Ferguson: Model Severne Irske kao moguće rešenje za kompromis na Kosovu

Britanski ambasador u Srbiji Edvard Ferguson u razgovoru za Blic kazao je da bi model Severne Irske mogao da bude jedno od mogućih rešenja za kompromis na Kosovu. 

Komentarišuči izjavu lorda Stjuarta Piča da bi model Severne Irske mogao da bude moguće rešenje u okviru dijaloga Beograda i Prištine, britanski ambasador u Srbiji je kazao da, pošto je i sam iz Severne Irske, može da potvrdi da je sporazum iz 1997. koji je donet na Veliki petak doneo koristi svim zajednicama u Severnoj Irskoj. 

"Ne mislim da je lord Pič hteo da kaže da je ovo jendostavan model za rešavanje odnosa između Beograda i Prištine, ali je svakako pokazao da je uz političku volju i kreativan pristup moguće razrešiti i najsloženije nesuglasice koje se tiču suvereniteta i identiteta. Još jedan zanimljiv detalj sa Severnom Irskom. Ceo proces je istovremeno vođen i sa vrha i 'odozdo'. Nevladine organizacije, posebno ženske, igrale su ključnu ulogu u ohrabrivanju dogovora i brinule o tome da mirovni sporazum donese korist običnim ljudima, a ne samo političkim liderima. Što se situacije na Balkanu tiče, dobra vest je da su Beograd i Priština prošle godine u Ohridu dogovorili šta treba da se uradi", kaže Ferguson.

Ističe da je problem nedovoljan napredak na planu implementacije. 

"Videli smo značajan napredak po nekim pitanjima. Pozdravili smo sporazum o priznavanju registarskih tablica i carinskih pečata, kao i korišćenje energije. Ipak obe strane su bile spore u ispunjavanju širih obaveza koje su preuzele. Na primer, Kosovo još nije formiralo ZSO, dok Srbija nastavlja da se protivi članstvui Kosova u međunarodnim organizacijama", navodi. 

Dodaje da je članstvo Kosova pitanje za Parlamentarnu skupštinu SE i da ne može da spekuliše šta će parlamentarci odlučiti. 

"Smatramo da Kosovo treba da sprovede davno preuzete obaveze o formiranju ZSO. Istovremeno pozdravljamo odluku Vlade Kosova da upiše u katastarske knjige 25 hektara zemlje koja pripada manastiru Visoki Dečani. Britanija je na ovaj korak ohrabrivala već neko vreme u saradnji sa Vladom Prištine i SPC. Zadovoljni smo što je ovo pitanje konačno rešeno", kaže Ferguson. 

Komentarišući izjavu Kurtija da je potrebno da dođe još britanskih trupa na Kosovo, kako bi se, kako je kazao sprečio rat na Balkanu, ali i to da li postoji tajna veza između Britanije i Prištine, ambasador kaže da je radeći na Balkanu naučio da ljudi lako pretpostave da negde postoji "tajna ili zavera". 

"Ovde nema nikakvih tajni. Premijer Kurti je rekao da želi da vidi još Nato trupa na Kosovu. Ovo je zapravo pitanje po kome se on i predsednik Vučić slažu pošto je i Srbija uputila poziv da se Kfor pojača. Znam da je odnos Srbije i Nato komopleksan, ali je pozitivno što se svi slažemo da je Kfor u regionu pozitivan faktor. To je poruka koju sam čuo i od predstavnika srpske zajednice kada sam posetio Kosovsku Mitrovicu u novembru", kaže Ferguson. 

Dodaje da je osam meseci u Srbiji i da se susreo sa nekoliko izazova.

"Prvih meseci u Srbiji su me više od izazova privukle mogućnosti da neke korisne stvari radimo zajedno. Naša trgovina zaista brzo raste, posebno u digitalnom sektoru. Prvi put je premašila vrednost od milijardu funti godišnje. Neke sjajne britanske kompanije dolaze u Srbiju, npr. 'Menzies Aviation' koji su nedavno preuzeli upravljanje operativom na aerodromu 'Nikola Tesla'. Pomažemo finansiranje nekih od najbitnijih infrastrukturnih projekata, poput Moravskog koridora. Od skorašnjih pozitivnih signala bih izdvojio i povratak 'Britiš ervejza' u Beograd. Istovremeno, zajedno radimo sjajan posao u cilju toga da naše dve zemlje budu bezbednije. Mislim na borbu protiv organizovanog kriminala, ilegalnih migracija i jačanja sajber sigurnosti. Naše oružane snage su raspoređene rame uz rame sa u mirovnoj misiji UN na Kipru. Naravno, britanski sport, kultura, moda, jezik trajno su prisutni u životu Srbije: od Vemblija do Vimbldona, od serije 'Mućke' do 'Monti Pajtona'. Uzbuđen sam što će ove godine i Rod Stjuart i Ed Širan nastupatu i Beogradu", ističe. 

Navodi da je veoma  zadovoljan napretkom koji se ostvaruje u izgradnji modernijih, pozitivnijih odnosa, orijentisanih ka budućnosti. 

"Očigledno je da postoje i izazovi. Reputacija Britanije nije onakva kakvu bih voleo da vidim, a isto važi i za imidž Srbije u UK. Nažalost, mislim da i dalje gledamo jedni na druge kroz prizmu devedesetih godina. Ali pre „devedesetih“, Britanija i Srbija su tokom više od 150 godina uglavnom imale prijateljske odnose, a u dva svetska rata su bile saveznice. Želim da ponovo izgradimo to što smo izgubili. Naše nacije imaju toliko toga zajedničkog. Samo je bitno da se okrenemo ka budućnosti“, rekao je britanski ambasador.

Na pitanje koji bi savet dao Srbiji na putu ka EU, s obzirom da Velika Britanije nije više članica, Ferguson kaže da je to odluka Srbije i da ona savršeno ima smisla.

"Ljudi me često pitaju zbog čeka UK podržava ulazak Srbije u EU, kada smo mi iz EU izašli. Stvar je zapravo veoma prosta. UK je odluku o izlasku donela iz sopstvenih razloga, baš kao što je Srbija odlučila da pristupa EU zbog sopstvenih interesa. Strateški cilj Srbije je ulazak u EU. Za malu državu od oko sedam miliona stanovnika, koja se nalazi u srcu Evrope, čija su kultura i ekonomija ukorenjene u evropskom kontinentu, i koja je sa svih strana okružena državama članicama EU, to je odluka koja savršeno ima smisla. Dakle, kao prijatelji Srbije, spremni smo da vam pomognemo da ostvarite taj vaš cilj. Nisam siguran da vam je potreban moj savet, ali sam siguran da su dve stvari veoma važne. Pre svega mir i stabilnost. Kao najveća država na Zapadnom Balkanu, Srbija ima posebnu odgovornost da pokaže onu vrstu liderstva, koji može da oblikuje stabilniji i bogatiji region, u kom će svi da se razvijaju. Drugo, mislim da je neverovatno važno usredsrediti se na izgradnju efikasnih i od politike nezavisnih institucija. Demokratija ume da bude bučna i haotična. Svakoj državi su za uspeh potrebne sposobna i javna administracija, nezavisan sistem sudstva i visokokvaliteni mediji kojima građani veruju. Srbija još ima posla na putu podizanja institucija do evropskih standarda i mi taj proces želimo da podržimo", kaže on.

Ističe da je veoma važno prepoznati da je Srbija, iz ispravnih razloga, zauzela jasnu političku poziciju oko rata u Ukrajini.

"Predsednik Vučić je više puta imao susrete sa predsednikom Ukrajine Zelenskim i Srbija pruža praktičnu podršku Ukrajini, uključujući i humanitarnu pomoć. Naravno, mi bismo voleli da vidimo da Srbija ode i korak dalje i pridruži se ostatku evropskih i demokratskih država, koje su uvele sankcije Rusiji. Naravno da razumemo da vi imate svoje bolno iskustvo sa sankcijama. Međutim, smatramo da je u interesu svih, uključujući Srbiju, da se pošalje jasna poruka da nije u redu da Rusija izvrši invaziju na svog miroljubivog suseda. Takođe je važno da učinimo sve što je u našoj moći da zaustavimo Rusiju u proizvodnji još oružja koji ubija Ukrajince, ruši naselja, bolnice, skladišta žita i pravoslavne crkve. Naš stav je da su sankcije način da se rat zaustavi", rekao je Ferguson.

Na pitanje zašto se od Srbije traži da "izvrši ekonomsko samoubistvo" i uvede sankcije Rusiji dok raste izvoz na crno luskuznih automobila u zemlje susedne Rusije, Ferguson kaže da je preterivanje pričati o "ekonomskom samoubistvu". 

"Manje od četiri odsto izvoza Srbije prošle godine je otišlo u Rusiju i Srbija ima veliki trgovinski deficit sa Rusijom. EU je ubedljivo najveći trgovinski partner Srbije, a zatim slede susedne zemlje poput Bosne i Hercegovine. Skoro dve trećine trgovinske razmene Srbije odlazi na EU. Naravno, Rusija pokušava da nađe način da dođe do robe koja je pod sankcijama, uključujući tu i robu koja dolazi iz Britanije. Sarađujemo sa brojnim međunatrodnim partnerima uključujući i Srbiju na sprečavanju tih pokušaja", kaže Ferguson. 

Britanski ambasador se osvrnuo i na sukobe u Ukrajini i Pojasu gaze i rekao da nema sumnje da su pred svetom ogromni izazovi, ali da je svako ko živi na evropskom kontinentu svestan šta je najveća pretnja za mir i bezbednost. 

"Putin pokušava da oživi princip 'jači -tlači', odnosno da velike države bez posledica mogu da izvrše invaziju na manje komšije. Ukoliko ga budemo ignorisali neće se zaustaviti u Ukrajini. Upravo zato su Švedska i Finska napustile višedecenijsku politiku vojne neutralnosti i priključile se Nato savezu. Ovo je pitanje koje na sve nas utiče i ukoliko ne uspemo da ga zaustavimo uticaće na živote naše dece i naših unuka", ocenio je Ferguson.