Euraktiv: Nekoliko zemalja koje nisu članice EU biće pozvano na samit u oktobru

Osim šest zemalja Zapadnog Balkana, nekoliko zemalja iz bliskog susedstva EU trebalo bi da budu među pozvanima da prisustvuju prvom samitu Evropske političke zajednice EU sledećeg meseca, rekao je zvaničnik EU, prenosi Euraktiv.

Prvi sastanak na vrhu novog foruma EU-plus biće održan u Pragu, pošto Češka trenutno presedava EU po principu rotacije, neposredno pre neformalnog sastanka lidera EU 7. oktobra.

"Uskoro će biti poslate pozivnice za samit, koji je zakazan za 6. i 7. oktobar u Pragu, sa liderima šest zemalja Zapadnog Balkana, Norveške, Švajcarske, Islanda, Lihtenštajna, Ujedinjenog Kraljevstva. Ukrajina, Moldavija, Gruzija, Turska, Jermenija, Azerbejdžan, očekuju da će ih primiti”, rekao je zvaničnik EU novinarima.

Ideja za novi forum, zamisao francuskog predsednika Emanuela Makrona, je da pruži platformu za politički dijalog i saradnju, uključujući i zemlje koje teže pridruživanju EU i one koje su srećne što ostaju izvan bloka.

Glavni cilj je "politička rasprava o strateškim pitanjima od zajedničkog interesa za evropski kontinent", rekao je zvaničnik EU, dodajući da će glavna pitanja uključivati ​​rat Rusije protiv Ukrajine, energetsku krizu i ekonomsku situaciju u Evropi.

Tokom razgovora s ambasadorima prošle sedmice, francuski predsjednik Emanuel Makron rekao je da će se novi evropski politički forum sastajati svakih šest meseci.

“Ovo nije zamena za proširenje”, pojasnili su zvaničnici EU.

Makron je tu ideju izneo u maju, usred debate da li da se Ukrajini, Gruziji i Moldaviji odobri status kandidata za članstvo u EU, kao opcija koja bi omogućila onim susednim zemljama EU koje su trenutno izvan okvira EU da budu bliže uključene u blok.

Neki posmatrači su izrazili zabrinutost da bi predlog mogao značiti traženje 'alternative' proširenju EU, prema čemu su Francuska, i većina zapadnoevropskih zemalja bile skeptične pre nego što je ruska invazija na Ukrajinu uzela maha.

Ubrzo nakon toga, Makron je odbacio takvu opciju.

“Drugo pitanje je učešće Turske, koja ima dugotrajne granične sporove sa članicama EU Grčkom i Kiprom, koje su pokrenule mnoge druge članice i o kojem će se raspravljati”, dodao je zvaničnik EU.