Graovac: Sredstva iz Plana rasta instrument EU za obnovu pregovora Beograda i Prištine

Saradnik Centra za društvenu stabilnost Srđan Graovac ocenio je da će EU pokušati sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan da iskoristi kao instrument pritiska na Beograd i Prištinu kako bi se došlo do obnove pregovaračkog procesa i zaokruživanja Šolc-Makronovog plana o ako ne trajnom, barem privremenom rešenju za pitanje Kosova.

„Očigledno je da će Evropska unija pokušati i ova sredstva da iskoristi kao nešto što će biti instrument pritiska na Beograd i Prištinu, a to je da se obnovi pregovarački proces jer je trenutno negde stavljen u ad akta i teško da će se obnoviti dok se ne završe izbori na Kosovu. Ali, u svakom slučaju ovo će biti sredstvo uslovljavanja da se ti pregovori nastave“, ocenio je Graovac za Kosovo onlajn.

Prema njegovim rečima cilj EU je da se dođe do stabilizacije Balkana, a to vide kroz ranije ponuđen Šolc-Makronov plan.

„Cilj zemalja Evropske unije je da se pre svega dođe do zaokruživanja Šolc - Makronovog plana koji smatraju ključnim za bar privremeno, ako ne trajno rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Smatraju da će se time stabilizovati prilike u regionu. Tako da će to biti sredstva ucenjivanja i Beogradu i Prištini“, kaže Graovac.

Ističe da će u ovom trenutku to biti mnogo veće opterećenje za Prištinu nego za Beograd.

„Beograd je ispunio sve svoje obaveze što se tiče Briselskog sporazuma, a Priština nije čak ispunila ni svoje obaveze što se tiče briselskih sporazuma, nešto što je prošlo već deset godina od toga. Sve je zaustavljno kod Zajednice srpskih opština. Priština će itekako imati problem da koristi ili da nastavi ta sredstva, a da ne sprovede tu obavezu koju je sama prihvatila“, ocenjuje Graovac.

Smatra da se Priština odbijanjem formiranja ZSO na kraju može suočiti i sa problemom povlačenja sredstava iz Plana rasta.

Ipak, ne očekuje da će se išta promeniti sve dok je na vlasti Aljbin Kurti.

„On nema i ne pokazuje nameru da će prihvatiti Zajednice srpskih opština, niti mislim da je to njemu uopšte u političkom interesu. To će biti jedan ozbiljan problem i izazov i za Beograd i za Prištinu kada je u pitanju povlačenje tih sredstava, ali pre svega za Prištinu“, naglašava Graovac.

Smatra da će Zapadni Balkan imati koristi od sredstava iz Plana rasta ne samo zato što je reč o bespovratnim sredstvima kroz grandove, već i što su u drugom delu u pitaju najpovoljniji krediti koji se mogu dobiti u ovom trenutku.

Istovremeno, Plan rasta je i jasna poruka EU da računa na zemlje Zapadnog Balkana.

„Možemo razumeti da EU time pokušava da pošalje poruku Zapadnom Balkanu da ona na njih računa, da imaju evropsku budućnost, ma koliko neverovatno u ovim trenucima to zvučalo“, kaže Graovac.

Podseća da EU u ovom trenutku ne razamišlja suštinski previše o bilo kakvom proširenju i da je teško predvideti kada bi do toga došlo.

Zato je, naglašava, Plan rasta „mali gest“ i poruka balkanskim narodima da računaju na njih.

„Ovo je jedan mali gest koji njih suštinski ne košta previše, jer ta sredstva za njih nisu prevelika: Ali sa druge strane šalju poruku balkanskim narodima da računaju na njih i da ne treba da odustanu od te evropske budućnosti i da nemaju nameru da prepuštaju Balkan nekim drugim silama, da računaju da je ovo pre svega njihovo dvorište. To je ta poruka koja se šalje balkanskim narodima. Balkanski narodi naravno pre svega gledaju tu finansijsku korist koju mogu toga da ostvare, ali i razumeju tu poruku“, navodi Graovac.

Dodaje da je EU u tom pogledu iskrena, da kroz Plan rasta pričuje da je Balkan deo Evrope kojeg se neće odreći, a da je ključan problem priključenja novih članica u tome što EU ne može da reši način svog funkcionisanja i odlučivanja.

„Ne mogu oni da prime nove zemlje u Evropsku uniju dok ne reše taj princip odlučivanja, a vidimo koliko imaju problema da donesu bilo kakvu stratešku odluku. Kad imate taj način donošenja odluke konsenzusom, a imate taj broj zemalja i dovoljno je da jedna zemlja stavi veto na odluku, shvatate da je nemoguće da Evropska unija taj način funkcioniše. Mora se prvo to pitanje rešiti, a onda se tek sprovesti ostatak procesa evrointegracija. To je nešto što se iščekuje“, zaključuje Graovac.