvo nego prethodnih godina kada je reč o sprečavanju širenja ruskog uticaja.

„S jedne strane, postoje bezbednosni razlozi, pre svega zbog rata u Ukrajini, da se toj zemlji pruži određena vrsta bezbednosnih garancija i da se taj prostor geopolitički zaokruži. To podrazumeva i uključivanje Moldavije, koja bi mogla da bude naredna meta ruskih hibridnih aktivnosti, a potencijalno i direktnih pritisaka, u zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije“, rekao je on.

Kostić je naveo da su, sa druge strane, razlozi zbog kojih se govori o drugačijem modelu pristupanja Evropskoj uniji pre svega ekonomske prirode.

„Države poput Ukrajine i Moldavije, koje su u velikoj meri ekonomski iscrpljene, sa visokim nivoom korupcije i nedovoljno razvijenom vladavinom prava, nije jednostavno uključiti u Uniju. Zato se razmatra mogućnost da nove članice tek nakon određenog perioda dobiju puna prava, uključujući pravo veta i odlučivanje o pojedinim pitanjima. Reč je o dva različita pristupa – jednom koji proizlazi iz ekonomskih, i drugom koji proizlazi iz geopolitičkih razloga“, rekao je on.

Kostić smatra da bi zemlje kandidati mogle da dobiju određenu vrstu podrške već tokom procesa pristupanja, dok bi otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja za pojedine države moglo da bude ubrzano. Kako je dodao, postoji i mogućnost da za svaku državu bude primenjen poseban model pristupanja, kako bi se specifični problemi efikasnije rešavali na putu ka članstvu u EU.

„Ono što je možda najradikalniji predlog jeste da države, čak i nakon prijema u članstvo, pravo veta mogu da koriste tek posle određenog broja godina, odnosno nakon što reše ključne unutrašnje probleme“, naveo je Kostić.

On je objasnio da bi se na taj način sačuvala mogućnost jednoglasnog donošenja odluka i sprečile potencijalne blokade od strane država članica, poput onih koje su, prema njegovim rečima, u prethodnom periodu dolazile iz Mađarske dok je na vlasti bio Viktor Orban.

Kostić je rekao da očekuje da će pojedine članice EU zagovarati nove modele proširenja, navodeći da je cilj Berlina i Pariza da spreče širenje ruske sfere uticaja, posebno u Ukrajini i Moldaviji.

„Čak je i Mađarska, koja je ranije blokirala pojedine pakete sankcija Rusiji i dodatnu pomoć Ukrajini, promenila stav nakon promene vlasti u Budimpešti. Vidimo da je Evropska unija danas jedinstvenija nego pre godinu dana i to predstavlja pozitivan pomak kada je reč o politici proširenja. U tom slučaju i nove članice bi imale sličan stepen opreza prema Rusiji kao Nemačka i Francuska. U procesu ove konsolidacije veoma je moguće da će sve članice, ili makar većina njih, zauzeti zajednički stav da Ukrajina i Moldavija treba da budu deo evropskog bezbednosnog, a samim tim i ekonomskog prostora. Mislim da je trenutni zamah proširenja idealan, jer Evropa trenutno ima i unutrašnje jedinstvo i snažan podsticaj da bezbednosno i ekonomski zaokruži svoj prostor“, zaključio je Kostić.

Pitanje podrške

Naučni saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu Milan Igrutinović izjavio je za Kosovo onlajn da francusko-nemački predlog novog modela proširenja Evropske unije predstavlja pokušaj redefinisanja pristupnog procesa i pružanja konkretnijih podsticaja zemljama kandidatima, ali je upozorio da još ne postoji jasan pravni okvir niti garancije da će takva inicijativa dobiti dovoljnu podršku među državama članicama EU.

„Svaki predlog koji zajednički podrže Francuska i Nemačka nužno privlači pažnju, jer iza njega stoji određena politička težina. Ideja je da se, polazeći od procene da zemlje Zapadnog Balkana, ali sada i Ukrajina i Moldavija, nisu spremne da u kratkom roku okončaju pregovore i reše otvorena pitanja, proces proširenja redefiniše na duži rok. Cilj je da se tim državama ponudi određeni napredak i da se unutar same Evropske unije obezbedi podrška za takav pristup“, rekao je on.

Igrutinović je ocenio da se može očekivati da vlade zemalja koje podržavaju novi model pristupanja preduzmu određene korake u tom pravcu, ali je naglasio da proširenje i dalje nije među prioritetnim temama Evropske unije, za razliku od podrške Ukrajini.

„Iako je politika proširenja poslednjih godina dobila nešto veći značaj, Zapadni Balkan nije dobio posebnu pažnju. Plan rasta i određena finansijska sredstva svakako predstavljaju pozitivan pomak, ali se u političkom smislu, kao i u načinu na koji se tumači proširenje, nije mnogo toga promenilo. U Evropi se proširenje, posebno na Zapadni Balkan, i dalje ne posmatra kao jedan od odgovora na aktuelne izazove sa kojima se Evropska unija suočava“, naveo je on.

On je ukazao na razlike u stavovima među državama članicama, od kojih će neke nastaviti da insistiraju na tome da kandidati ispune kriterijume koji se, između ostalog, odnose na funkcionisanje pravosuđa, borbu protiv korupcije na najvišem nivou, zaštitu medijskih sloboda i prava građana.

„Primedbe Srbiji u vezi sa odnosom prema Rusiji i neuvođenjem sankcija ostaće prisutne“, rekao je on, napominjući da će pojedine članice EU kao problem isticati i zastoj u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom, bez obzira na politiku kosovskog premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija.

Prema njegovim rečima, u administrativno-pravnom smislu i dalje postoji veliki broj otvorenih pitanja, zbog čega je potrebno sačekati kako bi se videlo da li postoji mehanizam koji bi omogućio sprovođenje ovakvog plana.

„Ovo je i dalje veoma neizvesno. Sačekao bih nekoliko meseci da vidimo da li će taj plan uopšte pronaći odgovarajući administrativni mehanizam unutar Evropske unije i da li iza njega stoji dovoljan broj država članica spremnih da podrže administrativno-pravni pristup koji je u velikoj meri nov. Zaista nemamo jasnu predstavu kako bi Evropska unija takav model sprovela u okviru postojećih procedura, jer je i dalje otvoren veliki broj pitanja“, ocenio je Igrutinović.