Gervala: Napredak u dijalogu moguć do proleća; Dačić: Bez ZSO dalje ne može

Na Bledskom strateškom forumu održan je panel "Zapadni Balkan: Sve se menja ali sve ostaje isto?", na kojem su šefovi diplomatija regiona i specijalni izaslanik EU za Miroslav Lajčak debatovali o perspektivama i pridruživanju Evropskoj uniji.

Dačić: Voleli bismo, ali ne verujemo u Mišelov datum – kada uradimo jedno, slede novi uslovi

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić poručio je danas na Bledu da bi voleo da se ispuni datum koji je spomenuo predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, kada je označio 2030. kao moguću godinu članstva Zapadnog Balkana u Uniji, ali da u to ne veruje, jer, kaže, ne postoji politička odluka da se to desi, a čim se ispuni jedan kriterijum, pred zemlje regiona - postavi novi.

Dačić je na panelu u okviru “Bledskog strateškog foruma”, upitao specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka - da li Mišel danas misli ono što je rekao juče.

“Da li je rekao to kao on, ili u ime EU? Da li sve države članice stoje iza toga? Bio bih radostan da je to tačno. Ali, isto tako, čini mi se da 10, 11 godina, svi mi učestvujemo na ovakvim skupovima i na svakoj konferenciji postoji čuvena tema – evropske integracije Zapadnog Balkana”, konstatovao je Dačić.

Istakao je da ne veruje da će se Mišelove reči obistiniti, jer ne postoji politička odluka da to tako treba da bude.

“Ne postoji (odluka), jer postoje promenljivi uslovi. Koji su kriterujmi? Uradite jedno, oni postave drugo. Ne poštuju se potpisani sporazumi”, naglasio je Dačić.

Podsetio je da je pre 10 godina sa Hašimom Tačijem i Ketrin Ešton, on potpisao Briselski sporazum.

“I šta? Kakav je autoritet Evropske unije koja je garant tog sporazuma? Opet smo na početku”, ukazao je šef srpske diplomatije.

Dodao je da se svi ministri sa panela znaju iz Jugoslavije i nisu ljudi koji se tek upoznaju.

“Kakvi god da ste, vi što sedite pored mene, moji ste, naši ste i najbolji ste. Mi nismo narodi i zemlje druge kategorije u Evropi, ali hajde da malo više poštujemo sami sebe. Spreman sam da radimo zajedno što god možemo, jer bili bismo srećni da Mišel ispuni šta je rekao”, naveo je Dačić.

Dodao je i da bi bio radostan da je Unija ovoliko pažnje posvetila regionu ’90-ih godina, pre rata, jer ga onda možda ne bi ni bilo, i da je tada ponudila kao alteranitu evropske integracije.

“Zašto tada nismo organizvali ovakve skupove, međuanrodne konferencije? I sada se priča – ‘posle rata u Ukrajini’… Ne treba nam ništa posle, treba nam pre rata. Evropska ideja je mogla da bude zamena za jugoslovensku ideju. Ali nismo se time bavidi, EU nije tu alternativu davala na početku ’90-ih”, dodao je Dačić.

Lajčak: Moramo biti ozbiljni prema Zapadnom Balkanu, jer možemo da ga izgubimo

Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Srbije i Kosova Miroslav Lajčak izjavio je da Evropska unija mora biti ozbiljna prema Zapadnom Balkanu, jer su suprotnom može da ga “izgubi”, navodeći da je izjava Šarla Mišela o 2030. kao  godini kada bi EU mogla da primi region u članstvo, izjava iza koje stoji EU.

Lajčak je, odgovarajući na Dačićevo pitanje, rekao da je ono što je rekao Mišel zvanična izjava, koju je dao u funkciji predsednika Evropskog saveta, tako da je to zvanična izjava Evropske unije.

“To što je rekoa da će EU biti spremna do 2030. godine ne znači da Zapadni Balkan ne treba ništa da radi. Za tango je potrebno dvoje”, rekao je Lajčak.

On je dodao da je njegov utisak, kao nekoga ko se 20 godina bavi situacijom u regionu, da nikada nije bilo toliko spremnosti Evropske unije za Zapadni Balkan, kao sada.

“Moramo iskoristiti ovaj trenutak”, apelovao je Lajčak.

Dodao je da je ranije postojao osećaj da region može da čeka i da prvo treba da reformišemo sopstvenu kuću, što je, kaže, pogrešno, jer su to sve evropska pitanja.

“Moramo biti ozbiljni prema regionu, jer možemo da ga izgubimo”, poručio je Lajčak.

Naveo je da je prošla godina bila uspešna za proširenje, budući da je BiH dobila status kandidata, Severna Makedonija započela proces pregovora, a Kosovo dobilo viznu liberalizaciju.

“Nije bilo u regionu oduševljenja, jer se na to dugo čekalo. To je EU svakako trebalo da uradi. Zato sada treba iskoristiti ovaj trenutak koji nam se pruža. Mislim da sada imamo trenutak u kojem važi pravilo – ako vi uradite vase, mi ćemo uraditi što je do nas”, rekao je Lajčak.

Gervala: Kosovo spremno da ide put Evropske unije

Kosovska ministarka spoljnih poslova Donika Gervala kazala je da suverene i nezavisne zemlje treba same da odluče kome pripadaju i sa kim žele da budu, te da se na primeru Ukrajine vidi koliko je važno da o tome ne odlučuju susedstvo ili region.

„Mi, na Kosovu, verujemo da smo spremni i pripremljeni da idemo putem ka EU“, poručila je Gervala.

Podsetila je da je Priština podnela zahtev za članstvo u EU u decembru prošle godine i da sada čeka sledeći korak Unije.

„Veoma smo optimistični da će to uskoro uslediti. Mora da usledi uskoro. Moj optimizam zasnovan je na evropskoj ideji i razvoju Kosova. To treba da bude prvo merilo da li je zemlja spremna“, rekla je kosovska ministarka.

Prema njenim rečima, Kosovo je spremno da preduzme sve potrebne korake kako bi se priključilo evropskoj porodici.

Gervala je rekla i da su ključna četiri pitanja na koja se mora odgovoriti, kada je reč o integraciji Zapadnog Balkana u EU.

„Prvo pitanje je - gde, a to je EU, ekonomska zajednica, ali pre svega politčka unija, zasnovana na vrednostima i principima, vladavini prava, demokratiji, poštovanju manjinskih prava... Drugo pitanje je – kada, a odgovor je dat juče – 2030. godina je cilj sa kojim možemo da radimo. Treće je ko? EU pripada državama koje su spremne da se identifikuju sa principima i osnovnim vrednostima EU. I poslednje pitanje je zašto. Ako vidimo EU samo kao izvor novca, onda je Unija pogrešno mesto. Korist od članstva treba da osete građani, moramo da budemo jasni u motivaciji zašto želimo da se pridružimo“, rekla je Gervala.

Kako je navela, najvažniji je osećaj pripadnosti EU, koji postoji.

Što smo bliži 2030. godini, treba da budemo spremniji, dodala je ona.

Gervala je dodala da postoje i bezednosti izazovi u regionu, zbog čega Priština, osim u EU, želi da se pridruži i NATO Alijansi, kako bi se, kaže, obezbedio politički, ekonomski napredak, ali i bezbednost, jer sve to ide „ruku pod ruku“.

Izrazila je uverenje da EU ozbiljno razume na samo šanse Zapadnog Balkana da se pridruži EU, već i benefite koja sama EU može imati od članstva demokratskih zemalja.

„Obe strane moraju da rade na tome, za punopravno članstvo za demokratske zemlje koje su spremne da se pridruže Uniji“, rekla je Gervala.

Gervala je rekla i da je uverena da se do napretka u dijalogu Beograda i Prištine može doći do narednog proleća, na šta je Dačić uzvratio da se, bez formiranja Zajednice srpskih opština - dalje ne može.

Na pitanje šta datum koji je juče spomenuo predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, 2030. godina, znači za dijalog Srbije i Kosova, odnosno znači li da se to data mora ostvariti rezultat, Gervala je odgovorila da to ne zavisi samo od Kosova.

„Verujem da imamo dobre šanse da napredak postignemo napredak u dijalogu mnogo ranije i posvećeni smo tome. Premijer Kurti je juče spomenuo sledeće proleće, mi radimo na tome“, rekla je Gervala.

Sa njom se saglasio specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak.

„Znamo šta treba da uradimo, imamo osnovni sporazum i aneks, koji treba da budu sprovedeni“, rekao je Dačić.

Isto pitanje moderator Peter Grk postavio je i Dačiću, koji je uzvratio:

„Prvo da mi neko odgovori šta je sa prethodnim sporazumom?“.

Podsetio je da je on pre 10 godina potpisao Briselski sporazum sa Ketrin Ešton i Hašimom Tačijem.

„Šta se sa tim dešava? Ili to ne važi? Neka Lajčak kaže, i on je učestvovao u svemu tome“, rekao je Dačić „prozivajući“ Lajčaka, koji je odgovorio:

„Svi potpisani sporazumi moraju biti u potpunosti ispunjeni“.

Dačić je istakao i da dijalog Beograda i Prištine nije dijalog o statusu Kosova, već o normalizaciji odnosa.

„Svaki dogovor sa Prištinom bio je statusno neutralan. Dijalog je o normalizaciji, ne o statusu. Mi smo konstruktivni, hoćemo da ućestvujemo, ali – prvo Zajednica srpskih opština. Pre toga - ništa dalje ne može. Imamo sporazum od pre 10 godina, dokle će se više izbegavati?“, zaključio je Dačić „trojnu diskusiju“, na panelu u okviru Foruma na Bledu.