Fridman: Pitanje Kosova se mora nekako rešiti, Srbija treba da se izgradi kao ekonomska sila

Analitičar strateških i geopolitičkih kretanja u svetu Džordž Fridman rekao je u eksluzivnom intervjuu za IPESE da se pitanje Kosova nekako mora rešiti, ali da nije ključno pitanje, već je bitno pitanje kako Balkan, odnosno Srbija da se izgradi kao značajna ekonomska sila, jer je uspešna ekonomija temelj bezbednosti u regionu.

Fridman je to rekao odgovarajući na pitanje kako vidi regionalnu perspektivu za zemlje bivše SFR Jugoslavije i njihovom članstvu u EU uz pozive iz Nemačke, Francuske i Italije da Srbija prizna de fakto nezavisnost Kosova, što je gotovo nemoguće da se ostvari uz opasku vezanu za teritorijalnji integritet koji sada najviše brane SAD. 

"Zapamtite, priča je samo priča. I stalno govore ovakve stvari, ne očekujući da će nešto od toga proći. Ključno pitanje ovde nije pitanje Kosova, koje se nekako mora rešiti, veći pitanje kako Balkan, kako Srbija da se izgradi kao značajna ekonomska sila? Kada posmatramo Evropu, vidimo koliko je dobro razvijena, a znajte da vam oni neće pomoći u tome razvitku. Njima nisu potrebni konkurenti", kazao je Fridman.

Dodaje da ovaj region ima obrazovane ljude, sposobne koji putuju svetom, koji znaju šta se može prodati i kupiti.

U tom smislu, naglašava da region konačno mora da počne da potencira ključno pitanje ekonomskog rasta u svetu koji raste i koristi taj rast.

"Ne znam kako da rešim tu krizu koju imate, ali uglavnom treba je zaobići. Jer ona neće nestati, a ljudi će nastaviti da drže govore u Ujedinjenim nacijama. Dakle, ključna stvar za svaku zemlju svuda – fokusirajte se na centar gravitacije vaših potreba. Zatim uzmite svoje sposobne biznismene, svoje sposobne tehnologe i tako dalje, i oslobodite ih, pustite ih da rade, i čekajte da se dobre stvari dešavaju. Ja sam u Americi, pa govorim ljudima da rade ono što bi Amerikanci uradili, ali to nije loše, jer Evropska unija je, mislim, neuspeh, a Sjedinjene Države nisu. Dakle, možda biste želeli da se fokusirate na Sjedinjene Države. Ali ključ je – iskoristite svoj talenat da zaradite novac. To je temelj vaše bezbednosti", poručio je Fridman.

Komentarišući izjave američkog državnog sekretara Blinkena koji je rekao da se sada suočavamo sa uništenjem i krajem posthladnoratovskog svetskog poretka, kao i sekretara Kisindžer koji kaže da sada imamo najveću pretnju postojećem Svetskom poretku, Fridman navodi da nikada nije bio siguran šta znači Svetski poredak.

Navodi da je svet uvek bio neuređen, kao i da je uvek postojao taj strah da će se urušiti i da će doći do sistematske promene u načinu na koji funkcioniše globalni sistem.

"Kad god se to dogodi, veće sile se plaše da će njihova moć opasti. Obično se to ne dešava. Dakle, zaista moramo da razumemo promene koje se dešavaju, osvajanja, ali više, izvesnosti od kojih smo živeli, šta će se dogoditi. Vidite, oni su pogrešili. Svetski poredak je još uvek tu", dodaje.

Govoreći o ratu Ukrajine i Rusije, ali i o početku nevolja na Bliskom Istoku, Fridman tvrdi bih da najveći problem nije ni jedno ni drugo.

"Najveći problem je Kina. Kina je, nakon što je Deng Sjaoping preuzeo dužnost, bila mesto procvata. Kina je prevazilazila Svet. Sada je Kina u ekonomskom metežu, u političkom je previranju, nestanak ministara i tako dalje, i sa tenzijama između unutrašnjosti Kine i obalnog područja. Dakle, ono što treba razumeti je sledeće, ono što je zaista važno: šta god da se desi u ukrajinskom ratu, to neće preokrenuti svet. Još jedan izraelski rat sa Arapima neće ništa promeniti. Ali Kina, i očekivanja koja imamo od Kine, za koja mislim da su bila uveliko precenjena, to čini veliku razliku u tome kako svet funkcioniše. Zato što su svi gledali na Kinu kao na mesto gde bi mogli da idu dalje, sa kapitalom, kao mesto za trgovinu, i tako dalje. A to nije ispalo baš tako", kaže.

Na pitanje da li misli da bi savez između Rusije i Kine mogao biti održiv, Fridman kaže da se svaki savez može održati, ali da je pitanje šta Kina ima da ponudi Rusiji, šta joj je potrebno, a šta Rusija ima da ponudi Kini.

"Ono što je Kini potrebno jesu izvozna tržišta, da bi mogla da prodaje svoju robu i potrebna su joj kapitalna ulaganja. Rusija joj to ne može dati. S druge strane, Rusiji su potrebni ljudi i oružje i tako dalje, ali Kina je daleko od Rusije. Ali još važnije, to nije rizik koji Kina sebi može priuštiti u trenutku velikih nevolja. Dakle, ovaj savez je nešto o čemu mnogo pričamo, jer su to dve velike sile, ali Rusija i Kina u stvari jedna drugoj ne mogu pomoći. Svakoj od njih je potrebno nešto što ova druga ne može da joj da", dodaje.

Za Evropu kaže da je područje sa više nacija, od kojih svaka ima svoje interese koje sarađuju kada im je to u interesu.

Fridman navodi da je Evropa "umotana" u nešto što se zove Evropska unija i NATO, što bi trebalo da ih kontroliše, ali ih to zapravo kontroliše samo kada oni tako žele.

"Dakle, ako Francuzi žele da Evropa izgleda na određeni način, a Nemci žele da izgleda na drugi način, Evropska unija teško da će moći da ih kontroliše. Ono što EU uspeva da uradi, to je da kontroliše manje zemlje koje očekuju novac ili nešto drugo od Evropske unije. A onim zemljama koje su posredno umešane u rat možda će biti potrebna finansijska pomoć. Dakle, ono što ja vidim ovde je mit, ovaj mit o Evropi. Kao što nikada ne postoji ništa između Nemačke i Francuske. Pre pedeset godina isto je kao i danas", navodi.

Govoreći o američkom stavu o Ukrajini i odnosima sa Rusijom, Fridman ukazuje da je SAD jedina velika država na svetu na koju ne može da se izvrši kopnena invazija jer ni Kanada, ni Meksiko, nisu kadre to da urade.

"Tamo odakle može doći invazija, to je preko mora. Dakle, za Sjedinjene Države, kontrola, recimo, Pacifika, od Kineza, ovo je veoma važno. I za Atlantik je važna kontrola. Dakle, moramo da shvatimo da to nije evropska zemlja okružena susednim zemljama. Amerika je pomorska sila, i drugo, veoma bogata zemlja. Drugim rečima, može sebi da priušti vrstu mornarice koju ima, ali može i da posluje u celom svetu. Dakle, to je čini moćnijom nego što se čini, jer je bezbedna na način na koji Rusija i Kina nisu. Sigurna je od napada, a ima bogatstvo. To je veoma posebna zemlja. I tako se ponaša. Smatra sebe veoma posebnom", pojašnjava.

Ipak, kako dodaje, svaka zemlja ima krizu, a Sjedinjene Države su zemlja koja se stalno inovira.

Fridman dodaje da SAD nema idealan okvir, ali se stalno menja te da kako se menja, stvara ogroman stres i nezadovoljstvo.

Podseća da je tako 1970. godine bila kriza Vijetnama, kriza arapskog naftnog embarga, kriza predsednika Niksona, koji je kriminalac…

"Sve te stvari su postojale tada. Ali ono što je važno u toj krizi je da smo je prevazišli, bez teškoće. Dakle, ono što izgleda kao kriza koja bi mogla da slomi drugu zemlju, ne slama zemlju koja očekuje krizu, koja očekuje da će evoluirati. Dakle, kada razmišljate o državama, Sjedinjene Države imaju fleksibilnost koja je ugrađena u njene osnove", navodi.

Kako navodi, kriza će se pojavljivati i nestajati u zavisnosti od njene potrebe i izvesnosti.

"Dakle, Sjedinjene Države ne moraju da budu oprezne kao druge zemlje. Zbog svog geografskog položaja, i još par stvari, one mogu sebi da dozvole greške koje druge zemlje ne mogu. I one čine svaku zamislivu grešku. A moć ipak ostaje. Dakle, moramo razmišljati o moći u smislu njene fleksibilnosti. Država koja nema nikakvu fleksibilnost ima određenu moć u nekim okolnostima, ali prednost Sjedinjenih Država je u tome što su toliko fleksibilne da mogu ne samo da prežive krizu, već mogu da stvore stvari za koje niko nije mislio da se mogu stvoriti", naglašava.

Na pitanje novinara IPESE-a Dragana Bisenića da li bi se svetski poredak mogao uskoro urušiti, Fridman kaže da se svetski poredak može urušiti, ali ne može se urušiti nešto važno kao što su Sjedinjene Države.

Fridman dodaje da se svetski poredak stalno menja i navodi da se menja od Prvog svetskog rata do Drugog svetskog rata, od Drugog svetskog rata do Hladnog rata, a ideja da postoji nešto što je "sveto" u svetskom poretku je zaista čudna ideja.

"Realnost je da se sada dramatično menjamo. A jedna stvar koja se sada menja je sposobnost Rusije da se brani od Zapada. Druga stvar je što se učinak Kine menja. Mnoge stvari se menjaju, ali ideja da postoji neka vrsta 'svetog' svetskog poretka koji moramo da poštujemo je… pa, ono što mi tu zaista kažemo je 'onako kakav je svet bio kad sam ja bio mlad, tako mora da postoji zauvek'".

Govoreći o načinima na koji bi se mogao okončati ukrajinsko-ruski rat i kako bi se moglo pregovarati sa Rusijom, Fridman navodi da se prvo mora razumeti zašto se ide u rat.

Ukazuje da je Moskva veoma blizu ukrajinske granice, a da je kroz svoju istoriju, Rusija preživela Napoleona i Hitlera zahvaljujući udaljenosti koju su morali da pređu da bi stigli do Moskve.

Sa padom Sovjetskog Saveza, ta distanca je nestala, navodi Fridman i dodaje da je Rusija morala da izuzetno proširi tu distancu.

Fridman kao problem navodi to da su je proširili tako da obuhvati celu Ukrajinu, sada bi oni bila na granici Natoa, sa zemljama Natoa.

"A to Sjedinjene Države nisu mogle da prihvate. Dakle, ono što ste imali bila su dva vrlo razumna imperativa. Amerikanci nisu hteli Ruse na toj granici, Rusi nisu hteli Ukrajince blizu Moskve. I krenuli su u rat. U ovom ratu niko ne pobeđuje. Ukrajinci neće dobiti rat, ako pod tim mislite da preokrenu tok rata sa Rusima. Rusi nemaju snage, pokazalo se u proteklih godinu i po dana, da slome Ukrajince, pa čak ni da im se približe. A Amerikanci, koji su veoma pametni, nisu direktno umešani u rat, već se staraju da se on nastavi. Dakle, u ovoj situaciji, ovo mora da prestane. Mora da prestane, jer je stvarno glupo. Ne mogu nastaviti da se bore. Dakle, Rusija neće dobiti ono što želi. Ali možete nešto da ponudite Rusiji. A ono što biste mogli da ponudite Rusiji su transferi tehnologije iz Sjedinjenih Država. To bi Rusiji omogućilo da izgradi određene proizvode i postane prilično bogata. Jer svačija 'tajna' je to da, okej, oni su zabrinuti zbog 'Napoleona', ali ono što zaista žele je da dobro žive", kaže.

Kako dodaje, Rusi žele da njihovi oligarsi rade lepo, a SAD im to mogu pružiti.

"Rusi bi morali da pristanu da uzmu samo mali deo Ukrajine, možda Donbas, a Ukrajinci će morati da progutaju činjenicu da neće poraziti Ruse. I da će zadržati većinu svoje teritorije, ali ne celu teritoriju. Ovo je politički veoma teško za obe zemlje, da Putin prizna da nije uspeo, da Ukrajinci priznaju da nisu uspeli, to su veoma teške stvari. Ali nema drugog izbora. Ovo ne može dalje. Rat je gotov, samo niko ne zna kako da ga zaustavi", poručuje.

Komentarišući predstojeće predsedničke izbore u SAD, Fridman kaže da predsednik nije toliko važan i dodaje da on ima poziciju, drži govore, donosi odluke, možda ga neko prati, možda neko ne.

Drugim rečima, kako navodi, predsedništvo je simbol zemlje i to je važno, ali teško je ostvariva ideja da će neko okrenuti Sjedinjene Države na ovaj ili onaj način, što se moglo videti i u slučaju Trampa i njegovih, kako kaže, "katastrofalnih pokušaja koje je napravio" i njihovog ishoda.

Smatra da se u ovom trenutku Bajden neće kandidovati za predsednika, kao i da njegova partija ne želi da ga vidi kao kandidata.

"Mislim da Tramp ima odlične šanse da bude u zatvoru, a on bi odatle mogao da predsednikuje, što bismo voleli da vidimo. Ali moramo zapamtiti da Sjedinjene Države, prema mom modelu, upravo sada prolaze kroz ogromnu promenu u načinu na koji se ponašaju. To deluje kao nepodnošljiva kriza. Ali postoji mnogo ljudi koji imaju veoma različite poglede. Opet, zapamtite, u SAD nije diktatura. Predsednik neće donositi sve odluke, pa čak ni većinu njih. On će pokušati da prođe, ali ako se fokusirate na stanje predsednika i pokušate da razumete Sjedinjene Države iz te perspektive, pogrešićete. To su veoma različite stvari", naveo je.

Fridman je bio predsednik Stratfora, a njegova kompanija je Geopolitical futures.

"To je Stratfor, ali iz raznih poslovnih razloga nije bilo pametno nastaviti u tom režimu. U ovom poslu smo već skoro 10 godina, radeći ovo što radimo, a naš cilj je krajnje jednostavan: da se svetu objasni šta se dešava, a da nismo motivisani bilo kakvim verovanjima. Dakle, to je velika prostorija ljudi ispunjena nedostatkom vere, ljudi koji pokušavaju da razumeju svet. I to je prilično dobar način da se to uradi", navodi Fridman.