Fon der Lajen: Srbija mora da se odluči na čijoj je strani

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je rekla da Srbija mora da se odluči na čijoj strani želi da bude, poručivši da Evropa želi Srbiju uz sebe, ali da su za to potrebni jasni dokazi da deli iste vrednosti, kao što je vladavina prava i demokratija ali i da se protivi ruskoj invaziji u Ukrajini, prenosi B92.

Podvukla je da je spoljnopolitičko opredeljenje kandidata veoma bitno.

"Naravno da očekujemo da svi vučemo istu stranu užeta", podvukla je predsednica EK.

Na pitanje koliko je Zapadni Balkan povezan sa statusom Ukrajine, i šta se može ponuditi tim zemljama, ona je ukazala da su gotovo sve zemlje Zapadnog Balkana na evropskom putu dalje od Ukrajine.

"Nadam se da ćemo naći rešenje, da ćemo konačno moći da ispunimo naše obećanje i početi pristupne pregovore. BiH, na primer, može odmah stupiti u pristupne pregovore kada ispuni 14 glavnih tačaka. Bilo je mnogo napretka i tome treba odati priznanje", rekla je ona.

Upitana koliko će trajati dok Ukrajina postane članica EU, Fon der Lajen je ukazala da je pristupni proces vezan za napredak.

"U rukama je kandidata koliko brzo se kreću u postupku", rekla je ona ukazujući da su Slovačka i Turska dobile status kandidata 1999., da je Slovačka preduzela sve da primeni potrebne reforme, te je pet godina kasnije postala članica, a Turska je danas "udaljenija od članstva nego što je ikada bila".

Fon der Lajen je prenela da je stekla utisak da su ukrajinske vlasti visoko motivisane i građani ujedinjeni oko želje da pristupe EU.

"Žele potrebne reforme da primene što pre. Predsednik Volodimir Zelenski mi je rekao da bi oni to uradili i ako ne bi bilo reči o članstvu, zato što je to dobro za zemlju i demokratiju. To je i jedan od razloga zašto smo preporučili Savetu EU davanje statusa kandidata", istakla je predsednica EK.

Na konstataciju da su mnogi mišljenja da EU ne može savladati prijem tako velike, siromašne zemlje, bez reformi, rekla je da Unija mora definisati koje preduslove želi da stvori za potencijalne nove runde proširenja, dodajući da je tu, na primer, pitanje jednoglasnosti.

Upitana za austrijski predlog reforme pristupnog procesa, ona je podsetila da je tek pre dve godine taj proces reformisan.

"Naš predlog su prihvatili parlament i Savet. Taj proces je modernizovan i ojačan. Sada imamo mogućnost kroz objedinjavanje postupaka da brže napredujemo, ili obrato, ako prepoznamo nazadovanje, da zatražimo preradu", rekla je ona.

Kada je reč o energetici, prenela je da EU ima planove za vanredne situacije za zimu, na kojima je radila od početka rata u Ukrajini.

"Trenutno je popunjenost naši skladišta gasa na 43 odsto, a želimo da do zime bude na 80 procenata", objasnila je ona.

Ukazala je da je cilj da se okonča zavisnost od ruskog gasa, što je i deo sporazuma sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom, ali i dogovor sa Izraelom, Egiptom, Norveškom i Azerbajdžanom.

Na pitanje da li je na stolu embargo na gas kao dalja sankcija protiv Rusije, Fon der Lajen je izbegla direktan odgovor.

"Mi smo na putu da postanemo nezavisni od Rusije. Ukupna potrošnja gasa u EU je u prvom kvartalu pala za devet odsto. Ljudi razumeju koliko je važno i koliko je to povezano sa visokim cenama. Ruske isporuke su smanjenje za 30 odsto", kazala je predsednica EK.