Igrutinović: Nema garancija da će novi model proširenja dobiti dovoljnu podršku unutar EU

Naučni saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu Milan Igrutinović izjavio je za Kosovo onlajn da francusko-nemački predlog novog modela proširenja Evropske unije predstavlja pokušaj redefinisanja pristupnog procesa i pružanja konkretnijih podsticaja zemljama kandidatima, ali je upozorio da još ne postoji jasan pravni okvir niti garancije da će takva inicijativa dobiti dovoljnu podršku među državama članicama EU.

„Svaki predlog koji zajednički podrže Francuska i Nemačka nužno privlači pažnju, jer iza njega stoji određena politička težina. Ideja je da se, polazeći od procene da zemlje Zapadnog Balkana, ali sada i Ukrajina i Moldavija, nisu spremne da u kratkom roku okončaju pregovore i reše otvorena pitanja, proces proširenja redefiniše na duži rok. Cilj je da se tim državama ponudi određeni napredak i da se unutar same Evropske unije obezbedi podrška za takav pristup“, rekao je on.

Igrutinović je podsetio da se pitanje proširenja ponovo našlo u fokusu nakon ruskog napada na Ukrajinu 2022. godine, a da je tema mogućeg članstva Ukrajine dodatno otvorila raspravu unutar Evropske unije.

„Evropska unija deklarativno podržava proširenje, ali se ono iz različitih razloga veoma teško sprovodi u praksi. U Briselu će reći da odgovornost leži na zemljama kandidatima koje ne ispunjavaju uslove, dok će zemlje kandidati tvrditi da ne postoji dovoljno snažna politička volja unutar EU i da Unija ne koristi sve mehanizme pritiska koje ima na raspolaganju. U takvoj pat-poziciji francusko-nemački predlog pojavljuje se kao pokušaj da se proces redefiniše“, kazao je Igrutinović.

Kako je naveo, Lisabonski ugovor ne predviđa mogućnost „delimičnog članstva“, pa ostaje otvoreno pitanje na koji način bi mogao da bude uspostavljen pravni okvir za takav model pristupanja koji bi prihvatile sve države članice EU.

On je ukazao i na to da bi takvi planovi mogli da zavise od političkih promena unutar samih članica Unije, podsetivši da su naredne godine u Francuskoj planirani predsednički izbori, na kojima se među favoritima pominje desničarski političar Žordan Bardela, koji kritikuje aktuelni model proširenja.

„Ako on pobedi, čitava ta ideja mogla bi da bude dovedena u pitanje. U Evropskoj uniji trenutno ne postoji strukturisana rasprava o tome“, rekao je Igrutinović, dodajući da za ovakve predloge ne postoje čvrste garancije.

Ipak, ocenio je da se može očekivati da vlade zemalja koje podržavaju novi model pristupanja preduzmu određene korake u tom pravcu, ali je naglasio da proširenje i dalje nije među prioritetnim temama Evropske unije, za razliku od podrške Ukrajini.

„Iako je politika proširenja poslednjih godina dobila nešto veći značaj, Zapadni Balkan nije dobio posebnu pažnju. Plan rasta i određena finansijska sredstva svakako predstavljaju pozitivan pomak, ali se u političkom smislu, kao i u načinu na koji se tumači proširenje, nije mnogo toga promenilo. U Evropi se proširenje, posebno na Zapadni Balkan, i dalje ne posmatra kao jedan od odgovora na aktuelne izazove sa kojima se Evropska unija suočava“, naveo je on.

On je ukazao na razlike u stavovima među državama članicama, od kojih će neke nastaviti da insistiraju na ispunjavanju kriterijuma koji se, između ostalog, odnose na funkcionisanje pravosuđa, borbu protiv korupcije na najvišem nivou, zaštitu medijskih sloboda i prava građana.

„Primedbe Srbiji u vezi sa odnosom prema Rusiji i neuvođenjem sankcija ostaće prisutne“, rekao je on, napominjući da će pojedine članice EU kao problem isticati i zastoj u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom, bez obzira na politiku kosovskog premijera u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija.

Prema njegovim rečima, u administrativno-pravnom smislu i dalje postoji veliki broj otvorenih pitanja, zbog čega je potrebno sačekati kako bi se videlo da li postoji mehanizam koji bi omogućio sprovođenje ovakvog plana.

„Ovo je i dalje veoma neizvesno. Sačekao bih nekoliko meseci da vidimo da li će taj plan uopšte pronaći odgovarajući administrativni mehanizam unutar Evropske unije i da li iza njega stoji dovoljan broj država članica spremnih da podrže administrativno-pravni pristup koji je u velikoj meri nov. Zaista nemamo jasnu predstavu kako bi Evropska unija takav model sprovela u okviru postojećih procedura, jer je i dalje otvoren veliki broj pitanja“, ocenio je Igrutinović.