Euraktiv: Dijalog u ćorsokaku, ponovno pokretanje nakon izbora u EU i SAD

Godinu dana nakon prihvatanja Ohridskog sporazuma, koji je trebalo da bude iskorak u dijalogu, a zapao je u ćorsokak, ni Beograd, ni Priština nisu pokazali spremnost da sprovedu dogovoreno, piše Euraktiv dodajući da sada i Srbija i Kosovo čekaju izbore u EU i SAD i polažu nade u promenu liderstva kako bi dijalog ponovo bio pokrenut.

Kosovski premijer Aljbin Kurti, kako se navodi u tekstu Euraktiva, odugovlači sa implementacijom davno dogovorene Zajednice srpskih opština, za koju Priština kaže da je u suprotnosti sa Ustavom Kosova i strahuje da bi mogla da postane nešto poput Republike Srpske u Bosni i Hercegovini.

"Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnja premijerka Ana Brnabić jasno su stavili do znanja da Srbija neće formalno priznati nezavisnost Kosova i da se i dalje protive pridruživanju Kosova u Savet Evrope i druge međunarodne institucije", dodaje se.

Euraktiv podseća da je Ohridski sporazum sada ugrađeni u okvir tekućih pregovora o pristupanju EU sa Beogradom, u Poglavlje 35 pravne tekovine EU, nakon što su se ambasadori EU jednoglasno složili o tom koraku sredinom aprila.

Tokom protekle godine, diplomate EU su postajale sve nestrpljivije zbog nedostatka napretka jer čak ni zajednički napori Brisela i Vašingtona nisu postigli opipljive rezultate.

Ovaj nedostatak napretka je, kažu, posledica toga što su i Beograd i Priština usvojili pristup da čekaju da vide šta će se desiti u vezi sa ishodom evropskih izbora u junu i američkih predsedničkih izbora u novembru.

Kako se navodi u analizi, pogotovo Vučić igra već neko vreme jer se Beograd nada povratku bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa u Belu kuću.

"U njegovom prvom mandatu upravo su Trampovi izaslanici podržavali razmena teritorija između Prištine i Beograda 2018. godine, o čemu su pregovarali Vučić i tadašnji kosovski predsednik Hašim Tači", navodi se. 

Pokušaj je propao prvenstveno zbog otpora Nemačke, dodaje se i navodi da Berlin nije želeo da vidi nove promene granica.

"Sa Trampom bi, nada se Vučić, moglo doći do još jednog pokušaja", dodaje se.

Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar napušta svoju funkciju krajem ovog meseca, a ko će ga zameniti još se ne zna.

Specijalni izaslanik EU za pregovore između Srbije i Kosova Miroslav Lajčak bio je ove nedelje na oproštajnoj turneji u Vašingtonu i očekuje se da će napustiti svoju funkciju do avgusta.

U njegovom slučaju, kao potencijalni naslednik predloženo je ime bivšeg slovenačkog predsednika Boruta Pahora, koji trenutno radi na nacrtu za nastavak dijaloga Beograda i Prištine.

Istovremeno, očekuje se da će novi šef diplomatije EU koji će zameniti sadašnjeg predsednika Đuzepa Borelja, koji predsedava dijalogom Beograda i Prištine, preuzeti dužnost tek kasnije ove godine.

Prema nedavnim anketama i političkim promenama među političkim grupama, ovaj put bi kandidat mogao doći iz redova liberala, a ne socijalista.

To bi možda moglo da znači novembar, decembar ili čak januar, u zavisnosti od ishoda pregovora o najvišim poslovima EU i odobrenja sledeće Evropske komisije.

Do tada, diplomate EU očekuju da dijalog uglavnom miruje, a sastanaka na visokom nivou verovatno neće biti.

Neki se nadaju da će novi institucionalni ciklus EU moći da prekine ćorsokak povratkom podsticaja koji je funkcionisao pre više od jedne decenije: stvarne perspektive buduće integracije u EU i finansijskih prednosti koje donosi proces.

"Dok novi posrednici imaju šansu da poboljšaju dinamiku, postoji više strukturnih problema, kao što je nedostatak kredibilne perspektive članstva", rekao je Florijan Biber, profesor Univerziteta u Gracu i član Savetodavne agencije za politiku Balkana u Evropi Grupa (BiEPAG) za Euraktiv.

On je dodao da im je potreban novi pristup sa čvrstim i transparentnim obavezama i snažnijom EU.

"Ako će sledeća Evropska komisija, kako se očekuje, biti Komisija fokusirana na proširenje, postoji šansa da će ti politički procesi biti detaljnije sagledani", rekao je jedan zvaničnik EU, prenosi Euraktiv dodajući da će se možda videti više podsticaja i više pritiska primenjenih na sve strane.

U tekstu Euraktiva se ukazuje da postoje još veće prepreke koje se naziru, kao što je nisko odobravanje srpske javnosti za pridruživanje EU, malo verovatan napredak Kosova u nastojanjima za pristupanje EU, posebno sa Mađarskom koja je spremna da preuzme rotirajuće predsedavanje Savetom EU i činjenica da još pet EU država članica ne priznaju nezavisnost Kosova.