Evropska komisija priprema planove za postepenu integraciju zemalja kandidata

Evropska komisija priprema planove kojima bi zemljama kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji omogućila određene ekonomske pogodnosti i pre samog ulaska u blok, dok države članice traže način da ubrzaju proces proširenja, a da pritom ne snize kriterijume za prijem, prenosi Juronjuz Albanija.

Predlozi su deo inicijative Evropske komisije za „postepenu integraciju“, prema kojoj bi zemlje kandidati bile nagrađivane većim pristupom EU kako budu sprovodile reforme, iako njihov proces pristupanja još traje, navela su dva zvaničnika upoznata sa internim razgovorima.

Među pogodnostima o kojima se razgovara su pristup pojedinim fondovima EU, povlašćeni trgovinski sporazumi i delimičan pristup jedinstvenom tržištu pre punopravnog članstva, piše Juronjuz Albanija.

Paket pogodnosti bio bi prilagođen napretku svake pojedinačne zemlje kandidata. Cilj je da se zemlje održe na evropskom putu i podstaknu da nastave sa politički zahtevnim reformama, čak i ako je punopravno članstvo još godinama daleko.

Za razliku od ranijih predloga o takozvanom „obrnutom proširenju“, koji su predviđali dodelu određenih političkih prava kandidatima pre završetka pristupnog procesa, a koje su države članice odbacile, koncept postepene integracije nudio bi ekonomske koristi slične onima koje imaju članice EU, ali bez formalnog prijema u Uniju.

Ovaj predlog sada ima veću političku podršku nego prethodne inicijative. Francuska i Nemačka, dve najveće članice EU, ranije su podržale slične modele „lakšeg članstva“ za zemlje koje čekaju dugotrajan proces pristupanja, a zvaničnici veruju da će ovaj pristup biti prihvatljiviji državama članicama.

„Mora da postoji paralelna, ali neophodna ekonomska integracija“, rekao je litvanski poslanik u Evropskom parlamentu Petras Auštrevičius, autor strategije proširenja Evropskog parlamenta.

„Princip 'više za više' pokazao se uspešnim i trebalo bi da bude podrška kandidatima koji napreduju brže od ostalih“, dodao je on.

Evropska komisija će zatražiti podršku država članica za ovu inicijativu, a zvaničnici se nadaju da će lideri EU na sastanku Evropskog saveta u oktobru ili decembru odobriti rad na širem okviru.

Prema planu, pristup pogodnostima odobravao bi se pojedinačno, u zavisnosti od toga koliko je svaka zemlja uskladila svoje zakonodavstvo sa pravilima EU i koliko je reformi sprovela. To bi predstavljalo značajnu promenu u odnosu na sadašnji sistem, prema kojem je većina pogodnosti rezervisana isključivo za punopravne članice.

Predlozi dolaze u trenutku kada među evropskim vladama postoji široka saglasnost da proces proširenja treba ubrzati, posebno u svetlu rata Rusije protiv Ukrajine, ali istovremeno postoji oprez prema prijemu zemalja koje još nisu u potpunosti spremne. Zbog toga Brisel pokušava da ubrza proces, uz istovremeno uvođenje snažnijih zaštitnih mehanizama kako bi umirio skeptične članice.

Ovaj pristup osmišljen je i kako bi zemlje poput Ukrajine, čiji će proces pristupanja verovatno trajati godinama uprkos snažnoj političkoj podršci, ostale potpuno posvećene evropskom putu, bez obećanja brzog članstva.

Zvaničnici ističu da će zemlje morati postepeno da „zasluže“ pristup pogodnostima kroz sprovođenje reformi, čime se nastoji da se ublaže zabrinutosti vlada koje ne žele da države koje još nisu članice prerano dobiju privilegije članstva.

Nakon sastanka sa moldavskim zvaničnicima u ponedeljak, Evropska komisija saopštila je da će raditi i na članstvu Moldavije i na „produbljivanju njene postepene integracije u Evropsku uniju“. Moldaviji je već omogućen pristup Jedinstvenoj oblasti plaćanja u evrima (SEPA), sporazumima EU o romingu i programima kulturne podrške.

Ipak, širi zamah reforme politike proširenja za sada izostaje. Iako su lideri EU na samitu u Crnoj Gori početkom ovog meseca ocenili da proces prijema treba ubrzati, razgovori o konkretnim koracima od tada su izgubili intenzitet.

Evropska unija trenutno ima devet zvaničnih zemalja kandidata. Crna Gora se smatra glavnim favoritom za članstvo, dok su Ukrajina i Moldavija već otvorile pristupne pregovore. Sa druge strane, procesi Srbije, Turske i Gruzije su u zastoju.

Iako postepena integracija ima za cilj da učini članstvo privlačnijim, i Ukrajina i Crna Gora usprotivile su se konceptu „lakšeg članstva“ koji su predložile Francuska i Nemačka, ističući da on ne sme postati zamena za punopravno članstvo.

Pošto prethodni predlozi Evropske komisije o „obrnutom proširenju“ nisu dobili podršku država članica, komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da je sada na nacionalnim vladama da odluče kako će nastaviti raspravu.

Nemački kancelar Fridrih Merc jedan je od lidera koji zagovaraju alternativni pristup i planirao je da ovu temu pokrene na prošlonedeljnom samitu Evropskog saveta. Međutim, zbog obimnog dnevnog reda nije bilo vremena za suštinsku raspravu, pa se očekuje da će se lideri ovom pitanju vratiti na sastanku u oktobru.

Diplomata uključen u pregovore ocenio je da zvaničnici pokušavaju da nadoknade „izgubljenu deceniju“ reforme politike proširenja, istovremeno prevazilazeći otpor vlada koje insistiraju da zemlje kandidati sprovedu suštinske reforme pre nego što postanu članice.

Marta Kos je početkom meseca za Politiko izjavila da Evropska komisija priprema i nove zaštitne mehanizme koji bi se aktivirali ukoliko buduće članice nakon pristupanja počnu da odstupaju od demokratskih principa ili vladavine prava. Cilj je da se državama članicama pruži uverenje da EU može ubrzati proširenje, a da pritom ne naruši sopstvene standarde.