Grdžaljiu: Ko govori protiv dijaloga greši u startu, za ekonomiju je to apsolutni prioritet

Ekonomski stručnjak Safet Grdžaljiu izjavio je za Kosovo Onlajn da je u što skorije vreme potrebno formirati novu Vladu Kosova, koja će se baviti rešavanjem nagomilanih ekonomskih problema.

Prema njegovim rečima, pored nastavka dijaloga sa Srbijom, hitno je potrebno da se nova vlada pozabavi oporavkom koju je naneo kovid-19, da ojača privatni i energetski sektor, da radi na stvaranju novih radnih mesta i da radi više na privlačenju stranih investicija.

“Definitivno mora da se radi više i da se uči iz iskustva država regiona i Evrope. Pandemija nema milosti i u tom kontekstu Kosovo je daleko od realnosti u podršci biznisa i građana. Ako će ostalim državama biti potrebne dve ili tri godine za rehabilitiaciju privrede nama će biti potrebno duplo više. Ako se danas radi više za građane i privredu biće lakše da se oporavi privreda, politička agenda na Kosovu je išla na štetu građana, a ne na njihovu korist. Moramo shvatiti da se ništa ne može rešiti bez vladavine zakona i pravde, to mora biti prioritet jer je to jedan od preduslova za ekonomski oporavak”, ističe Grdžaljiu.

Velika izlaznost na izborima se prema mišljenju Grdžaljiua može shvatiti kao jasna poruka da su građani za promene i za bolju budućnost.

“Ove izbore dobio je narod, jer se promovisao jedan duh demokratije i sama činjenica da je bio toliki odziv na izbore govori o tome koliko je bilo potrebno da dođe do nekih promena. Ako se analiziraju programi predstavljeni od strane političkih partija, može se zaključiti da smo ta obećanja imali i na prethodnim izborima, više se pričalo o ekonomiji nego što je bilo konkretnih koraka. Sve su to periferne izjave, kako će se uvećati minimalne zarade, kako podržati siromašne ali niko od kandidata za premijera nije imao pravo rešenje. Kako rešiti Telekom Kosova koji je veliki problem, Trepču, kako napraviti restruktuiranje javne uprave, kako sa energetikom, to su krucijalni problemi na koje narod hoće da ima odgovor. Nažalost taj odgovor nisu dobili i zbog toga možemo reći da je kažnjena prošlost uz nadu da će budućnost biti bolja i ovo je više glas frustracije naroda nego što je bila podrška za projekat ili za neki program za budućnost”, ističe Grdžaljiu.

Kandidat za premijera Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti insistira na tome da dijalog sa Srbijom nije preokupacija građana Kosova i da neće biti prioritet buduće vlade. Grdžaljiu, međutim, smatra da je nastavak dijaloga sa Srbijom prioritet svih prioriteta te da neće biti napretka ni na jednom polju bez rešavanja ovog pitanja.

“Dosta vlada na Kosovu je palo zbog nespremnosti za dijalog, koji nema alternativu. Onaj ko govori da je protiv dijaloga i da neće ispuniti ili implementirati sporazume mislim da greši u startu, i ako ovako nastavi neće samo Kosovo pretrpeti posledice nego ceo region. Mi možemo pričati o ekonomskom oporavku u regionu, ali niko neće imati željeni ekonomski rast ako se ne reši problem između Srbije i Kosova. Prema tome svi moramo da damo svoj doprinos da se to pitanje reši jednom zauvek i da počnemo da funkcionišemo kao jedno regionalno tržište, kao Balkan koji insistira da bude deo Evropske unije, a sa toliko nerešenih problema jednostavno nećemo uspeti u tome. Ipak, verujem da je to samo euforija u predizbornoj kampanji”, navodi Grdžaljiu.

On ističe da je Vašingtonski sporazum nešto najbolje što se dogodilo u 2020. godini, zbog toga je iznenađen izjavama određenih političkih lidera koji imaju rezervu prema realizaciji tog sporazuma. 

“Kada je u pitanju Vašingtonski sporazum to je bio zahtev predsednika Trampa i Bajden ponavlja tu politiku. Poslato je pismo i Srbiji i Kosovu da normalizacija odnosa Beograda i Prištine mora da bude prioritet svih prioriteta, to traži i Evropa moramo biti svesni, da ne gubimo više vreme jer i Pariz i Vašington i Berlin i Brisel su umorni od nas. Prema tome, moramo uzeti sudbinu građana Zapadnog Balkana u svoje ruke i eliminisati barijere i misliti kako da budemo deo EU, ne kao izazov i problem, nego kao deo izgradnje moderne Evrope”, zaključuje Grdžaljiu.