RSE: EU mere protiv Kosova i dalje na snazi, Priština traži potpuno ukidanje, Brisel okleva

Kaznene mere koje je Evropska unija uvela Kosovu tokom leta 2023. godine, kao posledicu eskalacije tenzija na severu, i dalje su na snazi, iako su, prema tvrdnjama zvaničnika u Prištini, svi uslovi za njihovo ukidanje ispunjeni, piše Radio Slobodna Evropa.

Mere su tada ocenjene kao privremene, a EU je jasno navela korake koje Kosovo treba da preduzme. Vlasti u Prištini ističu da je bezbednosna situacija na severu stabilizovana, da je smanjeno prisustvo policije u blizini opštinskih zgrada, da su Srbi učestvovali na izborima ove godine, kao i da je izvršena mirna primopredaja vlasti u opštinama sa srpskom većinom.

Međutim, kosovski mediji poslednjih dana, pozivajući se na izvore iz Brisela, navode da pojedine države članice EU, među kojima su Francuska i Italija, uz podršku Španije, Mađarske i Slovačke, nisu spremne da podrže potpuno ukidanje mera.

Urednik za Radio Slobodnu Evropu Rikard Jozvijak potvrdio je da se o tom pitanju ove sedmice raspravljalo u Briselu i da Pariz i Rim zagovaraju ukidanje samo dela mera.

„Postoji i opšti argument da Brisel ne može da da ovaj ‘poklon’ premijeru Kosova  u tehničkom, Aljbinu Kurtiju pre izbora 28. decembra. Da li je ovaj argument opravdan ili ne, dovode u pitanje drugi, s obzirom na to da je glavna opoziciona stranka, Demokratska partija Kosova, nedavno poslala pismo predsednici Evropske komisije, Ursuli fon der Lajen, tražeći potpuno ukidanje odmah. Dakle, to se ne percipira kao poklon Kurtiju ni od koga, osim od malog broja država EU“, rekao je Jozvijak.

Kaznene mere uvedene su nakon nasilnih incidenata na severu Kosova, u kojima je došlo do sukoba srpskih demonstranata i snaga bezbednosti, uključujući i međunarodne trupe.

Portparolka EU izjavila je za RSE da Unija namerava da nastavi proces postepenog ukidanja mera, koji je delimično započet u maju ove godine, kao i da je EU spremna da sarađuje sa novim institucijama na Kosovu nakon izbora. Istovremeno, Brisel očekuje povratak Kosova reformskom putu vezanom za evropske integracije.

Vlada Kosova u ostavci, međutim, odbacuje povezanost mera sa vanrednim parlamentarnim izborima.

„Svako dalje odlaganje samo produbljuje apsurdnost mera i narušava kredibilitet EU. Naš stav je da mere treba ukinuti odmah i u potpunosti“, rekao je Klisman Kadiju, savetnik za medije zamenika premijera u tehničkom mandate Besnika Bislimija.

Sličan stav iznela je i predsednica Kosova Vjosa Osmani, koja je tokom sastanka sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Kosovo Rihom Terasom ocenila da je nastavak kaznenih mera „neobjašnjiv, nepravedan i nerazuman“. Teras je tom prilikom takođe poručio da mere treba odmah ukinuti.

Analitičari, međutim, smatraju da je Kosovo moglo učiniti više. Besar Gergi iz Grupe za pravne i političke studije ocenjuje da je ova godina izgubljena zbog neformiranja novih institucija i slabe komunikacije sa državama koje oklevaju da podrže ukidanje mera.

„Nova vlada mora aktivno da radi sa saveznicima. Tokom ove godine, nažalost, nije bilo mnogo komunikacije; fokus je bio na obezbeđivanju brojeva, što je dovelo do zastoja u spoljnoj politici Kosova. Dakle, ako govorimo o funkcionalnoj vladi, to je minimum koji je neophodan“, naveo je Gergi, ističući i potrebu što skorijeg usvajanja sporazuma sa EU, uključujući Plan rasta.

Prema njegovim rečima, dodatni faktor koji je uticao na rezervisanost pojedinih članica EU bilo je i glasanje u Centralnoj izbornoj komisiji protiv učešća Srpske liste na parlamentarnim izborima.

Prema analizi Instituta GAP, mere EU su Kosovu nanele štetu od oko 613,4 miliona evra kroz projekte koji su obustavljeni ili odloženi, dok je 7,1 milion evra trajno izgubljeno zbog isteka rokova. Najviše su pogođeni sektori zaštite životne sredine, energetike, digitalizacije i kulture, a najveći deo sredstava odnosio se na projekte finansirane kroz IPA fondove i Investicioni okvir EU za Zapadni Balkan.