Ferguson: ZSO trebalo uspostaviti pre mnogo godina, isporuka naoružanja nije suprotna Rezoluciji 1244

Ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji Edvard Ferguson izjavio je da je za nedostatak dijaloga između Beograda i Prištine odgovornost verovatno zajednička, ali da i međunarodna zajednica mora da preuzme svoj deo odgovornosti. On je naveo da je na Kosovu mnogo puta rečeno da Briselski sporazum iz 2013. godine još uvek nije ispunjen i da Zajednica opština sa srpskom većinom još uvek nije uspostavljena, a trebalo je da se desi pre mnogo godina, ali je dodao da postoje i obaveze koje Srbija mora da ispuni.

Ferguson je u intervjuu za Politiku rekao i da po pitanju isporuke naoružanja Prištini, London ne vidi da je to u neskladu sa Rezolucijom 1244 SBUN, jer nije uzeta u obzir činjenica da su Velika Britanija i više od 100 zemalja sada priznale Kosovo kao suverenu državu koja ima pravo da gradi sopstvene bezbednosne institucije.

Na pitanje ko je kriv za nedostatak dijaloga između Beograda i Prištine, ambasador je rekao da je odgovornost verovatno zajednička i da su to pitanja koja traju već nekoliko decenija i nisu rešena.

Naveo je i da međunarodna zajednica mora da preuzme svoj deo odgovornosti.

„Ali, u osnovi kada je reč o dijalogu između Srbije i Kosova, mislim da znamo kako možemo da se krećemo ka normalizovanim odnosima. Ohridski sporazum iz 2023. godine je postavio mapu puta. Nismo videli dovoljno implementacije. A, impelementacija zahteva političku volju i u Beogradu i u Prištini. Nadamo se da će se to dogoditi, jer smatramo da je stabilnost ključna“, rekao je Ferguson.

Upitan da li, kada kaže da je odgovornost podeljena, to znači da je ona i na kosovskim liderima, te da li traži od njih da budu odgovorniji, uzvratio je da odgovornost jeste podeljena i da „pada“ na lidere i u Srbiji i na Kosovu.

„Na Kosovu smo, na primer, mnogo puta rekli da Briselski sporazum iz 2013. godine još uvek nije ispunjen. Zajednica opština sa srpskom većinom još uvek nije uspostavljena, a mislimo da je to trebalo da se desi pre mnogo godina. Želimo da se to desi. Ali postoje i obaveze koje Srbija mora da ispuni“, kazao je Ferguson.

Na pitanje da li postoji nešto iz tog sporazuma što Srbija nije ispunila, odgovorio je potvrdno, navodeći da je postoje pitanja oko toga da se, na primer, ne ometa članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.

„Videli smo konstantne napore Srbije da spreči članstvo u međunarodnim organizacijama“, rekao je ambasador.

Na konstataciju da to nije obaveza iz 2013. godine, uzvratio je da je:

„Put jasan i utvrđen različitim sporazumima – bilo da je to Briselski sporazum, bilo Ohridski sporazum, mislim da ih moramo obuhvatiti sve zajedno. Sve su to preuzete obaveze“.

Na pitanje ko je potpisao Ohridski sporazum, odgovorio je: „Dogovoren je. I dogovor je pravno obavezujući“.

Govoreći o razvoju saradnje Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva u domenu odbrane i bezbednosti, naveo je da je prva dužnost svake vlade da zaštiti svoje građane, što može da se postigne zajedničkim radom.

„Drugo, partnerstva u oblasti odbrane i bezbednosti mogu pomoći u izgradnji poverenja između naroda i između institucija. Naše oružane snage imaju dugu istoriju saradnje, još iz Prvog svetskog rata. Sarađujemo sa Vladom Srbije da bismo pomogli u dizajniranju i izgradnji vaše buduće agencije za sajber-bezbednost. Visoku  delegaciju koja ove sedmice boravi u Londonu predvodi šef vladine IT kancelarije Mihailo Jovanović. Neke od teorija zavere koje možete da čujete o Velikoj Britaniji zapravo se ne održavaju u stvarnosti ono što je zaista važno i blisko operativno partnerstvo između naših bezbednosnih agencija“, rekao je Ferguson.

Na konstataciju u vezi sa okupljanjem na britanskom ratnom brodu vojnih predstavnika Zagreba, Tirane i Prištine „koji su nešto ranije sklopili pakt uperen protiv Srbije“, te na tvrdnje da je i Srbija bila pozvana „iako je jasno da srpski oficir ne može da sedi za istim stolom sa uniformisanim kosovskim separatistima“, Ferguson je rekao da Hrvatska nije bila prisutna na tom događaju, jer je on bio za šest kandidata za EU sa Zapadnog Balkana, ali i dodao da je pravo Srbije da odluči kojim će događajima prisustvovati.

„Dakle, pozvani su Srbija, BiH, Severna Makedonija, Albanija, Kosovo i Crna Gora, a cilj je bio da se razgovara o regionalnoj saradnji. Sada je naravno na Srbiji da odluči, a ne na nama da odlučujemo, kojim će događajima Srbija prisustvovati. Ali, ovo je organizovano u kontekstu toga da je Ujedinjeno Kraljevstvo prošle godine bilo domaćin Berlinskog procesa, gde su srpski predstavnici učestvovali na više od 20 regionalnih događaja u 10 različitij država, zajedno sa predstavnicima Kosova i drugih država iz regiona. Srbija je bila pozvana, ali je odlučila da ne prisustvuje, što je pravo Srbije. Ali, mi smatramo da je regionalna bezbednosna saradnja važna i nadamo se da ćemo pronaći načine da uključimo Srbiju u razgovore u budućnosti“, ukazao je britanski ambasador.

Upitan da li, budući da Beograd sa pažnjom posmatra isporuke naoružanja Prištini, u čemu učestvuje i London suprotno Rezolucij 1244 SBUN, to vodi većoj stabilnosti i bezbednosti u regionu, napomenuo je da London ima drugačiji stav prema tom pitanju od Srbije, što nije iznenađujuće.

„Ne vidimo da je ovo u neskladu sa Rezolucijom 1244 SBUN, jer nije uzeta u obzir činjenica da su Velika Britanija i više od 100 zemalja sada priznale Kosovo kao suverenu državu koja ima pravo da gradi sopstvene bezbednosne institucije“, rekao je ambasador.

Na konstataciju da više od 100 država ne priznaje Kosovo, dok 80 ili 90 priznanju što je manjina u Generalnoj skuštini UN, uzvratio je da misli da je više od 100 država koje priznaju, što bi morao da proveri, ali da je u osnovi stav njegove zemlej da svaka zemlja na Zapadnom Balkanu ima mogućnost da obezbedi sopstvenu stabilnost i bezbednost.

„Mislimo da je to dobro za pojedinačne zemlje, ali i za stabilnost regiona“, dodao je ambasador.

Na pitanje da li Srbija može da računa na podršku Londona na evropskom putu, odgovorio je da Ujedinjeno Kraljevstvo snažno podržava strateško opredeljenje Srbije da se pridruži EU.

„Ujedinjeno Kraljevstvo je iz sopstvenih razloga odlučilo da napusti EU, ali mi imamo veoma drugačiju istoriju, geografiju, drugačiju ekonomsku strukturu… Potpuno razumemo zašto Srbija želi da se pridruži EU. Mislim da to jeste realan i vitalan cilj, jer je to najbolji način da Srbija ostvari svoj puni potencijal. Da bi stigla tamo, Srbija mora da sprovede reforme koje se očekuje od svake zemlje kandidata ua EU – u smislu jačanja demokratskih institucija i vladavine prava, slobode medija i zaštite novinara… Godinama podržavamo te reforme, tako da delimo razočaranje naših prijatelja iz EU kada vidimo da Srbija napravi korake unazad, kao što mislim da se desilo sa pravosudnim zakonima prošle nedelje“, naveo je Ferguson.