Kostić: Podrška EU za nove modele proširenja povezana sa geopolitičkim okolnostima

Mijat Kostić iz organizacije Novi treći put izjavio je za Kosovo onlajn da je aktuelna geopolitička situacija stvorila povoljan trenutak za proširenje Evropske unije, u kojoj, kako je ocenio, trenutno postoji veće jedinstvo nego prethodnih godina kada je reč o sprečavanju širenja ruskog uticaja. Dodao je da je taj cilj, zajedno sa ekonomskim interesima, podstakao razgovore unutar EU o novim modelima proširenja i jačanju podrške tom procesu.

„S jedne strane, postoje bezbednosni razlozi, pre svega zbog rata u Ukrajini, da se toj zemlji pruži određena vrsta bezbednosnih garancija i da se taj prostor geopolitički zaokruži. To podrazumeva i uključivanje Moldavije, koja bi mogla da bude naredna meta ruskih hibridnih aktivnosti, a potencijalno i direktnih pritisaka, u zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije“, rekao je on.

Kostić je naveo da su, sa druge strane, razlozi zbog kojih se govori o drugačijem modelu pristupanja Evropskoj uniji pre svega ekonomske prirode.

„Države poput Ukrajine i Moldavije, koje su u velikoj meri ekonomski iscrpljene, sa visokim nivoom korupcije i nedovoljno razvijenom vladavinom prava, nije jednostavno uključiti u Uniju. Zato se razmatra mogućnost da nove članice tek nakon određenog perioda dobiju puna prava, uključujući pravo veta i odlučivanje o pojedinim pitanjima. Reč je o dva različita pristupa – jednom koji proizlazi iz ekonomskih, i drugom koji proizlazi iz geopolitičkih razloga“, rekao je on.

Kostić smatra da bi zemlje kandidati mogle da dobiju određenu vrstu podrške već tokom procesa pristupanja, dok bi otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja za pojedine države moglo da bude ubrzano.

Kako je dodao, postoji i mogućnost da za svaku državu bude primenjen poseban model pristupanja, kako bi se specifični problemi efikasnije rešavali na putu ka članstvu u EU.

„Jedna od ideja o kojima se govori jeste da države kandidati, iako još nisu članice, budu uključene u rad pojedinih institucija, poput Saveta ministara ili drugih tela Evropske unije, kako bi bile upoznate sa procesom donošenja odluka, ali bez prava da u tom procesu učestvuju. Možda i najradikalniji predlog podrazumeva da države, čak i nakon prijema u članstvo, pravo veta mogu da koriste tek posle određenog broja godina, odnosno nakon što reše ključne unutrašnje probleme“, naveo je Kostić.

On je objasnio da bi se na taj način sačuvala mogućnost jednoglasnog donošenja odluka i sprečile potencijalne blokade od strane država članica, poput onih koje su, prema njegovim rečima, u prethodnom periodu dolazile iz Mađarske dok je na vlasti bio Viktor Orban.

„Najveći podsticaj bio bi u tome što bi države, u zavisnosti od sprovedenih reformi i uređenja unutrašnjih pitanja, postepeno dobijale dodatna prava i veća ovlašćenja“, rekao je on.

Kostić očekuje da će pojedine članice EU zagovarati nove modele proširenja, navodeći da je cilj Berlina i Pariza da spreče širenje ruske sfere uticaja, posebno u Ukrajini i Moldaviji.

„Čak je i Mađarska, koja je ranije blokirala pojedine pakete sankcija Rusiji i dodatnu pomoć Ukrajini, promenila stav nakon promene vlasti u Budimpešti. Vidimo da je Evropska unija danas jedinstvenija nego pre godinu dana i to predstavlja pozitivan pomak kada je reč o politici proširenja. U tom slučaju i nove članice bi imale sličan stepen opreza prema Rusiji kao Nemačka i Francuska. U procesu ove konsolidacije veoma je moguće da će sve članice, ili makar većina njih, zauzeti zajednički stav da Ukrajina i Moldavija treba da budu deo evropskog bezbednosnog, a samim tim i ekonomskog prostora. Mislim da je trenutni zamah proširenja idealan, jer Evropa trenutno ima i unutrašnje jedinstvo i snažan podsticaj da bezbednosno i ekonomski zaokruži svoj prostor“, zaključio je Kostić.