Bez zajedničke deklaracije Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, razgovarano o dijalogu i spoljnoj politici

Poslanici Evropskog parlamenta i Srbije razgovarali su danas u Strazburu o dijalogu Beograda i Prištine, ekonomskom razvoju i usklađivanju Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ali nisu usvojili zajedničku deklaraciju nakon dvodnevnog sastanka Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje (POSP) EU-Srbija, prenosi RTV.

Tokom razgovora o dijalogu Beograda i Prištine srpski poslanici su ukazali na bezbednosne izazove s kojima se suočava srpski narod na Kosovu i saglasili se da je Srbija posvećena procesu dijaloga i da se ponaša kao konstruktivna strana, ali da je nemoguća normalizacija odnosa kad Priština krši sve sporazume i svakodnevno povlači poteze koji ugrožavaju egzistenciju srpskog naroda i odbija da formira Zajednicu srpskih opština.

Kritikovali su jednostrane poteze Prištine i govorili o napadima na Srbe i etničkom čišćenju Srba sa Kosova, a poslanica Staša Stojanović rekla je da postoje indicije da će Priština zatvoriti centar za socijalni rad u Leposaviću, dok je poslanik Igor Bečić pozvao EU da odigra veću ulogu u dijalogu da bi došlo do normalizacije odnosa i iznalaženja održivog rešenja za aktuelnu situaciju.

Predsedavajući delegacije Narodne skupštine Srbije Milimir Vujadinović naglasio je da sprski poslanici iz vlasti i opozicije očekuju da EU ispuni svoje obaveze i potrudi se da se ispoštuju dogovori iz dijaloga Beograda i Prištine, pre svega kada je reč o formiranju ZSO i pozvao kolege iz EP da u svojim matičnim zemljama prenesu apel srpske delegacije da se „momentalno zaustavi“ progon srpskog stanovništva.

Poslanik Veroljub Arsić je ocenio je da je situacija na Kosovu sramota „i međunarodne zajednice i EU“ i upitao da li je teritorijalnni integritet Srbije manje vredan od Ukrajine, dok je poslanik Narodnog pokreta Srbije Đorđe Stanković apelovao na raspisivanje lokalnih izbora na Kosovu i pozvao EP i Komisiju da urade sve što je u njihovoj moći kako bi se formirala Zajednica srpskih opština.

Ni Poslanik Evropskog parlamenta Vladimir Prebilič nije zadovoljan zbog situacije u kojoj se nalazi srpska manjina na Kosovu i poručuje da EU može da uradi više.

„Možemo li učiniti više u ime EU? Da. Da li treba da uradimo više? Da“, rekao je Prebilič.

Tokom današnjeg sastanka poslanici EP pozvali su Srbiju da se u potpunosti uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, dok su srpski poslanici poručili da će ona to učiniti kada postane punopravna članica EU i pozvali EU da se više angažuje kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine.

Tako je narodna poslanica Elvira Kovač naglasila da Srbija do momenta ulaska u EU nije u obavezi da se 100 odsto uskladi spoljnu politiku sa EU, ali je dodala da se Srbija trudi da taj procenat bude što veći i da on trenutno iznosi 61 odsto.

S tim se saglasio i predsedavajući delegacije Narodne skupštine Srbije Milomir Vujadinović, koji je rekao da „kada bi Srbija sutra postala punopravna članica EU, sutra bi 100 odsto uskladila svoju spoljnu i bezbednnosnu pollitiku sa EU“.

Istovremeno je istakao da Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine, da se pridružila svim važnim inicijativama kada je reč o osudi nasilja u Ukrajini i da pruža podršku toj zemlji, ali da nije saglasna sa sankcijama jer iz ličnog iskustva zna da one pogađaju civilno stanovništvo i ne doprinose rešavanju sukoba.

Za puno usklađivanje Srbije sa ZSBP založila se poslanica opozicionog Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević, dok je poslanik Evropskog parlamenta Tejs Rojten rekao da bi voleo da se Srbija pridruži EU, pod uslovima koji zahtevaju članstvo, ali da je to potrebno videti i po pitanju ZSBP i načinu na koji se govori o evropskoj bezbednosnoj situaciji jer, kako je naveo, ne radi se o sukobu Ukrajine i Rusije, nego „ratu agresije na Ukrajinu“.

Kada je reč o ekonomiji, poslanici vladajuće koalicije u Srbiji govorili su o privrednom rastu Srbije, ističući da se u naredne tri godine očekuje prosečna stopa rasta od 4,5 odsto godišnje i da je Srbija prošle godine zabeležila 5,1 milijardi evra stranih direktnih investicija, a da će prema proceni MMF-a biti najbrže rastuća ekonomija Evrope.

S druge strane, opozicioni poslanici tvrdili su da ekonomski rast ne prati ekonomski razvoj i kritikovali ulaganja u projekte kao što je Ekspo 2027 ili projekte stranih investitora.

Nakon rasprave o ovim temama, drugog dana sastanka POSP EU-Srbija očekivalo se usvajanje zajedničke deklaracije, ali iako su srpski poslanici usvojili taj tekst, njega nisu podržali poslanici Evropskog parlamenta zbog čega nije usvojena zajednička deklaracija.
Naredni sastanak POSP EU-Srbija trebalo bi da bude održan u septembru ove godine u Beogradu.