Grubješić: Deluje da će sporazum u načelu biti prihvaćen, to otvara put investicijama i stabilnosti

Srbija u EU 2030. godine ili Srbija u EU nikada, investicije i energetski podsticaji ili sankcije. Evropska perspektiva ili izolacija? Šargarepa ili teška batina? To su dileme nagoveštene u raznim tajnim i (polu)javnim dokumentima koji su se poslednjih meseci pojavljivali kao delovi ili celine nečega što potpada pod Evropski plan za Kosovo ili francusko-nemački predlog, piše Blic.

Istovremeno, ovo je i kratak prikaz dilema pred kojima se Beograd nalazi i pred kojima će se, po svemu sudeći nalaziti narednih godina.

Odluka još nije doneta, a sagovornici Blica su različitog stava: jedni smatraju da je šargarepa mala, a štap dugačak, drugi da nepotpisivanje vodi u propast i da će svaki novi predlog biti sve lošiji za Srbiju, dok treći podsećaju da je jako važno "doterati ga" tako da se njime ne prizna nezavisnost Kosova.

Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku kaže za "Blic" da joj se čini da je šargarepa na dugačkom štapu.

"Sve što čitamo od jesenas, otkad je krenula ubrzana diplomatska angažovanost EU i SAD, uključujući i non-pejper i nekoliko verzija sporazuma, deluje realno, što ne znači da je potpuno tačno. Sigurno je da bi bilo posledica za onog ko bi odbio sporazum, ali su kod takozvaih nagrada bili vrlo štedljivi u opisivanju, to jest šargarepa je na dugačkom štapu", kaže ona.

Ona dalje objašnjava da je varijanta ulaska u EU 2030. tačno, kako kaže, na sredini ranije obećane 2025. iz Strategije proširenja i najave grčkog premijera Kirijakos Micotakisa da bi to moglo da se desi 2033. godine.

"Bilo bi važnije da do te neke godine ulaska postoje konkretni podsticaji u vidu fazne integracije, pristupanja jedinstvenom evropskom tržištu ili korišćenja strukturnih fondova za brži razvoj i sustizanje država članica. Deluje skoro izvesno da će se sporazum u načelu prihvatiti, a to sigurno otvara put ka upumpavanju evropskih i naročito američkih investicija i uspostavljanju trajnog mira i stabilnosti", kaže Grubješić.

Oprezniji je naučni savetnik u Institutu za evropske studije Slobodan Zečević. On za "Blic" kaže da je pristupanje Srbije EU u interesu i jedne i druge strane, ali da je veliko pitanje kako bi se u tom sporazumu tretiralo Kosovo.

"Sudeći prema detaljima, dogovor bi tekao postepeno. Prva stvar je formiranje ZSO, usledilo bi uključivanje Srbije i EU, a jasno je da nam ne odgovara režim tihih sankcija. Nelogično je da u njemu stoji da obe strane priznaju jedna drugoj suverenitet, i da odiše time da je za Srbiju Kosovo nezavisno. Onda je to teško prihvatljivo i ne sledi logiku na kojoj Srbija insistira", kaže Zečević.

Mnogo manje dilema ima politikolog za međunarodne odnose Nikola Parun. Prolongiranje dogovora bila loša opcija za Srbiju, napominje on.

"Svi predlozi i non-pejperi koji su se u ovom procesu pojavljivali, baloni su za testiranje odjeka mnjenja i u Srbiji i na Kosovu. Za Srbiju je ključno pitanje da li će svaki novi predlog biti nepovoljniji od prethodnog kojeg je odbila, kao što se dešavalo sa Republikom Srpskom Krajinom devedesetih. Na tim lekcijama i treba da se učimo razumu pri odlučivanju. Naravno, sve ovo ne važi ako svi zajedno želimo Srbiji, narodu i njegovoj budućnosti loše. Ako je to slučaj, trebalo bi prolongirati dogovor što više, a zapadne partnere vređati još jače nego do sada. To je pravi put za propast", smatra Parun.